27. 3.

27. март/ожујак (27. 3.) је 86. дан године по грегоријанском календару (87. у пријеступној години). До краја године има још 279 дана.

Догађаји

1713. — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку.
1794. — Основана морнарица Сједињених Држава.
1802. — Потписан Амијенски мировни уговор којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске Републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије.
1847. — Америчке трупе, у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца.
1860. — M.L. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп.
1933. — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.
1941. — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и на престо је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
1945. — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету "V-2" на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона.
1958. — Никита Хрушчов постао премијер Совјетског Савеза.
1968. — У авионској несрећи, у експерименталном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Алексејевич Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом "Васток" облетео Земљу.
1970. — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова.
1977. — Два авиона типа Боеинг 747 сударила се у несрећи на Тенерифима на Канарским острвима, убивши 583 људи у једној од најгорих авионских несрећа у хисторији авијације.
1980. — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа "Александар Киланд". Погинуло је 147 људи.
1992. — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију.
1996. — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995.
1997. — У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне.
1999. — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер "Ф-117 Ноћни соко". Авион "ноћни јастреб" је пао у атар села Буђановци у Војводини.
2000. — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача.
2001. — Боуннханг Ворацхит постаје премијер Лаоса.
2002. — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших хрватских војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године.
2003. —.
- У покушају хапшења у близини Београда убијене вође "Земунског клана" Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.
- Стручњаци из Хонг Конга су изјавили да су идентификовали вирус који је проузроковао мистериозну упалу плућа, као нову врсту из породице корона вируса, који су други по узроковању прехлада код људи (САРС).

.

Рођења

972. — Роберт II од Француске, француски краљ († 1031.).
1797. — Алфред де Вигнy, француски пјесник († 1863.).
1845. — Wилхелм Цонрад Роентген, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику.
1847. — Отто Wаллацх, њемачки хемичар.
1871. — Хеинрицх Манн, њемачки књижевник.
1874. — Андрéс де Сегурола, шпански опера-пјевачица.
1886. — Лудwиг Миес ван дер Рохе, њемачко-амерички архитект.
1889. — Yакуп Кадри Караосманоглу, турски књижевник.
1909. — Голо Манн, њемачки књижевник и хисторичар.
1911. — Франц Розман Стане, шпански борац, партизански командант и народни херој Југославије.
1917. — Цyрус Ванце, амерички политичар († 2002.).
1921. — Моацир Барбоса, бразилски ногометни вратар († 2000.). (27 Марцх 1921 – 7 Април 2000)
1924. — Сарах Ваугхан, америчка јазз-пјевачица.
1927. — Мстислав Ростропович, руски челист и диригент.
1941. — Иван Гашпарович, словачки политичар и државник.
1942. — Мицхаел Yорк, британски глумац.
1945. — Харрy Роwохлт, њемачки публицист и преводилац.
1949. — Сергеј Микхаилович Першин, руски астроном.
1952. — Мариа Сцхнеидер, француска глумица.
1953. — Аннемарие Мосер-Прöлл, бивша аустријска алпска скијашица.
1954. — Јосип Балатинац, хрватски новинар, пјесник и прозаик († 2020).
1963. — Qуентин Тарантино, амерички глумац и режисер.
1964. — Слободан Бештић, српски глумац.
1967. — Талиса Сото, америчка филмска глумица и модел.
1968. — Сандра Хесс, швицарска глумица.
1970. — Ниша Савељић, бивши црногорски ногометаш.
1971. — Давид Цоултхард, британски возач ф1.
1972. — Јиммy Флоyд Хасселбаинк, низоземски ногометаш и тренер.
1974. — Гаизка Мендиета, шпањолски ногометаш.
1966. — Жарко Паспаљ, српски кошаркаш.
1985. — Гуиллауме Јоли, француски рукометаш.
1986. — Иван Чупић, хрватски рукометни репрезентативац.
1986. — Мануел Неуер, њемачки ногометни репрезентативац.

.

Смрти

1378. — папа Гргур XI, последњи папа Француз .
1472. — Јанус Паннониус, хрватски хуманист, латински пјесник, дипломат, бискуп Печуха (* 1434.).
1625. — Џејмс I Стјуарт, шкотски и енглески краљ .
1770. — Гиованни Баттиста Тиеполо, талијански сликар (* 1696.).
1923. — Џејмс Дјуер, шкотски хемичар и физичар .
1965. — Ле Цорбусиер, француски архитект швицарског поријекла (* 1887.).
1968. — Јуриј Гагарин, руски астронаут (* 1934.).
1951. — Фердинанд Порше, немачки произвођач аутомобила (* 1875.).
2006. — Станисłаw Лем, пољски СФ-писац (* 1921.)

.

Благдани/Празници

Међународни дан казалишта.
Српска православна црква слави:.
- Преподобног Бенедикта.
- Светог Евсхимона - епископа лампсакијског.
- Светог Теогноста - митрополита кијевског.
- Преподобни Бенедикт Нурсијски (Друго бденије).
Дан новинара Србије.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар