Пређи на садржај

Алсаце

Извор: Wikipedija
Елзас
Алсаце
Положај Елзаса у Француској
Департмани Бас-Рхин (67)
Хаут-Рхин (68)
Префектура Страсбоург
Укупно становника 1 794 000 становника
(2004)
Густоћа 217 становника/км²
Површина 8 280 км²
Број округа 13
Број кантона 75
Број опћина 903
Предсједник регионалног вијећа Пхилиппе Рицхерт
(УМП) (2010-)

Алзас (фра. Алсаце; ње. Елсасс) је покрајина Француске која садржи два департмана: Бас-Рхин на сјеверу и Хаут-Рхин на југу. Главно мјесто је Страсбоург који је уједно и највећи град. Елзас је у почетку био дио Светог Римског Царства (њемачки: Хеилигес Рöмисцхес Реицх, латински: Сацрум Романум Империум) и поступно је прешао под француску власт, да би у 17. стољећу постао покрајина Француске. Покрајина се налази на крајњем истоку Француске и граничи са Њемачком и Швицарском.

Земљопис

[уреди | уреди извор]
Планине Восгеса и долина Алзаса

Алзас покрива површину од 8280 км² што га чини најмањом покрајином у континенталној Француској. Териториј је 190 км дугачак и 50 км широк и чини 1,5 % површине Француске. На истоку покрајине се налази ријека Рајна, а на западу Масив Восгес. Покрајина на сјеверу и истоку граничи с Њемачком, а на југу са Швицарском. На југозападу граничи с покрајином Францхе-Цомтé и с покрајином Лорраине на западу. Крајолик је већином шумски, а и неколико долина се налази у покрајини. Највиша точка покрајине је Гранд Баллон 1424 м (бивши баллон де Гуебwиллер), који се налази у департману Хаут-Рхин. Елзас има полуконтиненталну климу с хладним и сухим зимама и врућим љетима. Град Цолмар је најсуши град у Француској с годишњим падалинама од 550 мм.

Повијест

[уреди | уреди извор]
Елзашке поштанске марке за вријеме нацистичке окупације

У давна времена Елзас су настањивала номадска племена, да би се 1500 пр. Кр. на то подручје почели досељавати Келти. 58 год. пне. Римљани су напали Келте и Елзас претворили у центар винске културе. На том су подручју Римљани подигли бројне утврде и војне кампове. Падом Римског Царства подручје Елзаса су преузели прво Аламани, па од 5 стољећа надаље Франци. С временом Елзас је постао дио Светог Римског Царства Њемачког Народа и био је под управом Хабсбурговаца. 1336. и 1339. били су велики прогони Жидова, које су кривили за кугу, лошу жетву и јаке зиме. Већи дио Елзаса је уступљен Француској 1648. на крају Тридесетогодишњег рата. Елзас и Лорраине су уступљени Њемачком Царству послије Француско-Пруског рата. Елзас је остао дио Њемачке до краја Првог Свјетског рата када је враћен Француској Уговором у Версаиллесу. Послије Првог Свјетског рата, регионална влада Алсаце-Лорраине је прогласила неовисност, да би тједан дана послије Французи анексирали област. Покрајина је поновно припојена Њемачкој 1940, за вријеме Другог Свјетског рата. 1944. Француска је поновно анексирала покрајину, 23. студеног 1944. трупе генерала Лецлерца су ослободиле Страсбоург.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Становништво Елзаса ће нарасти од 12.9% до 19.5% између 1999. и 2030. године. Са густоћом од 209/км² Елзас је трећа најнасељенија покрајина континенталне Француске. Становништво је већином германског поријекла.

Економија

[уреди | уреди извор]
Трамвај у Страсбоургу, на тргу Броглие

Са БДП-ом од 24,804 € по становнику,ово је друга најбогатија регија у Француској. Већи БДП пд Елзаса има само Îле-де-Франце. 68% радних мјеста отпада на услуге,а 25% на индустрију, што покрајину чини најиндустријски развијенијом регијом у Француској.

Познати Елзашани

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]