4. 2.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

4. вељаче/фебруар (4. 2.) је 35. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 330 дана (331 у преступној години).

Догађаји

• 1536. — Француски краљ Франсоа I склопио је савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабсбурговцима.
• 1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност.
• 1789. — Георге Wасхингтон изабран за првог предсједника Сједињених Држава.

1901-1950

• 1904. — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур, што је означило почетак руско-јапанског рата.
• 1938. — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа.
• 1945. — У месту Јалта на Криму састали су се британски премијер Черчил, председник САД Рузвелт и совјетски лидер Стаљин да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. Сматра се да је на тој конференцији договорена подела "сфера утицаја" тадашњих светских сила, што је касније довело до хладног рата између комунистичког Истока и капиталистичког Запада.
• 1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка. Недић је био оптужен за издају и ратне злочине у окупираној Србији у Другом светском рату.
• 1948. — Цејлон (касније преименован у Шри Ланку) остварио неовисност у оквиру Британског комонвелта.

.

1951-2000

• 1961. — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974., а у октобру 1975. Ангола је стекла независност.
• 1966. — Приликом пада јапанског путничког авиона "Боинг 727" у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде.
• 1972. — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш -.
• 1974. — Гренада је остварио независност у оквиру Британског комонвелта.
• 1976. —.
  • У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова.
  • Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто.
• 1976. — Потрес у Гватемали, 23000 мртвих.
• 1989. — У оружаној побуни оборен је диктатор Парагваја Алфредо Штреснер, који је владао 35 година. У побуни је погинуло више од 300 људи, углавном војника. Нови председник Парагваја постао је генерал Андрес Родригес.
• 1992. — Хуго Цхáвез предводио покушај преузимања власти у Венецуали војним ударом; неколико стотина људи је погинуло, пуч је пропао а Цхáвез је затворен.
• 1994. — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце.
• 1997. — У судару два израелска војна хеликоптера на путу за Либанон погинуло је 73 војника.
• 1998. — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи.
• 1999. — Хуго Цхáвез изабран за предсједника Венезуеле.
• 2000. — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији.

.

21. стољеће

• 2003. — Формирана је државна заједница Србија и Црна Гора, заснована на равноправности двију држава чланица, тј. државе Србије и државе Црне Горе.
• 2006. —.
  • Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у Данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску, Сирији.
  • Дански премијер Андерс Фогх Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама.
  • ИАА одлучила правити Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја.
  • Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину.

.

Рођења

• 1688. — Пиерре Царлет де Маривауx, француски комедиограф и романописац.
• 1747. — Јеремy Бентхам, енглески правник, филозоф и социјални реформатор († 1832.).
• 1815. — Јосип Јурај Строссмаyер, бискуп ђаковачко-босански и сријемски (од 1849.), политичар, културни дјелатник и писац.
• 1849. — Јеан Рицхепин, француски књижевник.
• 1862. — Хјалмар Хаммарскјöлд, шведски политичар.
• 1871. — Фриедрицх Еберт, њемачки политичар.
• 1897. — Лудwиг Ерхард, њемачки политичар.
• 1898. — Јурај Рукавина, хрватски национални револуционар, вођа Личког устанка (Велебитски устанак) 1932. године. († 1945.).
• 1900. — Јацqуес Прéверт, француски пјесник и шансоњер.
• 1902. — Цхарлес Линдбергх, амерички пилот.
• 1906. — Цлyде Томбаугх, амерички астроном.
• 1913. — Роса Паркс, борац за грађанска права америчких црнаца.
• 1913. — Звонко Цар, хрватски академски кипар, сликар, професор († 1982.).
• 1914. — Ида Лупино, америчка глумица.
• 1914. — Владимир-Владо Дедијер, био је академик, историчар, публициста новинар и учесник Народноослободилачке борбе († 1990.).
• 1926. — Гyула Гросицс, мађарски ногометни репрезентативац и тренер († 2014.).
• 1931. — Исабел Перон, предсједница Аргентине.
• 1946. — Кен Тхомпсон, амерички научник.
• 1947. — Дан Qуаyле, амерички политичар.
• 1948. — Алице Цоопер, амерички роцк-музичар.
• 1954. — Јелица Павличић–Штефанчић, спринтерица из Хрватске.
• 1963. — Пирмин Зурбригген, умировљени швицарски алпски скијаш.
• 1964. — Олег Протасов (Олех Протасов), бивши украјински, совјетски ногометаш и тренер.
• 1972. — Гиованни, бразилски ногометаш.
• 1973. — Осцар Де Ла Хоyа, бивши амерички професионални боксач.
• 1975. — Наталие Имбруглиа, аустралијска пјевачица и глумица.
• 1978. — Данна Гарцíа, колумбијска глумица и модел.
• 1978. — Öмер Онан, бивши турски кошаркаш.
• 1989. — Евгениyа Родина, руска тенисерка.
• 1990. — Наиро Qуинтана, колумбијски бициклист.
• 1990. — Зацх Кинг, јутјубер.

Смрти

• 1694. — Наталиа Кирилловна Нарyсхкина, руска царица.
• 1928. — Хендрик Антоон Лорентз, холандски физичар.
• 1941. — Иво Козарчанин, хрватски књижевник (* 1911.).
• 1949. — Јанко Лесковар, хрватски учитељ и књижевник (* 1861.).
• 1990. — Тома Бебић, хрватски мултидисциплинарни умјетник (* 1935.).
• 1995. — Патрициа Хигхсмитх, америчка списатељица (* 1921.)
• 2001. — Драган Максимовић, српски глумац (* 1949.).

.

Празници

• Свети апостол Тимотеј; Преподобномученик Анастасије

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар