Алсаце
Елзас Алсаце | |
---|---|
Департмани | Бас-Рхин (67) Хаут-Рхин (68) |
Префектура | Страсбоург |
Укупно становника | 1 794 000 становника (2004) |
Густоћа | 217 становника/км² |
Површина | 8 280 км² |
Број округа | 13 |
Број кантона | 75 |
Број опћина | 903 |
Предсједник регионалног вијећа | Пхилиппе Рицхерт (УМП) (2010-) |
Алзас (фра. Алсаце; ње. Елсасс) је покрајина Француске која садржи два департмана: Бас-Рхин на сјеверу и Хаут-Рхин на југу. Главно мјесто је Страсбоург који је уједно и највећи град. Елзас је у почетку био дио Светог Римског Царства (њемачки: Хеилигес Рöмисцхес Реицх, латински: Сацрум Романум Империум) и поступно је прешао под француску власт, да би у 17. стољећу постао покрајина Француске. Покрајина се налази на крајњем истоку Француске и граничи са Њемачком и Швицарском.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Алзас покрива површину од 8280 км² што га чини најмањом покрајином у континенталној Француској. Териториј је 190 км дугачак и 50 км широк и чини 1,5 % површине Француске. На истоку покрајине се налази ријека Рајна, а на западу Масив Восгес. Покрајина на сјеверу и истоку граничи с Њемачком, а на југу са Швицарском. На југозападу граничи с покрајином Францхе-Цомтé и с покрајином Лорраине на западу. Крајолик је већином шумски, а и неколико долина се налази у покрајини. Највиша точка покрајине је Гранд Баллон 1424 м (бивши баллон де Гуебwиллер), који се налази у департману Хаут-Рхин. Елзас има полуконтиненталну климу с хладним и сухим зимама и врућим љетима. Град Цолмар је најсуши град у Француској с годишњим падалинама од 550 мм.
Повијест
[уреди | уреди извор]У давна времена Елзас су настањивала номадска племена, да би се 1500 пр. Кр. на то подручје почели досељавати Келти. 58 год. пне. Римљани су напали Келте и Елзас претворили у центар винске културе. На том су подручју Римљани подигли бројне утврде и војне кампове. Падом Римског Царства подручје Елзаса су преузели прво Аламани, па од 5 стољећа надаље Франци. С временом Елзас је постао дио Светог Римског Царства Њемачког Народа и био је под управом Хабсбурговаца. 1336. и 1339. били су велики прогони Жидова, које су кривили за кугу, лошу жетву и јаке зиме. Већи дио Елзаса је уступљен Француској 1648. на крају Тридесетогодишњег рата. Елзас и Лорраине су уступљени Њемачком Царству послије Француско-Пруског рата. Елзас је остао дио Њемачке до краја Првог Свјетског рата када је враћен Француској Уговором у Версаиллесу. Послије Првог Свјетског рата, регионална влада Алсаце-Лорраине је прогласила неовисност, да би тједан дана послије Французи анексирали област. Покрајина је поновно припојена Њемачкој 1940, за вријеме Другог Свјетског рата. 1944. Француска је поновно анексирала покрајину, 23. студеног 1944. трупе генерала Лецлерца су ослободиле Страсбоург.
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво Елзаса ће нарасти од 12.9% до 19.5% између 1999. и 2030. године. Са густоћом од 209/км² Елзас је трећа најнасељенија покрајина континенталне Француске. Становништво је већином германског поријекла.
Економија
[уреди | уреди извор]Са БДП-ом од 24,804 € по становнику,ово је друга најбогатија регија у Француској. Већи БДП пд Елзаса има само Îле-де-Франце. 68% радних мјеста отпада на услуге,а 25% на индустрију, што покрајину чини најиндустријски развијенијом регијом у Француској.
Познати Елзашани
[уреди | уреди извор]- Оттфриед де Wиссембоург
- Бруно д'Егуисхеим-Дагсбоург, постао папа Леон IX (од 1002 до 1054)
- Јеан Арп (1887-1966), умјетник
- Аугусте Бартхолди (1834-1904)
- Сéбастиен Брант (1458-1521)
- Фердинанд Браун (1850-1918), физичар, добитник Нобелове награде за физику 1909.
- Мартин Буцер (1491-1551)
- Роберт де Цотте (1656-1735)
- Цхристопхе-Гуиллауме Коцх (1737-1813)
- Фрéдéриц де Диетрицх (1748-1793)
- Густаве Дорé (1832-1883), сликар
- Цхарлес Франçоис Ханнонг (1669-1739)
- Пхилиппе Хуссер (1862-1951),
- Алфред Кастлер (1902-1984), физичар, добитник Нобелове награде за физику 1966.
- Јеан Геилер де Каyсерсберг (1445-1511)
- Франçоис-Цхристопхе Келлерманн (1735-1820), маршал
- Јеан-Баптисте Клéбер (1753-1800), маршал
- Гермаин Муллер (1923-1994), умјетник и политичар
- Отто Меисснер (1880-1953), њемачки државник
- Пиерре Пфлимлин (1907-2000), предсједник Вијећа и Еуропског парламента
- Беатус Рхенанус (1485-1547), хуманист и повјесничар
- Алберт Сцхwеитзер (1875-1965)
- Цхарлес Спиндлер,(1865-1938)
- Густаве Стоскопф (1869-1944)
- Цхарлес Стурм (1803-1855)
- Томи Унгерер (1931-), умјетник
- Тхомас Воецклер (1979-), бициклист
- Јеан-Јацqуес Wалтз, дит Ханси (1873-1951), умјетник
- Еугèне Ноацк (1908-1985), сликар
- Арсèне Wенгер ногометни тренер Арсенала
- Сéбастиен Лоеб Свјетски првак у раллyу WРЦ 2004 и 2005
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Службена страница Архивирано 2006-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у-на француском, њемачком и енглеском
- Туризам у Елзасу
- Градови и села Елзаса