Алби
| Албе Алби | |
|---|---|
.svg) Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Француска
|
| Регион | окцитански |
| Департман | тарн |
| Округ | Алби |
| Кантон | Виле |
| Становништво | |
| Густина становништва | 1111,14 ст./км² |
| Географија | |
| Временска зона | УТЦ+1, лјети УТЦ+2 |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 67220 |
| ИНСЕЕ код | 67003 |
Алби (окцитански) је град на југу Француске у департаменту Тарн у покрајини Миди-Пyрéнéес. Налази се на ријеци Тарн, око 85 км сјевероисточно од Тоулоусеа у јужој Францској. Округ Алби је средиште 6 кантона, 18 опћина, с популацијом од 67.729 становника.
Град је од 13. стољећа био сједиште Надбискупије Алби (Алби-Цастрес-Лаваур), чије грађевине око катедрале у средишту града чине епископални град који је 2010. године уписан на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи.
Повијест
[уреди | уреди извор]Прва насеља у Алби су настала у брончаном добу (3.000-600. пне.), а након што су га од Гала освојили Римљани 51. пне., мјесто се у доба Римљања звало Цивитас Албиенсиум, тј. простор Албига, Албигеоиса.
Год. 1040., Алби је проширен на другу страну ријеке изградњом Старог моста (Понт Виеуx), и град је растао захваљујући трговинској размјени. У граду су тијеком 12. и 13. стољећа су Катари (херетици који су развили свој облик кршћанства) имали једно од својих главних средишта. Год. 1208., папа и француски краљ су подузели Албингешки крижарски рат који је окончао потпуним унштењем Катара, а подручје које је до тада било готово неовисно анектирала је Француска.
По окончању прогона Катара, бискуп Бернард де Цастанет је концем 13. стољећа завршио бискупски двор Палаис де ла Бербие који је изгледао попут утврде јер је још увијек било незадовољних потомака Катара. Он је започео и градњу Катедрале св. Цецилије (Цатхéдрале Саинте-Цéциле д'Алби) 1282. године. Град је поновно почео напредовати, углавном захваљујући узгоју биљке Исатис тинцториа која се користи за бојање тканина. Богате ренесансне виле свједоче о богатству трговаца пастелама.
Алби је сачувао богату архитектонску баштину из различитих повијесних раздобља, а и опсежна рестаураторација је у тијеку како би четврти од опеке засјале старим сјајем.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]| Епископални град Алби | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
_North_views_of_the_Ste_C%C3%A9cile_Cathedral_and_the_Old_Bridge.jpg) | |
| {{{држава}}} | |
| Регистриран: | 2010. (34. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ив, в |
| Угроженост: | но |
| Референца: | [http://whc.unesco.org/en/list/1337
Француска УНЕСЦО] |
Алби је изникао око бискупског града који чине зграде око Катедрале св. Цецилије на површини од око 63 хектара. Грађевине су углавном грађене од црвене, тзв. Лангуедоц опеке, и украшене су емајлираним плочицама.
Готичка Катедрала св. Цецилије (Цатхéдрале Саинте-Цéциле д'Алби) се градила од 1282. до 15. стољећа и тада је била највећа грађевина од опеке на свијету[1]. Одликује се великим контрастом шкртом утврбеном вањштином и раскошно декорираном унутрашњошћу. Ова масивна грађевина од опеке је изграђена као визуално свједочење кршћанства као пркос катарској херези и украшена је тијеком стољећа. Најпознатији украси су портал (Доминиqуе де Флоренце), 78 м високи звоник, балдахин над улазом (1515.-1540.) и олтарна преграда која је заправо готички филигрански рад у камену са скупинама вишебојних скулптура (више од 200 фигура) бургундијских радионица из Цлунyја.
Бискупска палача Палаис де ла Бербие је старија од Авигнонске палаче и један је од најбоље сачуваних двораца у Француској. Довршена је у 13. стољећу, а име јој потјече од окцитанске ријечи "Бисбиа", што значи "Бискупска". Данас је претворена у Музеј Тоулоусе-Лаутрец. У музеју се налази више од 1000 његових дјела, укључујући и 31 славни умјетников постер; то је највећа колекција дјела Тоулоусе-Лаутреца на свијету.
Стари мост (Понт Виеуx) изграђен од камена 1035. године, а касније обложен опеком, је још увијек у упораби. Дуг је 151 метар, а чини га осам лукова. У 14. стољећу утврђен је и ојачан с покретним мостом и торњем на обали.
У Албију је такођер позната и средња школа Лyцéе Лапéроусе, чијих је око 500 ученика смјештено у просторијама старог самостана.
-
Катедрала св. Цецилије -
Унутрашњост катедрале с олтарном преградом -
Катедрала наше Госпе (Нотре Даме де ла Дрèцхе) -
Бискупска палача -
Хенри де Тоулоусе-Лаутрец, Салон у Руе дес Моулинс, 1894., уље на платну, 111,5 × 132,5 цм, Алби. -
Улица у старом граду
_Au_Salon_de_la_rue_des_Moulins_-_Henri_de_Toulouse-Lautrec_1894_MTL.inv180_(small).jpg)
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Алби има уговоре о партнерству са сљедећим градовима:
Демографија
[уреди | уреди извор]| 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 38.709 | 42.930 | 46.162 | 45.947 | 46.579 | 457 | 49.179 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Холлy Хаyес, Алби Цатхедрал на сацред-дестинатионс.цом (en)
Литература
[уреди | уреди извор]- Алеxандра Хугхес, Алеx Хугхес, Кеитх А Реадер, Кеитх Реадер, ур. (2001). Енцyцлопедиа оф Цонтемпорарy Френцх Цултуре (Роутледге; Роутледге Wорлд Референце едитион изд.). ИСБН 0415263549.
- Робб, Грахам (2008). Тхе Дисцоверy оф Франце: А Хисторицал Геограпхy. W. W. Нортон & Цомпанy. ИСБН 0393333647.
- Ардагх, Јохн (1991). Франце (Цултурал Атлас оф изд.). Фацтс он Филе. ИСБН 081602619X.
- Јонес, Цолин (1999). Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Франце (Цамбридге Иллустратед Хисториес изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521669928.
- Соwерwине, Цхарлес (2009). Франце синце 1870: Цултуре, Социетy анд тхе Макинг оф тхе Републиц (2нд изд.). Палграве Мацмиллан. ИСБН 0230573398.
- Робертс, Wиллиам Ј. (2004). Франце: А Референце Гуиде фром тхе Ренаиссанце то тхе Пресент (Еуропеан Натионс) (Еуропеан Натионс изд.). Фацтс он Филе. ИСБН 0816044732.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Туристички уред Албија Архивирано 2006-02-12 на Wаyбацк Мацхине-у
