1939

Ово је чланак о години 1939.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1900-е  1910-е  1920-е  – 1930-е –  1940-е  1950-е  1960-е
Године:	1936 1937 1938 – 1939 – 1940 1941 1942

1939. по календарима

Грегоријански	1939. (MCMXXXIX)
Аб урбе цондита	2692.
Исламски	1357–1358.
Ирански	1317–1318.
Хебрејски	5699–5700.
Бизантски	7447–7448.
Коптски	1655–1656.
Хинду календари
• Викрам Самват	1994–1995.
• Схака Самват	1861–1862.
• Кали Yуга	5040–5041.
Кинески
• Континуално	4575–4576.
• 60 година	Yин Земља Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11939.
Подробније: Календарска ера

Година 1939 (MCMXXXIX) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - У Нишу отворена зграда данашњег Народног позоришта.
• 1. 1. - У гаражи у Пало Алту основан Хеwлетт-Пацкард.
• 3. 1. - Шпански грађански рат: Битка на Сегреу, низ окршаја од прошлог априла, окончава се националистичком победом.
• 5. 1. - Тито добио мандат од Коминтерне да формира ЦК КПЈ.
• 5. 1. - Пољски ино. министар Јóзеф Бецк посетио Хитлера на Бергхофу: од Пољске се тражи Данзиг у замену за гаранцију граница.
• 5. 1. - 4. 2. - Битка код Валсеqуилла, републиканска офанзива на западу земље, покушај диверзије за националистичку Каталонску офанзиву.
• 6. 1. - Натурwиссенсцхафтен објављује доказе да је Отто Хахн постигао нуклеарну фисију.
• 10. 1. - Коначни резултати југословенских избора прошлог месеца: Стојадиновићева листа 306 мандата, Мачекова 67.
• 10. 1. - Откривен астероид 2348 Мицхковитцх (астроном Миодраг Б. Протић).
• 10. 1. - Инаугурирана Нова Рајхсканцеларија у Берлину.

Нова Рајхсканцеларија у Берлину, улаз из дворишта

• 11. 1. - Сусрет Муссолини-Цхамберлаин у Риму - узалудна нада да би Муссолини могао утицати на Хитлера.
• 13. 1. - Приказан филм Сон оф Франкенстеин.
• 15. 1. - Резолуција Хрватског народног заступства (заступници изабрани прошлог месеца): одбија се сарадња са "привидним представништвом" (због изборног насиља), истиче се право самоопредељења хрватског народа, даје се пуно поверење Мачеку за преговоре.
• 16. 1. - Први састанак југословенске скупштине изабране у децембру - посланици Сељачко-демократске коалиције апстинирају, а (србијанска) Удружена опозиција и Југословенска национална странка учествују.
• 16. 1. - Пошто је јуче објавила рат Великој Британији, ИРА започиње С-План, кампању подметања бомби и саботажа - 300 експлозија и седам мртвих до марта 1940.
• 19. 1. - Италијански министар спољних послова Галеаззо Циано стигао у посету Југославији, Стојадиновићу нуди север Албаније.
• 19. 1. - Немачка експедиција на Тибет стиже у Лхасу - остају на Тибету до августа.
• 19. 1. - Немачка експедиција на челу са капетаном Ритсцхером стиже до Антарктика, истражују подручје које називају Нова Швабија а налази се унутар Земље краљице Мауд коју су Норвежани управо присвојили.
• 20. 1. - Хјалмар Сцхацхт смењен с положаја председника Рајхсбанке, након што је упозорио Хитлера на огромну државну потрошњу, дефицит платног биланса, исцрпљивање резерви и претњу инфлације настале услед убрзаног наоружавања и припреме за рат (Четворогодишњи план). Министар економике Wалтхер Функ преузима и овај положај.
• 23. 1. - Шеф Абwехра Wилхелм Цанарис пустио дезинформацију да ће Немачка у фебруару заузети Холандију, како би одатле могла нападати Британију - ово изазива промену британске политике.
• 24. 1. - Јак земљотрес у јужно-централном Чилеу, око 28.000 мртвих.
• 26. 1. - Шпански грађански рат: током Каталонске офанзиве, Францове трупе уз помоћ Италијана заузимају Барцелону.
• 26. 1. - Почиње снимање Гоне wитх тхе Wинд (до 1. јула).
• 27. 1. - Адолф Хитлер наређује План З - експанзија морнарице.
• 29. 1. - Утакмица четвртфинала Зимског купа Грађански - Хајдук у Загребу прекинута због велике туче.
• 30. 1. - Хитлеров говор пред Рајхстагом: ако "јеврејски финансијери изазову рат против Немачке... резултат ће бити уништење јеврејске расе у Европи".

Фебруар/Вељача

Драгиша Цветковић

• 2. 2. - Мађарска се придружује Антикоминтерна пакту (ратификовано 24-ог).
• 3-4. 2. - Петорица министара Стојадиновићевог кабинета поднело оставке (Мехмед Спахо, Џафер Куленовић, Драгиша Цветковић, Михо Крек и Франц Сној), након чега и он даје оставку. Мандат за нову владу добија Драгиша Цветковић.
• 4. 2. - Ретирада: председник Шпанске републике Мануел Азаñа прешао француску границу (дао оставку 27-ог); стотине хиљада републиканаца напушта земљу.
• 5. 2. - Драгиша Цветковић образовао нову владу.
• 5. 2. - Потрес на Крку, материјална штета у Омишљу.
• 6. 2. - Британски премијер Невилле Цхамберлаин изјављује да ће немачки напад на Француску бити сматран као напад на Британију.
• 7. 2. - 17. 3. - Лондонска конференција о Палестини: арапска делегација не жели седети у истој соби као јеврејска, нема споразума, британска влада ће у мају издати Белу књигу.
• 7 - 9. 2. - Битка за Минорку: предао се републикански гарнизон на острву Менорка.
• 9. 2. - Јапанци се искрцавају на острво Хаинан и убрзо га освајају.
• 10. 2. - Умро папа Пио XI.
• 10. 2. - Окончан Републикански отпор у Каталонији.
• 14. 2. - Поринут немачки бојни брод Бисмарцк (у служби од августа 1940).
• 15. 2. - Премијера утицајног wестерна Стагецоацх.
• 15. 2. - Мађарски премијер Бéла Имрéдy дао оставку након што су му противници нашли јеврејског претка, следи Пáл Телеки (до 1941).
• 17. 2. - Хитлер отворио изложбу аутомобила у Берлину на којој је представљена "Буба".
• 23. 2. - 11. додјела Осцара: најбољи филм је Yоу Цан'т Таке Ит wитх Yоу, укупно две награде од седам номинација, Тхе Адвентурес оф Робин Хоод три од четири и Језебел две од пет.
• 23. 2. - Први лет "Летећег брода" Боеинг 314 Цлиппер између Сан Францисца и Хонг Конга, редовно од краја марта - путовање у једном правцу траје шест дана.
• 27. 2. - Француска и Британија признале Франкову владу, сутрадан и Југославија.
• 28. 2. - Први број "Политикиног забавника".

Март/Ожујак

• 1. 3. - Пресуда члановима разбојничке дружине Петра Блажевића - Петрака у Шапцу: шест смртних казни, две доживотне робије, 18 временских казни и 8 ослобођених.

Папа Пио XII (1939-1958)

• 2. 3. - Кардинал и папин државни секретар Еугенио Пацелли изабран на трећем гласању за папу; узима име Пио XII., служиће до 1958.
• 3. 3. - Махатма Ганди почиње пост против британске власти у Индији.
• 4 - 7. 3. - Шпанска република: побуна некомунистичких републиканаца у Картахени којој се придружује и националистичка пета колона - угушена је али републиканска флота бежи у Бизерту у Тунису.
• 5. 3. - Републикански генерал Сегисмундо Цасадо изводи антикоминистички пуч против премијера Негрíна, власт преузима Национални савет одбране, долази до сукоба са комунистима 7 - 12. 3. у Мадриду.
• ца. 6. 3. - Министарство физичког васпитања народа КЈ одлучило да не одобри женски фудбал, јер је "штетан по женине органе".
• 7. 3. - Након смрти румунског патријарха и премијера Мирона, нови премијер је Арманд Цăлинесцу (до септембра), противник Гвоздене гарде и присталица западних демократија. За патријарха ће у јулу бити изабран Ницодим Мунтеану (до 1948).
• 10. 3. - Изјава премијера Цветковића поводом хрватског питања: треба рачунати са посебним народним индивидуалитеом "извесних крајева наше домовине".
• 10. 3. - Криза у Чешко-Словачкој: савезни председник Хáцха је сменио словачког премијера Тиса, у Братиславу је послата војска - Тисо стиже у Берлин три дана касније.
• 10 - 21. 3. - XVIII конгрес СКП(б), први после Велике чистке, потврђена Трећа петолетка, изражено разочарање у западне демократије и њихово неприхватање колективне сигурности (следећи конгрес тек 1952).
• март - Окончана Арапска побуна у Палестини (1936–1939).

Комадање Чехословачке

• 14. 3. - Словачка увече проглашава независност од Чешко-Словачке - Јозеф Тисо је премијер (од октобра председник, до 1945), који се о свему договорио са Хитлером (алтернатива је била мађарска окупација).
• 15. 3. - Њемачке трупе окупирају Чешку и Моравску након што је председник Емил Хáцха рано ујутро принуђен да потпише документ којим "поуздано ставља судбину чешког народа у Фирерове руке". Словачка Република "тражи" немачки протекторат и добија га.
• 15. 3. - Карпатска Украјина проглашава независност, Мађари одмах улазе.
• 15. 3. - Демонстрације у Београду поводом догађаја у Чехословачкој ("Бранићемо земљу!").
• 16. 3. - Хитлер у Прагу прогласио Протекторат Чешка и Моравска. Протектор ће бити Константин вон Неуратх (до 1943).
• 16. 3. - Мађарска анектирала Карпато-Украјину.
• март - Влатко Мачек одржава везе са Италијом (посредници гроф Бомбеллес и члан ХСС Амедео Царнелутти), помињу се могућност устанка и државног савеза са Италијом.
• 17. 3. - 9. 5. - Битка за Нанцханг на југоистоку Кине, Јапанци заузели град 27. 3..
• 18. 3. - Конститутивни састанак ЦК КПЈ у Бох. Бистрици - Тито генерални секретар, Едвард Кардељ, Франц Лескошек, Миха Маринко, Јосип Краш, Милован Ђилас, Александар Ранковић. Из партије искључени комунисти ухапшени и оптужени у СССР ("троцкисти"), као и "фракционаши" (нпр. Петко Милетић).
• 18. 3. - У београдском Музеју кнеза Павла отворена изложба "Сто година француског сликарства".
• 19. 3. - Франко поручио новим мадридским властима да прихвата само безусловну предају.
• 22. 3. - Литванија након ултиматума предала Мемелску област Немачкој.
  • Површина Немачке износи 583.370 кв.км а број становника, према попису из маја (→ де), износи 79.375.281 (без Мемела, са још око 150.000) - овоме треба додати чешки протекторат (49.363 кв. км и 7,4 мил. становника). Други Рајх је 1910. имао 540.858 кв. км и 64.925.993 становника.

Немачке аквизиције, март 1938 - март 1939.

• 23. 3. - Трговачки споразум Румуније и Немачке - доминација над румунском привредом, румунска пшеница и нафта за немачку војну опрему.
• 23 - 31. 3. - Словачко-мађарски рат ("Мали рат") - уговором из априла, Мађари добијају 1.697 км² на истоку Словачке.
• 25. 3. - Италијански ултиматум Албанији.
• 26. 3. - Франкове снаге почињу Последњу офанзиву грађанског рата.
• 26. 3. - Након остатка Бохемије-Моравске и Праг прелази на вожњу десном страном.
• 28. 3. - Францисцо Францо заузима Мадрид, остаје на власти до смрти 1975.
• 28. 3. - Амерички авантуриста Рицхард Халлибуртон се последњи пут јавља са кинеске џунке којом је желео препловити Пацифик.
• 31. 3. - Англо-француске гаранције Пољској.
• 31. 3. - Националисти заузимају Алмерију, Мурсију и Картахену, чиме стављају под контролу читаву Шпанију.

Април/Травањ

• 1. 4. - Францисцо Францо проглашава крај Шпанског грађанског рата.
• 3-4. 4. - Разговори Цветковића и Мачека у Загребу - постигнута сагласност.
• 4. 4. - Потписан англо-пољски уговор о помоћи.
• 4. 4. - "Мали рат" окончан потписивањем мира, Мађарска узела један појас на истоку Словачке.
• 4. 4. - Ирачки краљ Гхази I погинуо у прометној несрећи (јавно мнење сумњичи Британце, због краљевих претензија према Кувајту и симпатија према Немачкој), на пријестоље ступа трогодишњи Фејсал II, трећи и посљедњи ирачки краљ (до 1958); регент је 'Абд ал-Илах.
• 4. 4. - Гленн Миллер и оркестар снимили Моонлигхт Серенаде, издата следећег месеца.
• 7. 4. (Велики Петак) - Италијанска инвазија Албаније.

Италијани у Албанији

• 11. 4. - Мађарска напушта Друштво народа.
• 11. 4. - Окончана Италијанска окупација Мајорке.
• 12. 4. - Албанска уставотворна скупштина прогласила персоналну унију са Италијом и Виктора Емануела III за краља Албаније), премијер је Схефqет Вëрлаци (следи појачање албанске, па и бугарске иреденте у Југославији).
• 13. 4. - Англо-француске гаранције Румунији и Грчкој.
• 14. 4. - Рузвелтово писмо Хитлеру, у коме га, између осталог, пита да ли је вољан гарантовати да неће напасти наведене независне земље [1].
• 14. 4. - Објављен Стеинбецков роман Тхе Грапес оф Wратх.
• 14. 4. - Изгорио луксузни хотел "Плитвице", 11. 5. изгорјело и купалиште, сумњало се на подметнути пожар.
• 18. 4. - Совјетски Савез предлаже Британији и Француској "мировни фронт" за отпор агресији, који би гарантовао интегритет Пољске, Лондон одбија 8. 5..
• 18. 4. - Луксузни француски брод Парис запалио се и потонуо у луци Ле Хавре (лежи до 1947. када је исечен).
• 19. 4. - Југословенски писац и дипломата Иво Андрић предао акредитиве у Берлину.
• 20. 4. - 24. 5. - Суиxиан–Заоyаншка битка: јапанска офанзива у Хубеиу поништена кинеским противнападима.
• 21. 4. - Близу Хоустона посвећен споменик Сан Јацинто, са 172 м највиши зидани стуб на свету.
• 22. 4. - Југословенски министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић у Венецији разговара са италијанском колегом грофом Ћаном.
• 25-27. 4. - Цинцар-Марковић у посети Немачкој (разговор са Хитлером 26. 4.).
• 26. 4. - Британија уводи ограничену војну обавезу за старост од 20 и 21 годину.
• 27. 4. - Потврђена прва верзија Споразума између Цветковића и Мачека, али га кнез Павле не прихвата (помињу се плебисцити у [делу] Босанске крајине и Срема).
• 28. 4. - У говору пред Рајхстагом, Хитлер одбацује Англо-немачки поморски споразум из 1935. и Немачко-пољски пакт о ненападању из 1934. Тражи повраћај колонија, Данзиг и везу са Источном Пруском.
• 29. 4. - Влада Народног фронта у Чилеу основала корпорацију ЦОРФО (Корпорација за развој производње) за реконструкцију након земљотреса и индустријализацију земље.
• 30. 4. - Јоханн Кекс дао оставку на челу удружења немачке мањине у Југославији Културбунд (повлачење старог руководства пред пронацистичким "Обновитељима"), за наследника је 6. августа изабран Сепп Јанко.
• 30. 4. - Отворена Свјетска изложба у Њујорку, траје до октобра 1940; слоган је "Зора новог дана". Телевизија НБЦ започиње емитовање приказујући председника Рузвелта на изложби.

Мај/Свибањ

Зграда ПРИЗАД-а (Тањуг)

• 1. 5. - Батман се први пут појављује у стрипу.
• 3. 5. - Вјачеслав Молотов совјетски инострани комесар уместо Литвинова (1939-49 и 1953-56).
• 8. 5. - Хрватско народно заступство прети интернационализацијом Хрватског питања.
• 10 - 15. 5. - Кнез Павле и кнегиња Олга у посети Италији (као гости италијанског краљевског пара); 11-ог присуствују морнаричким маневрима у Напуљском заливу.
• 10. 5. - Освећење темеља Храма Светог Саве у Београду.
• 11. 5. - 15. 9. - Битке код Халкин Гола између Совјета и Јапанаца на граници Манџурије и Монголије.
• 13. 5. - "Путовање проклетих": брод Ст. Лоуис креће из Хамбурга са 937 јеврејских избеглица према Куби - неће их примити ни ту ни у САД и Канади.
• 14. 5. - Петогодишња Перуанка Лина Медина родила дете.
• 15. 5. - У Бранденбургу отворен женски концентрациони логор Равенсбрüцк.
• 15. 5. - У Великој Британији приказан филм Гоодбyе, Мр. Цхипс.
• 17. 5. - Британска влада издаје МацДоналдову Белу књигу - напуштена идеја поделе Палестине, знатно ограничено јеврејско усељавање.
• 18. 5. - Фудбалска утакмица на БСК-овом стадиону у Београду: Југославија - Енглеска 2:1.
• 20. 5. - Катастрофална поплава у Белој Паланци, 17 мртвих.
• 21. 5. - У Њемачкој је први пут додијељен Криж части њемачке мајке: за брончани је потребно барем четверо дјеце, за златни осмеро (процијењено 4,7 милијуна добитница до 1941).
• 22. 5. - У Берлину потписан 10-годишњи "Челични пакт", војни савез Немачке и Италије - Италијанима је обећано да рата неће бити још три године.
• 22. 5. - Код Вучитрна убијен вођа разбојничке банде Идриз Азировић.
• 23. 5. - Хитлер саопштио војном врху да је одлучио напасти Пољску.
• 23. 5. - Британски парламент усвојио план за независну Палестину до 1949, заједничку за Јевреје и Арапе.
• 23. 5. - Потонуће америчке подморнице Сqуалус: страдало је 26 људи, а 33 је спашено путем МцЦаннове спасилачке коморе.
• 26. 5. - Договор Ћано - Карнелути (Мачеков изасланик) - хрватска побуна прачена Мачековим захтевом за италијанском интервенцијом би довела до независне Хрватске, са заједничким министарствима одбране и спољних послова са Италијом и могућом персоналном унијом (Мачек није потписао текст овог споразума).
• 28. 5. - Појавио се југословенски стрип "Зигомар".
• 28. 5. - Отворен југословенски павиљон на њујоршкој изложби, градоначелник Ла Гуардиа држи говор на српскохрватском.
• 29. 5. - На изборима у Мађарској убедљиво победила владајућа крајње десна Партија мађарског живота, друга је Партија стреластог крста.
• мај/јун - Велике поплаве у Југославији, нпр. Купа код Карловца 872 цм.

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Британска подморница ХМС Тхетис потонула током теста са 99 људи (биће извучена и на крају потопљена 1943. као ХМС Тхундерболт).
• 1 - 5. 6. - Кнез намесник Павле Карађорђевић у званичној посети Берлину; 2. 6. приређена велика војна парада.
• 7. 6. - Након Канаде, британски краљевски пар стигао у посету САД.
• 9. 6. - Олимпијске игре 1944. додељене Лондону (биће одржане 1948.).

Боеинг 314 Цлиппер

• 9-10. 6. - Земаљско саветовање КПЈ у Тацену код Љубљане.
• 11. 6. - Папа примио у Ватикану шпанске фалангисте, поздравио их као "драге синове цркве и браниоце цивилизације", подарио је благослов генералисиму Франку.
• 14. 6. - Тјенцински инцидент - Јапанци блокирали британску концесију у кинеском Тиањину поводом спора око изручења осумњичених убица, током лета долази до опасне кризе.
• 15. 6. - Француска подморница Пхéниx није изронила током вежби поред Вијетнама - страдао 71 човек.
• 17. 6. - Еуген Wеидманн је последња особа јавно погубљена у Француској.
• 20. 6. - Основан СС-Хеимwехр Данзиг.
• 23. 6. - Сијам (/Сајам/) први пут мења име у Тајланд (Ратцха Анацхак Тхаи - "Краљевина Тајланд").
• 24. 6. - Прво путовање "Летећег брода" Боеинг 314 Цлиппер преко Атлантика, између Соутхамптона и Порт Wасхингтон, Неw Yорк, са три станице између.
• 28. 6. - Прослава 550 година од Косовске битке.

† Мехмед Спахо

• 29. 6. - Умро Мехмед Спахо, најистакнутији муслимански политичар у Југославији. На челу ЈМО га насљеђује Џафер Куленовић.
• 29. 6. - Турска анектирала Државу Хатај (Александрета), раније део Сирије.
• 29. 6. - Представљен трактор Форд 9Н са Фергусоновим системом качења у три тачке, будући стандард.

• 30. 6. - Стефан Крафт, стари лидер немачке мањине у Југославији ("Културбунд"), смењен с чела Савеза немачких кредитних и господарских задруга (победа пронацистичких "Обновитеља").
• 30. 6. - Процењени број становника Краљевине Југославије износи 15.596.000, четири милиона више него у време уједињења.

Јул/Јули/Српањ

• 2. 7. - Битке код Халкин Гола: Јапанци нападају, без успеха.
• 4. 7. - Лоу Гехриг се због болести повлачи из бејзбола (→ АЛС).
• 6. 7. - У Немачкој затворена последња јеврејска предузећа.
• 6. 7. - Јамес Смитх МцДоннелл основао МцДоннелл Аирцрафт (од 1967. МцДоннелл Доуглас).
• 14. 7. - На 150. годишњицу Пада Бастиље у Паризу дефилују и британски војници.
• 19. 7. - Штрајк 3.000 рудара у Трепча Минес Лимитед јер је одбијен нови колективни уговор.
• 22. 7. - Највиша температура у Београду 38 степени, пре пет дана било близу 37, нема довољно воде.
• 28. 7. - Аутомобил са 12 путника пао у провалију код Бјелуха близу Чакора, петоро путника погинуло на месту.
• 30. 7. - Југославија је првак Еуропе у тенису, након побједе од 3:2 над Њемачком у Загребу.
• 30. 7. - Главне свечаности конгреса Криста Краља у Љубљани, служи папин легат кардинал Аугуст Хлонд.

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Мачек је за отцепљење Хрватске уз помоћ Немачке ако Срби остану упорни, макар то "значило и светски рат".
• 1. 8. - Гленн Миллер и оркестар снимили Ин тхе Моод.

Херој Совјетског Савеза

• 1. 8. - Установљена медаља "Златна звезда" за Хероје Совјетског Савеза.
• август-септембар - Велики фергански канал у Узбечкој ССР: колхозници граде 270 км за 45 дана. Догодине продужен до Таџичке ССР; Северни и Јужни фергански канал су грађени 1940-41, приноси памука су удвостручени.
• 2. 8. - Еинстеин–Сзилáрдово писмо председнику Рузвелту - након што је у Немачкој откривена нуклерна фисија, САД би морале истражити производњу атомске бомбе (→ Пројекат Менхетн).
• 5. 8. - Лас Треце Росас: у Мадриду стрељано 13 младих жена социјалисткиња (током саца де агосто је стрељано и 43 младића).
• 5. 8. - Вежба опасности из ваздуха одржана у Београду, Земуну и Панчеву.
• 8. 8. - Почињу велике тродневне војне вежбе у Британији, са замрачивањем градова.
• 10. 8. - "Интеркозма": разоткривена превара лажне париске фирме која је обећавала лек за ћелавост Југословенима који писмом пошаљу (три) длаке. На челу фирме је југославенски Нијемац Wилхелм Вилко Хегер, иначе нећак Ивана Андреса који овог мјесеца улази у нову владу.
• 11. 8. - Тродневни састанак Риббентроп - Циано у Салзбургу: Италијани изненађени одлучношћу Немачке да нападну Пољску.

Јудy Гарланд као Доротхy

• 12. 8. - Претпремијера "Чаробњака из Оза" у Висконсину (у Холивуду три дана касније).
• 15. 8. - Штрајк у Трепчи: лондонска дирекција затвара рудник.
• август - Аимé Цéсаире објавио у једном часопису књигу-поему Цахиер д'ун ретоур ау паyс натал (→ Нéгритуде).
• 16. 8. - У КЈ сукцесивно улази у оптицај нови ковани новац, сребрни од 20 и 50 динара и алуминијум-бронзани од 50 пара и 2 динара.
• 17. 8. - Објављене уредбе о етатизацији радио станица Београд и Загреб.
• 18. 8. - Немачка и СССР склопили трговачки уговор.
• 18. 8. - Еутаназија деце у Трећем рајху: циркулар министарства унутрашњих послова налаже здравственим радницима да известе о рођењима ментално и физички неспособне деце; присилна еутаназија ће обухватити и психијатријске пацијенте, → Акција Т4.
• 18. 8. - Прослава 25-годишњице Церске битке: у Београду свечано дочекане српске ратне заставе на путу за Цер.
• 19. 8. - Током преговора са Совјетима, Хитлер наређује Криегсмарине-и да започне операције Фалл Wеисс-а, плана инвазије на Пољску.
• 19. 8. - Наводни Стаљинов говор Политбироу: рат на Западу је у совјетском интересу.

Пакт Риббентроп-Молотов

• 20. 8. - Совјетско-јапански погранични сукоби, Битке код Халкин Гола: одлучујућа Жуковљева совјетска офанзива.
• 21. 8. - У Москви прекинути преговори са англо-француском мисијом: пакт је немогућ ако Пољска не допушта пролазак Црвене армије.
• 22. 8. - Хитлеров Оберсалцбершки говор командантима Вермахта: суштина рата на истоку није само заузимање територије већ и физичко уништење непријатеља.
• 22. 8. - Први пут снимљена песма Yоу Аре Мy Сунсхине.
• 23. 8. - Пакт Риббентроп-Молотов између СССР-а и Њемачке о ненападању, тајни додатак о подјели интересних сфера у Источној Европи (Финска, Балтичке државе, Пољска, Румунија; модификован 28. 9.; → Европски дан сјећања на жртве стаљинизма и нацизма од 2009).

Драгиша Цветковић

Владко Мачек

Бановина Хрватска у КЈ

• 24. 8. - На Брду код Крања издато званично саопштење о споразуму Цветковић-Мачек (након чега Цветковић даје оставку и одмах добија мандат за састав нове владе).
• 24. 8. - Ванредно заседање британског парламента: донесен Акт о ратним овлашћењима, Морнарица у ратној готовости. Истог дана британским и француским грађанима у Немачкој речено да се врате кући.
• 25. 8. - Хитлер одлаже напад на Пољску за пет дана након што су Британци и Пољаци потписали уговор о узајамној помоћи и Мусолини поручио да Италија не може ући у европски рат (необавештене јединице накратко почеле напад сутрадан ујутру, → Јабłонкówски инцидент).
• 25. 8. - ИРА-ин С-План: петоро мртвих од бомбе у центру Цовентрyја.
• 26. 8. - Споразум Цветковић-Мачек: формирана Бановина Хрватска, од Савске и Приморске бановине и још неколико срезова. На Бледу формирана нова влада чији је председник опет Драгиша Цветковић а потпредседник Влатко Мачек (и још 4 министра из ХСС), Милан Недић министар војске и морнарице. Распуштени су Народна скупштина и Сенат и укинут изборни закон - повратак демократије. Против Споразума су усташе, десница ХСС, већина српских политичара, војска, СПЦ и муслимани.
• 27. 8. - Први лет Хеинкел Хе 178, првог турбомлазног авиона.
• 28. 8. - Бан Иван Шубашић положио заклетву; подбан је Иво Крбек. Министри Хрвати су преузели ресоре, а Мачек је свечано дочекан од масе у Београду.
• 28. 8 - Бомбашки напад на Тарнówском колодвору у Пољској: од бомбе немачког агента гине 20 људи.
• 28. 8. - Немачка војска улази у Словачку, на основу уговора о заштити, земља је пре два дана прогласила мобилизацију.
• 29. 8. - Влатко Мачек на седници Хрватског народног заступства: границе и компетенције Бановине Хрватске нису дефинитивне.
• 31. 8. - Немци лажирају инцидент у Глајвицу, што им служи као повод да нападну Пољску.

Септембар/Рујан

Инвазија Пољске

• 1. 9. - Немачка инвазија Пољске почиње у 04:45 када бојни брод Сцхлесwиг-Холстеин отвори ватру на домаћине у пољској бази Wестерплатте код Данцига (→ Битка за Wестерплатте), немачка копнена војска прелази границу (→ Гранична битка) - ово се сматра почетком Другог светског рата.
• 1. 9. - Истовремено почиње и Словачка инвазија Пољске, заузимају спорне територије.
• 1. 9. - Увече, Немачкој уручени британски и француски ултиматум.
• 3. 9. - Велика Британија и Француска објављују рат Немачкој.
• 3. 9. - Ауто-трка на кружној стази око Калемегдана за Краљев пехар - први је Италијан Тазио Нуволари, други Немац Манфред вон Брауцхитсцх (синовац генерала Wалтера), четврти Бошко Миленковић. Процењено 75.000 гледалаца.
• 3. 9. - СС Атхениа је први британски путнички брод потопљен у рату, 128 мртвих (→ Битка за Атлантик).
• 4. 9. - Британци бомбардују немачке бродове у Wилхелмсхавену и Брунсбüттелу, оштећена крстарица Емден, оборено седам бомбардера.
• 5. 9. - САД прогласиле своју неутралност у рату. Њујоршка берза скочила 10% у очекивању потражње индустријске робе у Европи.
• 5. 9. - Јан Смутс нови премијер Јужноафричке Уније (до 1948), након што је Ј. Б. M. Хертзог смењен због заговарања неутралности.
• 6. 9. - Бан Вардарске бановине Владимир Хајдуквељковић убијен у Скопљу од стране отпуштеног полицијског стражара.
• 7. 9. - Румунија проглашава неутралност.
• 7 - 16. 9. - Саарска офанзива: кратки француски упад у Немачку. Након овога следи "Лажни рат" до априла 1940.
• 8. 9. - Немачке претходнице стигле у околину Варшаве (→ Опсада Варшаве).
• 11. 9. - Објављена Уредба о устројству банске власти Бановине Хрватске: Бан је на челу Банске Власти са 11 одјела. Бановински одбор ЈРЗ у Љубљани (Антон Корошец), тражи да се Уредба о Бановини Хрватској прошири и на друге бановине.
• 13. 9. - Експлозија француског минополагача Плутон у Казабланци приликом истовара живих мина, 186 мртвих.
• 15. 9. - Бугарска проглашава неутралност.
• 15. 9. - Поринут брод "Козара", најстарије пловило речне флотиле Војске Србије.
• 15. 9. - Крећу емисије југословенске редакције ББЦ-ја.
• 16. 9. - Примирје у сукобу између Совјета (и монголских савезника) и Јапанаца.

Европа, јесен 1939.

• 17. 9. - Совјетска инвазија Пољске; пољско вођство прелази румунску границу.
• 17. 9. - Британци изгубили први ратни брод: торпедован носач авиона ХМС Цоурагеоус - 519 мртвих.
• 17. 9. - Пуштена у саобраћај пруга уског колосијека Устипрача - Фоча, дуга 42 км (ради до 1977).
• 17. 9. - Битка за Цхангсха: први јапански покушај да заузму овај град у Хунану.
• 21. 9. - Чланови Гвоздене гарде убили румунског премијера Калинескуа - следи прогон гардиста.
• 22. 9. - Лавов се предао Совјетима, НКВД одмах почиње хапшење пољских официра, противно условима предаје. Истог дана у Брест-Литовску на демаркационој линији одржана заједничка парада Wехрмацхта и Црвене армије.
• 23. 9. - У Бановини Хрватској забрањене јавне манифестације и зборови, након "пар тежих инцидената", од стране лица покривених "лажним национализмом".
• 24. 9. - Након Орзеłовог инцидента (бекство пољске подморнице из талинске луке 18. 9.), СССР даје ултиматум Естонији да допусти совјетске базе на својој територији, што ова прихвата 28. 9. (уговори потписани и са Летонијом 5. 10. и Литванијом 10. 10.).
• 24. 9. - Јако бомбардовање Варшаве.

"Бановина" у Новом Саду

• 24. 9. - Освећена палата Банске управе у Новом Саду.
• 24. 9. - Судар возова код станице Ивањска, на прузи Бања Лука-Добрљин - страдало девет људи и 57 коња.
• 26. 9. - Забрањена Француска комунистичка партија.
• 28. 9. - Пад Варшаве (Хитлер долетео 5. 10. и одржао параду).
• 28. 9. - Потписан Немачко-совјетски уговор о пријатељству, сарадњи и демаркацији: Немцима остаје део Пољске који су освојили преко црте, добијају и Суwаłки; Литванија заузврат пребачена у совјетску сферу.
• септембар, крајем - Италија почиње војне припреме против Југославије, одређено да се артиљерија постави у строгој тајности до априла.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Први лорд Адмиралитета Wинстон Цхурцхилл се обраћа преко радија, Русију назива "загонетка обавијена мистеријом унутар енигме".
• 1. 10. - Редован рад нове краткоталасне радио станице Београд - одашиљач у Земуну.
• 1. 10. - Реорганизација Југословенског ногометног савеза: Врховни н. с. КЈ са Српским лоптачким савезом, те хрватским и словеначким ногометним савезима. Сарајево и Суботица имају по два клуба у два савеза, Бата из Борова је у српској лиги, а Босанци размишљају о свом савезу.
• 6. 10. - Крај отпора редовне пољске војске.
• 6. 10. - Приказан филм Нинотцхка.
• 8. 10. - Хитлеров декрет о анексији западних пољских крајева (→ Реицхсгау Wартхеланд и Данзиг-Wестпреуßен), остатак територија под немачком контролом организован 12. 10. у Генерално губернаторство (гувернер Ханс Франк). Немачка сада има 816.695 кв. км и 104 милиона становника, густина становништва је већа само у Белгији, Холандији и Енглеској
• 8. 10. - У Пољској основан први гето за Јевреје, Пиотркów Трyбуналски.
• 11. 10. - Амерички предсједник Роосевелт одобрио почетак пројекта Манхаттан, пројект израде атомске бомбе.
• 14. 10. - Немачка подморница У-47 потопила застарели бојни брод ХМС Роyал Оак на сидришту у Сцапа Флоw, 833 мртвих.
• 14. 10. - Мачеков проглас осуђује убиства која су се у Загребу догодила последњих недеља, укључујући полицајаца, особа за која се држи да су "под бившим режимима... починила недела". "Елементи" у Београду шире гласине о антисрпском насиљу.
• 15. 10. - Хеим инс Реицх ("Дома у Рајх"): немачко-естонски споразум о пресељењу Балтичких Немаца, сличан споразум постигнут и с Летонијом (насељавају их у бившу Пољску).
• октобар - У ували Тиха код Цавтата насукано младунче кита.
• 17. 10. - Премијера филма Мр. Смитх Гоес то Wасхингтон.
• 19. 10. - Турска, Француска и V. Британија потписали споразум у Анкари о узајамној помоћи уколико их нека европска сила нападне на Медитерану.
• 19. 10. - Главни генералштаб ЈКВ предлаже формирање концентрационих логора за комунисте и њихове помагаче.

Палата Албанија

• 20. 10. - Завршена градња Палате Албаније, највише зграде у Београду.
• 20. 10. - Сумми Понтифицатус, прва већа енциклика папе Пија XII, осуђује расизам, тоталитаризам, тражи обнову Пољске (сматра се нападом на нацистички режим).
• 21. 10. - Споразум о опцији у Јужном Тиролу: етнички Немци могу остати у Јужном Тиролу без мањинских права или оптирати за пресељење у Немачку - до 1943. одлази их 75.000.
• 22. 10. - Совјетски избори у Западној Украјини и Западној Белорусији.
• 22. 10. - Индијски национални конгрес позвао на оставку провинцијске владе, пошто су Британци једнострано увели Индију у рат.
• 23. 10. - Приказан филм Тхе Роаринг Тwентиес.
• 24. 10. - Туча левих и десних студената на Загребачком свеучилишту.
• 28. 10. - СССР препустио Вилниус Литванији. У редовима за хлеб наредних дана долази до нереда и антијеврејских погрома.
• 25. 10. - Наредба министарства војске и морнарице КЈ о сузбијању комунистичке активности у војсци.
• октобар - Завршена последња деоница на међународном путу Хоргош-Београд, а даље постоји до Чумића близу Крагујевца.
• 31. 10. - Молотов објавио совјетске захтеве од Финске: размена територије и најам базе (преговори трају до 13. новембра).

Новембар/Студени

"Лажни рат" на западу

• 1. 11. - Кинези покрећу Зимску офанзиву на више фронтова - траје до краја марта, углавном не успевају да постигну циљеве, али Јапанци уздрмани.
• 1-2. 11. - СССР одговорио позитивно на захтев новоизабраних скупштина у бившој источној Пољској за пријем у савез.
• 5. 11. - Код Сиска убијен Иван Радић, народни посланик 1931-35, рођак Стјепана и Павла.
• 5. 11. - САД усвојиле политику Цасх анд царрy: земље у рату могу куповати ратни материјал под условом да саме организују превоз и одмах плате.
• 6. 11. - Министар Џафер Куленовић изјавио да би БиХ требала бити четврта бановина (поред хрватске и претпостављене словеначке и српске). Српска друштва Сарајева и Бањалуке се 12-ог изјашњавају против те идеје.
• 6. 11. - Први семафор у Београду, на раскрсници Краља Александра са Таковском и Краља Фердинанда (део Кнеза Милоша).
• 6. 11. - Сондерактион Кракау, део Интеллигензактион: ухапшена 184 професора Јагелонског универзитета у Кракову, углавном послати у конц-логор Сацхсенхаусен.
• 6. 11. - Холивудска трач-новинарка Хедда Хоппер започела своју радио емисију (конкуренција Лоуелли Парсонс).
• 8. 11. - Безуспјешни покушај Георга Елсера да бомбом убије Хитлера у минхенској пивници.
• 9. 11. - Инцидент у Венлоу: немачки обавештајци отели двојицу британских колега у Холандији, близу немачке границе.
• 11. 11. - "Хрватски скаут" мења име у "Домобран" - Мачек упозорава да Домобрану, као франковачкој организацији, не могу припадати чланови ХСС.
• 12. 11. - Избор 47 сенатора у Краљевини Југославији (међу њима и Нурија Поздерац, Јован Радонић, Сава Косановић, Марко Вујачић, Иван Пернар...): 29 сенатора из ЈРЗ, ХСС 11, Земљорадничка 4 и СДС 3.
• 13. 11. - На западу Венецуеле изгорео град Лагуниллас де Агуа, преко 200 мртвих.
• 13 - 14. 11. - Надбискупи Степинац и Шарић и шесторица бискупа на ходочашћу у Риму: молба за канонизацију Николе Тавелића.
• 17. 11. - Одговарајући на демонстрације чешких студената и средњошколаца против окупације, Немци стрељали 9 студената без суђења, 1200 послато у конц-логоре, затворени универзитети (данас Међународни дан студената и средњошколаца).

Зимски рат

• 18. 11. - Теретни брод "Царица Милица" ударио у мину код енглеске обале и потонуо, посада спасена (мину поставила немачка подморница У-19). Истог дана, холандски путнички брод "Симон Боливар" налетео на мину у Северном мору - 120 мртвих.
• 23. 11. - Отворен пут Београд - Суботица - мађ. граница, део међународног пута Лондон - Цариград.
• 24. 11. - Састанак муслиманских организација у Сарајеву - тражи се аутономна БиХ у хисторијским границама.
• 26. 11. - Бомбардирање Маиниле: Совјети лажирали гранатирање свог села како би оправдали напад на Финску.
• 26. 11. - Велики збор Алијансе женских покрета у Инжењерском дому у Београду - тражи се активно и пасивно право гласа (пре четири дана и на универзитету).
• 27. 11. - Објављена забрана саобраћаја возилима на бензински погон викендом у КЈ.
• 30. 11. - Совјетским нападом на Финску почиње "Зимски рат". На окупираној територији ће бити успостављена "Финска Демократска Република", али у земљи преовлађује сложни Дух Зимског рата.
• 30. 11. - Туча на београдском правном факултету, након што је јуче ометана комеморација адмиралу Гепрату од стране "антиратних" студената - Универзитет затворен неколико дана и одложене све приредбе наредног месеца.

Децембар/Просинац

Нови жељезнички мост у Загребу

Отварање моста

• 2. 12. - Отворен Њујоршки градски аеродром, касније ЛаГуардиа Аирпорт.
• 2 - 3. 12. - Пуштени у промет Нови колни и Нови жељезнички (зелени) мост у Загребу.
• децембар, почетком - У Београду откривена банда која је кријумчарила опијум из Цариграда у Париз.
• 3. и 10. 12. - КПЈ организира демонстрације у Загребу, 10-ог долази до сукоба са полицијом и Хрватском грађанском заштитом.
• 4. 12. - Блокада Немачке: Британци спречавају и немачки извоз, као одговор на губитке због немачких магнетних мина.
• 4. 12. - У Београду откривен ланац кријумчара опијума из Цариграда до Париза.
• 6. 12. - ЈАЗУ одлучује променити име у ХАЗУ (одлуку треба потврдити Сабор одн. бан). С променом се не слажу сви, нпр. Иван Мештровић.
• 8. 12. - На архијерејском сабору СПЦ су изабрани викарни епископи Прибићевић (умро 1941), Брадваревић (на робији 1954-58) и Липовац (убијен 1945). У посети је био и Горазд Прашки (убијен 1942).
• 10. 12. - Код Мердара, на прузи Ниш - Пећ, пробијен кружни тунел, дужине 788 м у кривини радијуса 300 м.
• 12. 12. - Битка на Толвајäрвију: Финци у противнападу уништили једну совјетску дивизију.
• 13. 12. - Битка код Ла Плате, прва поморска битка рата: Британци надјачали Немце код Уругваја.
• 13. 12. - Совјетски затворски брод Индигирка се насукао поред Хокаида - страдало је 742 људи.
• 14. 12. - Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету: велике радничко-студентске демонстрације у Београду, полиција пуца, има мртвих.
• 14. 12. - У "Српском гласу", гласилу Српског културног клуба, објављен чланак "Где год је Срба - ту је Србија".
• 14. 12. - Совјетски Савез искључен из Друштва народа због напада на Финску; Југославија се уздржала.

"Прохујало с вихором"

• 15. 12. - Премијера филма "Прохујало с вихором" у Атланти, Џорџија.
• 15. 12. - Влада КЈ доноси Уредбу која омогућује оснивање логора за комунисте (→ Билећа, Лепоглава).
• 15. 12. - "Видовдан", брод Југославенског Ллоyда, непоправљиво се насукао у Јапану.
• 15/16. 12. - Петорица рибара из Калија на Угљану страдала у олуји код Вира.
• децембар - Талас штрајкова у Хрватској у организацији прокомунистичког УРС, противе се Хрватском радничком савезу.
• децембар - "Сукоб на књижевној љевици": Мирослав Крлежа објавио "Дијалектички антибарбарус" у часопису "Печат".
• 16 - 22. 12. - Прва Битка код Сумме: Финци одвратили совјетски напад на Маннерхеимову линију.
• 17. 12. - Њемачки џепни бојни брод Адмирал Граф Спее самопотопљен испред луке Монтевидео, Уругвај.
• 17. 12. - Сукоб полиције са демонстрантима у Сплиту, страдао Вицко Буљановић - сутрадан проглашен генерални штрајк у Сплиту, Солину и Омишу. ХСС тврди да "покушаји демонстрација" желе да "руше оно што је хрватски народ створио".
• 18. 12. - Битка над Хелиголандским заливом: Луфтwаффе одбила напад РАФ-а.
• 18. 12. - Почиње Битка за превој Кунлун, Јапанци покушавају заузети ову стратешку позицију у провинцији Гуангxи.
• 18. 12. - У Београду убијен генерални директор ПРИЗАД-а Едо Марковић - забуна приликом претреса стана његове кћерке, вршеног у вези са демонстрацијама од пре четири дана (агент ослобођен 7. дец. 1940. јер је установљена нужна одбрана). Истог дана ПРИЗАД је требао повести разговоре о преусмерењу извоза пољопривредних производа у Енглеску и Француску.

Велика радна соба Ллоyд Wригхтове Јохнсон Wаx Хеадqуартерс

• 22. 12. - Приказан цртани филм "Гуливерова путовања", одговор Парамоунта на "Снежану и седам патуљака".
• 22. 12. - Судар возова у немачкој станици Гентхин, 186 мртвих.
• 22. 12. - Свеиндијска муслиманска лига организовала прославу Дана спаса од Индијског националног конгреса, поводом оставке њихових провинцијских влада.
• 25 - 27. 12. - Битка код Кеље: Финци одбили совјетски напад.
• 27. 12. - Ерзинџански земљотрес у источној Анадолији - 30.000 мртвих (→ Северноанадолска раселина). Турска је затим погођена и великим поплавама.
• 27. 12. - У Бановини Хрватској објављена Уредба за сузбијање скупоће.
• 28. 12. - У центру Загребу -12 ступњева, у Боронгају -23, и 30 цм снијега.
• 29. 12. - Први лет тешког бомбардера Цонсолидатед Б-24 Либератор (у служби од 1941).
• 31. 12. - Одржан први Бечки новогодишњи концерт - први и последњи пут 31. 12. уместо 1. 1..

Кроз годину

Позоришни трг у Београду

• Семјон Кирлијан измислио Кирлијанову фотографију.
• У Енглеској пронађена бродска гробница у Суттон Хоо са богатим англо-саксонским артефактима.
• Маргуерите Переy открила францијум.
• Сматра се да је класични Холлywоод на врхунцу (→ 1939. на филму).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 6. 1. - Валериј Лобановски, фудбалер, тренер († 2002)
• 8. 1. - Миле Боговић, госпићко-сењски бискуп
• 8. 1. - Милан Лојаница, архитекта, урбаниста
• 10. 1. - Сал Минео, амерички глумац († 1976)
• 19. 1. - Пхил Еверлy, музичар, певач († 2014)
• 26. 1. - Ђело Јусић, складатељ, гитарист († 2019)
• 29. 1. - Гермаине Греер, аустралијска академичарка, списатељица и водитељица

Фебруар/Вељача

• 2. 2. - Емир Драгуљ, академски сликар, графичар († 2002)
• 2. 2. - Борис Цавазза, глумац
• 3. 2. - Мицхаел Цимино, режисер, сценариста († 2016)
• 8. 2. - Бисера Аликадић, босанскохерцеговачка књижевница
• 9. 2. - Ватрослав Фркин, хрватски католички свећеник
• 9. 2. - Богомил Ђузел, македонски књижевник
• 13. 2. - Југослав Костић, члан Председништва СФРЈ
• 22. 2. - Светозар Стијовић, српски лингвиста († 2000)

Март/Ожујак

• 13. 3. - Неил Седака, кантаутор, продуцент
• 17. 3. - Гиованни Трапаттони, фудбалер, тренер
• 20. 3. - Бриан Мулронеy, премијер Канаде († 2024)
• 25. 3. - Милисав Милић, новинар, дописник РТБ из Приштине... († 2006)
• 27. 3. - Беба Селимовић, пјевачица († 2020)
• 31. 3. - Звијад Гамсахурдија, совјетски дисидент, председник Грузије († 1993)

Април/Травањ

• 1. 4. - Дејан Ђурковић, редитељ и сценариста († 2003)
• 1. 4. - Али МацГраw, глумица, модел
• 2. 4. - Зоран Бечић, босанскохерцеговачки глумац († 2006)
• 2. 4. - Јован Ристић, позоришни, филмски и ТВ редитељ († 2013)
• 2. 4. - Живан Сарамандић, српски оперски певач († 2012)
• 2. 4. - Марвин Гаyе, кантаутор, музичар († 1984)
• 5. 4. - Лека Зогу, крунски принц Албаније († 2011)
• 7. 4. - Францис Форд Цоппола, амерички режисер, сценарист и продуцент
• 7. 4. - Давид Фрост, новинар, ТВ водитељ († 2013)
• 13. 4. - Паул Сорвино, глумац († 2022)
• 14. 4. - Слободан Новаковић, драматург, редитељ, књижевник, потпредседник ФК Партизан († 2007)
• 16. 4. - Борис Дворник, хрватски и југословенски глумац († 2008)
• 16. 4. - Дустy Спрингфиелд, певачица († 1999)
• 20. 4. - Гро Харлем Брундтланд, премијерка Норвешке, генерални директор WХО

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Младен Црнобрња, хрватски глумац († 2000.)
• 4. 5. - Амос Оз, израелски књижевник и новинар († 2018)
• 4. 5. - Паул Глеасон, глумац
• 4. 5. - Звонимир Каменар, кипар
• 5. 5. - Јован Зебић, српски политичар и економиста. († 2007)
• 7. 5. - Рууд Лубберс, премијер Холандије († 2018)
• 9. 5. - Ђоко Вјештица, новинар и уредник Студија Б († 2008)
• 9. 5. - Ион Ţириац, тенисер, менаџер
• 10. 5. - Ивица Видовић, хрватски глумац († 2011)
• 13. 5. - Харвеy Кеител, амерички глумац
• 14. 5. - Сава Андрић, епископ браничевски († 1993)
• 18. 5. - Силвана Арменулић, певачица народне музике († 1976)
• 18. 5. - Гиованни Фалцоне, антимафијашки судија († 1992)
• 25. 5. - Иан МцКеллен, енглески глумац
• 25. 5. - Тибор Варади, правник, експерт за међународно право
• 28. 5. - Вида Јерман, глумица († 2011)

Јун/Јуни/Липањ

• 9. 6. - Никола Рацков, српски пијаниста и професор
• 11. 6. - Јацкие Стеwарт, тркач Ф1
• 20. 6. - Хризостом Столић, епископ жички († 2012)

Јул/Јули/Српањ

• 3. 7. - Љубивоје Ршумовић, српски књижевник
• 3. 7. - Душан Маравић, фудбалски репрезентативац
• 7. 7. - Ђорђе Бобић, српски архитекта († 2024)
• 9. 7. - Слободан Станишић, књижевник и новинар
• 14. 7. - Љубиша Беара, пуковник ВРС, хашки осуђеник († 2017)
• 15. 7. - Анíбал Цавацо Силва, председник Португала
• 17. 7. - Али Кхаменеи, врховни лидер Ирана
• 26. 7. - Јохн Хоwард, премијер Аустралије
• 27. 7. - Wиллиам Егглестон, фотограф
• 30. 7. - Петер Богдановицх, амерички глумац, редитељ, сценариста († 2022)

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Wес Цравен, филмски режисер († 2015)
• 7. 8. - Мирза Идризовић, режисер, сценариста († 1998)
• 9. 8. - Романо Проди, премијер Италије, председник Европске комисије
• 11. 8. - Јамес Манцхам, први председник Сејшела († 2017)
• 12. 8. - Георге Хамилтон, глумац
• 23. 8. - Милан Влајчић, новинар, књижевни критичар († 2022)
• 27. 8. - Никола Пилић, тенисер и тренер
• 28. 8. - Бранко Костић, в.д. председника Председништва СФРЈ († 2020)
• 29. 8. - Јоел Сцхумацхер, амерички режисер, сценарист и филмски продуцент († 2020)
• 30. 8. - Јохн Пеел, диск џокеј († 2004)

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Лилy Томлин, америчка глумица и комичарка
• 3. 9. - Слободан Машић, архитекта, графички дизајнер († 2016)
• 5. 9. - Георге Лазенбy, глумац
• 13. 9. - Радослав Лазић, позоришни редитељ
• 13. 9. - Борислав Микелић, привредник, премијер РСК († 2018)
• 18. 9. - Јорге Сампаио, председник Португала († 2021)
• 20. 9. - Небојша Попов, социолог, антиратни активиста († 2016)
• 29. 9. - Фикрет Абдић, босанскохерцеговачки привредник и политичар

Октобар/Листопад

• 2. 10. - Мирјана Боханец-Видовић, хрватска сопранистица, глумица и дипломаткиња
• 6. 10. - Бруно Бушић, хрватски политички емигрант († 1978)
• 8. 10. - Паул Хоган, глумац
• 12. 10. - Фрањо Грегурић, премијер Хрватске
• 14. 10. - Ралпх Лаурен, модни креатор
• 16. 10. - Ева Христић, спикер РТБ
• 18. 10. - Лее Харвеy Осwалд, амерички атентатор († 1963)
• 27. 10. - Јохн Цлеесе, британски глумац, комичар и редатељ
• 28. 10. - Мирослав Церар, гимнастичар
• 28. 10. - Јане Алеxандер, глумица
• 30. 10. - Граце Слицк, певачица Јефферсон Аирплане
• 31. 10. - Рон Риффкин, амерички глумац
• 31. 10. - Борис Мутић, хрватски спортски новинар († 2009.)
• 31. 10. - Али Фарка Тоурé, музичар († 2006)

Новембар/Студени

• 1. 11. - Бернард Коуцхнер, француски лекар и политичар, шеф цивилне мисије УНМИК
• 3. 11. - Терренце МцНаллy, амерички драмски писац
• 12. 11. - Мани Готовац, театрологиња, драматургиња († 2019)
• 15. 11. - Yапхет Котто, глумац († 2021)
• 16. 11. - Милош Жутић, глумац († 1993)
• 18. 11. - Маргарет Атwоод, канадска списатељица
• 20. 11. - Игор Мандић, књижевник и књижевни критичар († 2022)
• 21. 11. - Алекса Буха, филозоф, политичар у РС
• 26. 11. - Тина Турнер, америчка пјевачица, плесачица и глумица († 2023)
• 27. 11. - Лаурент-Дéсирé Кабила, председник ДР Конго († 2001)
• 29. 11. - Матија Бећковић, књижевник, српски академик
• 30. 11. - Кемал Хањалић, физичар, градоначелник Сарајева

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Александар Живановић, српски педагог, вишестрани уметник
• 8. 12. - Фахрудин Јусуфи, фудбалер († 2019)
• 19. 12. - Стјепан Кљуић, члан Предсједништва БиХ
• 21. 12. - Зоран Милосављевић, глумац († 1983)
• 26. 12. - Пхил Спецтор, музички продуцент († 2021)
• 31. 12. - Иван Пренђа, задарски надбискуп

Кроз годину

• Душан Ђурић, глумац († 1969)
• Константин Обрадовић, активиста за људска права († 2000)
• Мухамед Крешевљаковић, хисторичар, градоначелник Сарајева († 2001)
• Јован Буљ, елегантни саобраћајац († 2010)
• Радован Бранков, новинар († 2014)
• Драгољуб Бакић, архитекта († 2023)
• Радмила Караклајић, певачица

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 2. 1. - Роман Дмоwски, пољски политичар (* 1864)
• 7. 1. - Душан Цекић, бивши члан ЦК КПЈ (* 1879)
• 18. 1. - Драгиша Мишовић, лекар, члан КПЈ (* 1898)
• 23. 1. - Маттхиас Синделар, аустријски фудбалер (* 1903)
• 24. 1. - Маxимилиан Бирцхер-Беннер, швајцарски нутрициониста (* 1867)
• 28. 1. - Wиллиам Бутлер Yеатс, ирски песник (* 1865)

• 4. 2. - Стево Чутурило, педагог, писац (* 1846)
• 10. 2. - Пио XI., римски папа (* 1857)
• 12. 2. - С. П. L. Сøренсен, хемичар (* 1868)
• 22. 2. - Антонио Мацхадо, песник (* 1875)
• 27. 2. - Надежда Крупскаја, револуционарка, Лењинова удовица (* 1869)

• 2. 3. - Хоwард Цартер, британски археолог, египтолог (* 1874)
• 5. 3. - Херберт Мундин, глумац (* 1898)
• март - Гојко Самарџић, члан КПЈ, жртва чистке (* 1897)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 1. 4. - Антон Макаренко, педагог (* 1888)
• 4. 4. - Гхази I, краљ Ирака (* 1912)
• 7. 4. - Милан Вапа, српски фабрикант (* 1875)
• 12. 4. - Љубомир Косиер, економист (* 1890)
• 19. 4. - Руководиоци КПЈ, жртве чистке:
  • Сима Марковић, математичар и филозоф, суоснивач КПЈ (* 1888)
  • Владимир Ћопић, шпански борац, руководилац КПЈ, жртва чистке (* 1891)
  • Јанко Јовановић, шпански борац, руководилац КПЈ, жртва чистке (* 1901)
  • Вилим Хорвај (* 1901)
  • Акиф Шеремет (* 1899)
  • ? Јован Малишић, шпански борац (* 1902)
  • ? Коста Новаковић, суоснивач КПЈ (* ца. 1886)

• 9. 5. - Јосип Шиловић, бивши ректор СуЗ и бан Савске бановине (* 1858)
• 22. 5. - Ернст Толлер, њемачки драмски писац (* 1893)

• 4. 6. - Павле Поповић, српски књижевни критичар и историчар (* 1868)
• 20. 6. - Јован M. Јовановић Пижон, српски писац и политичар (* 1869)
• 26. 6. - Форд Мадоx Форд, енглески књижевник (* 1873)
• 29. 6. - Мехмед Спахо, босански муслимански политичар (* 1883)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 4. 7. - Отон Ивековић, хрватски сликар (* 1869.)
• 14. 7. - Алфонс Муцха, чешки сликар и декоративни уметник (* 1860.)
• 16. 7. - Драгослав Јовановић, ректор БУ (* 1886)
• 27. 7. - Милица Јанковић, српска књижевница (* 1881)

• 2. 8. - Харвеy Спенцер Леwис, окултиста (* 1883)
• 7. 8. - Србобран Станојевић, пуковник ваздухопловства КЈ (* 1895)
• 14. 8. - Драгиша Лапчевић, политичар и публициста (* 1867)
• 18. 8. - Викентије Вујић, епископ банатски (* 1874)
• 21. 8. - Бранислав Дешковић, хрватски кипар (* 1883)
• 23. 8. - Сиднеy Хоwард, драмски писац, сценариста (* 1891)

• 22. 9. - Wернер вон Фритсцх, немачки генерал (* 1880)
• 23. 9. - Сигмунд Фреуд, аустријски неуролог и оснивач психоанализе (* 1856)
• 24. 9. - Царл Лаеммле, пионир филмске индустрије, оснивач Универсал-а (* 1867)
• 24. 9. - Данило Петровић, бивши крунски принц Црне Горе (* 1871)
• 25. 9. - Коста Главинић, српски инжењер, јавни радник (* 1858)
• 29. 9. - Божидар Терзић, армијски генерал (* 1867)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 7. 10. - Харвеy Цусхинг, пионир неурохирургије (* 1869)
• 16. 10. - Стјепан Саркотић, аустроугарски генерал (* 1858)
• 23. 10. - Зане Греy, писац wестерна (* 1872)

• 17. 11. - Матеја Шуменковић, свештеник и бивши четник (* 1864)
• 20. 11. - Тихомир Тикан Павловић, боксер
• 21. 11. - Éмиле Гуéпратте, француски адмирал (* 1856)
• 28. 11. - Јамес Наисмитх, канадско-амерички изумитељ кошарке (* 1861)
• 29. 11. - Пхилипп Сцхеидеманн, бивши канцелар Немачке (* 1865)

• 4. 12. - Бранимир Шеноа, сликар (* 1879)
• 8. 12. - Николај Краснов, руско-српски архитекта, академик (* 1864)
• 12. 12. - Доуглас Фаирбанкс, глумац (* 1883)
• 13. 12. - Никола Цоловић, генерал (* 1874)
• 19. 12. - Иво Франк, хрватски политичар (* 1877)
• 23. 12. - Антхонy Фоккер, пионир авијације, произвођач авиона (* 1890)

Кроз годину

• Фрањо Пољак, господарски стручњак, политичар, пјесник (* 1877)

Нобелова награда за 1939. годину

• Физика: Ернест Орландо Лаwренце (проналазак и развој циклотрона и с њим добијени резултати, нарочито у вези вештачких радиоактивних елемената [нпр. фосфор-32])
• Кемија: Адолф Бутенандт (рад на сексуалним хормонима, → естрон) и Лавослав Ружичка (рад на полиметиленима и вишим терпенима)
• Физиологија и медицина: Герхард Домагк (откриће антибактеријских својстава пронтосила)
• Књижевност: Франс Еемил Силланпää (дубоко разумевање сељаштва своје земље и изузетна уметност с којом је представио њихов начин живота и њихову везу с природом)
• Мир: није додијељена

Ниједна награда неће бити додељена три године, 1940-42.

Референце

Литература

Спољне везе

• Цхронологy 1939 Архивирано 2011-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у, Университy оф Индиана
• Мисцелланy: Хусбанд Архивирано 2010-11-13 на Wаyбацк Мацхине-у ("Арц"), ТИМЕ Магазине, Мондаy, Јан. 30, 1939 (извесни Драгутин Миловић направио Нојев ковчег)
• YУГОСЛАВИА: Афтер Цзецхо-Словакиа Архивирано 2010-11-14 на Wаyбацк Мацхине-у, ТИМЕ Магазин, Мондаy, Маy. 08, 1939 (наговештај Споразума)
• ГЕРМАНY: Спидер анд Флy Архивирано 2010-11-14 на Wаyбацк Мацхине-у, ТИМЕ Магазине, Мондаy, Јун. 12, 1939 (о посети кнеза Павла Немачкој)
• YУГОСЛАВИА: Виситс Архивирано 2010-11-14 на Wаyбацк Мацхине-у, ТИМЕ Магазине, Мондаy, Јул. 24, 1939
• YУГОСЛАВИА: Спорорум Архивирано 2010-11-13 на Wаyбацк Мацхине-у (сиц), ТИМЕ Магазине, Мондаy, Ауг. 28, 1939 (о Споразуму)
• ТХЕ БАЛКАНС: Соутхерн Релативес Архивирано 2010-11-13 на Wаyбацк Мацхине-у, ТИМЕ Магазине, Мондаy, Дец. 11, 1939 (помињу се неке студентске демонстрације у Београду, признају се неки стари дугови Немачкој)

1939 на Wикимедијиној остави