Пређи на садржај

Абу Џафар ал-Хазин

Извор: Wikipedija

Абу Џафар ал-Хазин (900. – 971; перз. ابوجعفر خازن), перзијски астроном и математичар из Хорасана. У првој половини X вијека живио је у граду Реју. Радио је на пољу астрономије и теорије бројева. Славу је углавном стекао због успјеха у конструкцији и употреби астрономских и опсерваторијских прибора.[1]

Хазин је био један од учењака доведених у Рај од стране Адуда ал-Дауле, бујидског владара (вл. 949 - 983). Године 959/960. је служио као везир Раја.

Ал-Хазин је написао књигу под називом Зиј ал-Сафа'их ("Таблице дискова астролаба") које су насљедници прогласили најбољим дјелом на свом пољу, и често га користили као референцу. У њему су описани бројни астрономски инструкменти као астролаб.

Такођер је написао коментар на Птоломејеву Алмагесту у коме је навео соларни модел различит од Птоломејовог.

Његова најважнија математичка дјела су:

  • Тафсиру садр ал-макала ал-ашира мин китаби Уклидус [Коментар почетног дела десетог есеја из Еуклидове књиге];
  • Рисалатун фи ал-бурхан ала аннаху ла јумкину ан јакуна зил'а 'ададајн мурабба'ајн јакуну мађму'ухума мурабба'ан фардајн бал јакунан зауђајн ау ахадухума зауђун ва ал-акхару фардун;
  • Рисалатун фи инша' ал-мусалласт ал-ка'има аз-заваја ал-мантика ал-азла' ва фи истихраџи хаттајн бајна хаттајн мутавалија мутанасиба мин тарик ал-хиндуса ас-сабита;
  • Бурхану шекл ас-саби' мин китаби Бени Муса [Аргумент у корист седме фигуре из књиге Бану Муса];
  • Ислаху китаб ал-Махрурат [Корекција Односа пресека].[1]

Нека његова дјела су у великој мјери уништена услијед разних друштвенополитичких немира.

  1. 1,0 1,1 Али Акбар Велајати (2016). Историја културе и цивилизације ислама и Ирана (Превео с персијског др Муамер Халиловић). Центар за религијске науке „Ком”. Београд (пп. 224.)

Литература

[уреди | уреди извор]