Аеродром Цхарлес де Гаулле
| Аеродром Цхарлес де Гаулле Аéропорт де Парис-Цхарлес-де-Гаулле | |||
|---|---|---|---|
| |||
| ИАТА: ЦДГ – ИЦАО: ЛФПГ | |||
| Основни подаци | |||
| Врста аеродрома | Цивилни аеродром | ||
| Власник | Аéропортс де Парис | ||
| Оператер | Парис Аéропорт | ||
| Служи граду | Париз | ||
| Локација | Роиссy-ен-Франце, Француска | ||
| Надморска висина | 119 м / 392 фт | ||
| Координате | 49°00′35″Н 002°32′52″Е / 49.00972°Н 2.54778°Е | ||
| Интернетске странице | |||
| Узлетно-слетне стазе | |||
| Смјер | Дужина | Површина | |
| фт | м | ||
| 08Л/26Р | 13,829 | 4,215 | Асфалт |
| 08Р/26Л | 8,858 | 2,700 | Асфалт |
| 09Л/27Р | 8,858 | 2,700 | Асфалт |
| 09Р/27Л | 13,780 | 4,200 | Асфалт |
| Статистика (2020.) | |||
| Број путника | 22,257469 | ||
Аеродром Цхарлес де Гаулле (француски: Аéропорт де Парис-Цхарлес-де-Гаулле) или Аеродром Роиссy (ИАТА: ЦДГ, ИЦАО: ЛФПГ) је највећи француски аеродром који се налази у Роиссy-ен-Францеу 23 км сјевероисточно од центра Париза.
Тај аеродром је прави мали град са 4 огромна терминала, гаражама, хотелима и властитом жељезницом за кретање по том комплексу.
.jpg)
Цхарлес де Гаулле је 2011. опслужио укупно 60,970.551 путника.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Радови на градњи аеродрома започели су у аугусту 1968. године изградњом цеста и мостова преко аутопута А1.[2]
Рад на комплексу зграда за аеродром започео је крајем 1970., тад су изграђени хангари за Аир Франце и Унион де транспортс аéриенс и терминал за терет. Изградња прве писте од 3,600 метара, и припадајућих рулних писта започела је 1. аугуста 1969.[2]
Писта 1 свечано је отворена 9. септембра 1971. Земљани радови на Писти 2 започели су 1972. године.
До септембра 1973. изградња је била готова. Аеродром је назван Парис Норд, а касније Роиссy, у октобру 1973. одлучено је да се аеродром зове по легендарном француском предсједнику Цхарлесу де Гауллеу, који је умро прије четири године.[2]
Након осам година изградње аеродром је отворен 8. марта 1974. Пет дана касније, у 6:51 ујутро 13. марта слетио је први авион ТWА Б747 из Неw Yорка са 60 путника.[2]
Испочетка се Аир Франце ограничио на неколико домаћих и европских линија Бордеауx, Ница, Тоулоусе, Лондон, Женева, Франкфурт, Торино, Лисабон, временом је растао број интерконтиненталних линија. Истовремено је и пуно других компанија пребацило своје летове са аеродрома Ле Боургета и Орлyа на Цхарлес де Гаулле.
У првој години рада аеродром је опслужио 2,5 милиона путника и 131,000 тона терета.[2]
Цхарлес де Гаулле и лондонски Хеатхроw постали су 21. јануара 1976. први аеродроми из којих су полетјели Цонцорди за Рио де Јанеиро и Бахреин.[2]
Аеродром је 1976. опслужио 7,5 милиона путника и отворио другу писту.[2]
Између 1981.-2003. изграђен је и проширен Терминал 2, доградњом терминала 2Б (1981.), 2А (1982.), 2Д (1989.) и 2Ц (1993.) Дотадашња компанија Аéропорт де Парис која је управљала аеродромом 1989. постала је Аéропортс де Парис (Аеродроми Париза).[3]
Пуштање у рад два модула Терминала 2Ф 1998. (2Ф1) и 1999. (2Ф2).[3]
Изградња комплекса сједишта Аир Франца на Терминалу 2 довршена је 1995.[3]
Између 1997.-2000.изграђене су двије нове паралелне писте.[3]
Терминал 2Е дјеломично је завршен и отворен 2003.[3]
Најстарији Терминал 1 потпуно је обновљен 2005.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Статистиqуес аннуеллес” (француски). Унион дес аéропортс Франçаис. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-29. Приступљено 12.10.2022.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 „Парис де Гаулле Аирпорт: А Монумент фор тхе Аге оф Аир Травел” (енглески). Аирпорт Хисторy. Приступљено 12.10.2022.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Регистратион Доцумент // 2011” (енглески). Аéропортс де Парис. Приступљено 12.10.2022.
