Алберта
| |||||
| |||||
| Службени језик | Енглески | ||||
| Главни град | Едмонтон | ||||
| Највећи град | Цалгарy | ||||
| Предсједник владе | Јасон Кеннеy | ||||
| Површина | 661.848 км² | ||||
| Становништво Провинција 2005. године Мјесто у Канади: Густоћа 2005. године: |
3.375.763 4. по реду 4.63/км² | ||||
| Интернет страница | www.гов.аб.ца | ||||
Алберта је једна од десет канадских провинција. Основана је 1905. године када се је и придружила Канади. Географски је лоцирана у западном дијелу Канаде. Провинција је добила име по принцези Луизи Каролини Алберти† 1848 - 1939 (енг. Лоуисе Царолине Алберта). Она је била кћер британске краљице Викторије. Главни град провинције је Едмонтон
Географија и клима
[уреди | уреди извор]Алберта се једна од три преријске провинције Канаде. Налази се на западу државе, а граничи са провинцијом Саскачеван на истоку, Британском Колумбијом на западу и Сјеверозападном терироријом на сјеверу. Јужна граница Алберте (граница с Монтаном) је међудржавна граница између Канаде и Сједињених држава. Од укупно преко три милиона становника Алберте, 72% њих живи у 400 км дугом урбаном коридору између Калгарија и Едмонтона. Главни град провинције је Едмонтон. Главни трговачки центар је Калгари.
Рељеф Алберте је мјешовит. Највећи провинције су равнице или благо заталасани простори. Мањи дио рељефа, и то на западу и сјеверозападу провинције, чине планински обронци стјеновитих планина. Алберта има велики број језера и ријека. Нека од већих језера су: језеро Атабаска, Језеро Клер, мало Ропско језеро, језеро Луиза и др. Највећи градови у Алберти су: Едмонтон, Калгари, Ред дир, Летбриџ, Медисин хат и др.
Алберта има три типа климе: алпски на западу провинције, преријски-подтип оштре континенталне на југу и субполарну климу на сјеверу.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Алберта је прија доласка првих Европљана, као и већи дио сјевеноамеричког континента, била настањена Индијанцима, тзв. Првим народима. Од 1670. године, ово дуго времена неистражено и ненасељено подручје Канаде припадало је Компанији хадсоновог залива (Тхе Худсонс' Баy цомпанy). Подручја данашње Алберте тада су била дио подручја који је називан Рупертова замља.
У првој половини 18. вијека француски трапери овдје граде прва насеља да би их недуго затим слиједили и први енглески ловци на крзна. Нека од ових насеља су лац Ла бицхе и Боннyвилле. Истраживач Петер Понд је у Алберти установио утврду звану Форт Атабаска, а овуда је прошао и истраживач који је први прешао Канаду од Атлантика до Пацифика, Алеxандер Мацкензие.
Подручје Алберте се знатније насељава довршавањем канадске трансконтиненталне пруге крајем 19. вијека. Од тада број становника убрзано расте те почиње и кампања за одвајање дистрикта Алберте из Сјеверозападне територије. Ова ће политичка активност бити успјешна, тако да је Алберта проглашена независном провинцијом Канаде 1905. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Алберта данас има 3.375.763 становника. Становништво Алберте је углавном европског поријекла. Индијанско становништво је заступљено са мање од 5% у укупном броју становника. Припадници других расних група имају мањи удио у укупном броју становника, а међу њима су најбројнији припадници кинеске етничке групе као и становници поријеклом с индијског потконтинента. Око 81% становника живи у урбаним насељима. Највећи дио њих, преко двије трећине од укупног броја, је лоциран на простору између Калгарија и Едмонтона. Највећи град у Алберти је Калгари и има 991.759 становника. Други по величини је главни град провинције Едмонтон, који има 712.391 становника.
Економија
[уреди | уреди извор]Алберта има једно од најбрже растућих економија у Канади. У овој провинцији се налаза највећа канадска налазишта нафте и захваљујући управо искориштавању овог ресурса, провинција доживљава изузетан економски успјех. Највеће рафинерије нафте налазе се у Едмонтону. Провинција је такођер позната и као велика житница, али и као подручје с изразито заступљеним сточарством. Алберта је позната по узгоју бизона (за потребе месне индустрије) и оваца, али је ипак најславнија по узгоју говеда. Алберта производи више од половине од свеукупног броја говеђих грла у Канади. Тржиште за говедину Алберта налази у цијелом свијету али понајвише у Сједињеним државама.
