1927
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
< |
19. вијек |
20. вијек
| 21. вијек
| >
< |
1890-е |
1900-е |
1910-е |
1920-е
| 1930-е
| 1940-е
| 1950-е
| >
<< |
< |
1923. |
1924. |
1925. |
1926. |
1927.
| 1928.
| 1929.
| 1930.
| 1931.
| >
| >>
Грегоријански | 1927. (MCMXXVII) |
Аб урбе цондита | 2680. |
Исламски | 1345–1346. |
Ирански | 1305–1306. |
Хебрејски | 5687–5688. |
Бизантски | 7435–7436. |
Коптски | 1643–1644. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1982–1983. |
• Схака Самват | 1849–1850. |
• Кали Yуга | 5028–5029. |
Кинески | |
• Континуално | 4563–4564. |
• 60 година | Yин Ватра Зец (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11927. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1927 (MCMXXVII) била је редовна година која почиње у суботу.
1927: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти |
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Краљевском повељом основан ББЦ (Бритисх Броадцастинг Цорпоратион) као јавно финансирана корпорација (уместо комерцијалне Бритисх Броадцастинг Цомпанy основане 1922.).
- 1. 1. - У Мађарској уведна нова валута пенге или пенгов (пенгő - "звонки", као што сребро звони) - траје до хиперинфлације 1945-46.
- 1. 1. - Wанг Јингwеи у сарадњи са комунистима успоставио владу у Wухану - Wангова фракција Куоминтанга је у ривалитету са Цхианг Каи-схековом.
- 2. 1. - У Мексику почиње Кристероски рат - католици дигли побуну против изразито антиклерикалне владе.
- 3 -6. 1. - Кинески националисти заузимају британске концесије Ханкоу и Јиујианг (или у фебруару?).
- 7. 1. - Први трансатлантски телефонски позив Њујорк-Лондон, путем радио таласа.
- 9. 1. - Пожар у Лауриел Палацеу: 78-оро деце страдало у монтреалском биоскопу.
- 10. 1. - Премијера филма "Метрополис" у Берлину.
- 23. 1. - Обласни избори у Краљевини СХС[1], радикали ометају ХСС, нарочито у Војводини и Босни.
- 25. 1. - Фузијом фирми Ремингтон Тyпеwритер Цомпанy и Ранд Кардеx Буреау настаје произвођач пословних машина Ремингтон Ранд.
- 28. 1. - ХСС-овци говоре о изборном терору, на основу добрих резултата траже пето министарство, гласају са опозицијом. Оставка пете владе Николе Узуновића.
- 29. 1. - Ибн Сауд уздигао Султанат Наџд у краљевину (од децембра 1925. влада и над Краљевином Хиџаз).
- 30. 1. - Аустрија: сукоб десничарских ветерана и социјалдемократског Сцхутзбунда са двоје мртвих у Сцхаттендорфу.
- 31. 1. - Затворена Међусавезничка војна контролна комисија у Берлину.
- јануар - март ? - Велика епидемија грипа у Британији и Европи. (?)
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 1. 2. - Шеста влада Николе Узуновића - коалиција две струје радикала и клерикалаца (без радићеваца).
- 3. 2. - Побуна против португалске владе у Порту, траје шест дана, страдало је 120 људи.
- 6 - 18. 2. - Никарагвански грађански рат (1926–27): Битка за Цхинандегу је најкрвавији окршај рата, стотине мртвих и разрушена Цхинандега.
- 8. 2. - Сахрањен јапански Јосхихито, цар Таисхō (умро у децембру).
- 10. 2. - Антиимперијалистички конгрес у Бриселу, основана Лига против империјализма с јаким утицајем Коминтерне.
- 12. 2. - Британски војници се искрцавају у Шангају (Кинези штрајкују због тога недељу дана касније).
- 14. 2. - Јак земљотрес код Љубиња у Херцеговини (M 6.0, инт. VIII) - 100 мртвих.
- фебруар - Тенентисмо: после скоро две и по године окончана лутања Престесове колоне по унутрашњости Бразила (левичарски млађи официри побуњени против владе).
- 18. 2. - Канада успоставила дипломатске односе са САД (раније преко Лондона).
- 19. 2. - Филм Ит улази у масовно приказивање у САД, Цлара Боw постаје звезда.
- 19. 2. - Радио станица ЦФРБ у Торонту је прва на свету која ради на наизменичну струју, уместо једносмерну из батерије.
- 23. 2. - Wернер Хеисенберг формулисао принцип неодређености.
- 23. 2. - Састају се обласне скупштине у КСХС и бирају своје органе.
- 24. 2. - Током одговора министра унутрашњих послова Боже Максимовића (звани "Божа Кундак") на оптужбе за полицијску бруталност, опозиција увела у скупштину и оголела претученог човека[2].
- 26. 2. - Ђуро Басаричек тврди да Максимовић није крив за кризу већ "тајне силе" противне парламентаризму[3] (претпоставља се Краљ и белорукашки официри[4]) - Радић се ограђује.
- 27. 2. - У Шангај стижу и амерички маринци из 4. регименте.
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 2. 3. - Решен гранични спор између Квебека и Неwфоундланда на Лабрадору (тј. између доминионâ Канада и Неwфоундланд).
- 3. 3. - Циклон погодио Мадагаскар, стотине мртвих.
- 4. 3. - Загрепчанка Штефица Видачић у Берлину изабрана за мис Европе; дочек у Загребу 6. 3.[5].
- 7. 3. - Земљотрес погађа западни Хоншу у Јапану - близу 3.000 мртвих.
- 10. 3. - Мобилизација у Албанији услед затегнутости са Краљевином СХС.
- 10. 3. - Италија ратификовала Париски уговор из 1920, којим је Бесарабија призната као део Румуније (пошто га Јапан није ратификовао, није ступио на снагу)[6].
- 15. 3. - Финансијска криза Схōwа у Јапану, крах више банака.
- 19. 3. - Италијанска влада тврди да Југославија намерава да упадне у Албанију, што она, због уговора са Тираном, "не може трпети" - криза са Италијом.
- 21. 3. - Комунисти на челу са Зхоу Енлаием и Цхен Дуxиуом дигли устанак у Шангају, подржавајући напредовање Цхианг Каи-схека.
- 24. 3. - Нанкиншки инцидент: Куоминтангове трупе улазе у Нанкинг, у коме су нереди и напади на западњаке, на шта ови одговарају бомбардовањем града.
- 26. 3. - Цхианг Каи-схек стигао у Шангај.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 5. 4. - Италија и Мађарска потписале Уговор о пријатељству, помирењу и арбитрацији.
- 7. 4. - Белл Сyстем пренео живу ТВ слику секретара трговине САД Херберта Хоовера из Wасхингтона на Манхаттан - прва јавна демонстрација далекометне телевизије (електромеханички систем, неонска лампа као "екран")[7].
- 7. 4. - У Паризу приказан Наполéон, филм Абела Ганца са многим иновативним техникама.
- 9. 4. - Саццо и Ванзетти осуђени на смрт на другом суђењу за два убиства током пљачке 1920. - протести широм света.
- 9. 4. - У Пекингу ухапшен суоснивач КПК Ли Дазхао, погубљен касније током месеца.
- 11. 4. - Почео византолошки конгрес у Београду.
- 12. 4. - Шангајски масакр 1927. - кинески Куоминтанг се окренуо против дојучерашњих савезника комуниста - раскид КМТ са КПК и Совјетским Савезом, али и између левог и десног крила КМТ. Кинески грађански рат траје с прекидима до 1949-50.
- 12. 4. - Закон о краљевској и парламентарној титулатури мења име Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске у Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске.
- 14. 4. - Званични датум првог произведеног шведског аутомобила Волво.
- 16. 4. - Оставка Узуновићеве владе.
- 17. 4. - Нови премијер КСХС је Веља Вукићевић, влада је коалиција радикала, Маринковићеве струје демократа и Мехмеда Спахе.
- 19. 4. - Мае Wест осуђена на десет дана затвора због "опсцености" у комаду Сеx.
- 22. 4. - 5. 5. - Велика поплава Мисисипија, најразорнија речна поплава у историји САД.
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 4. 5. - Мир из Типитапе (Еспино Негро) уз америчко посредовање окончава грађански рат у Никарагви, али неки либерали, нарочито Аугусто Цéсар Сандино га не признају.
- 6. 5. - Приказан филм 7тх Хеавен.
- 8. 5. - Авијатичари Тадија Сондермајер и Леонид Бајдак свечано дочекани у Београду након етапно прелетеног пута Париз - Бомбај - Београд (подстицај за ново предузеће у оснивању, Аеропут).
- 8. 5. - Цхарлес Нунгессер и Франçоис Цоли полетели са "Белом птицом" (L'Оисеау Бланц) из Париза према Њујорку, могуће да су се срушили на америчко копно.
- 9. 5. - Аустралски парламент први пут заседа у Цанберри (раније у Мелбоурну). Парламент је отворио војвода од Yорка, будући краљ Георге VI, коме је то била прва већа проба после терапије говора са Лионелом Логуеом.
- 10. 5. - Конкордат између Краљевине Румуније и Свете столице.
- 11. 5. - У САД основана Академија филмских уметности и наука (Ацадемy оф Мотион Пицтуре Артс анд Сциенцес).
- 12. 5. - Рација на совјетско трговачко посланство у Лондону, пронађени докази о шпијунажи.
- 15. 5. - Катастрофални "Руднички земљотрес" у Шумадији (M 5.9, инт. IX).
- 16. 5. - Битка у Ла Паз Центру, окршај отпадничких либерала и америчких маринаца у Никарагви.
- мај? - Ида Кравања, најлепша Словенка и будућа глумица Ита Рина, отишла кришом од мајке у Берлин, убрзо снима први филм[8].
- 18. 5. - Катастрофа у школи у Батх, Мицхиган - члан школског одбора, притиснут порезима и хипотеком, дигао школу у ваздух - погинуло укупно 45 особа, од тога 38 деце.
- 20. 5. - Уговором из Џеде Велика Британија признаје Ибн Саудов суверенитет над Краљевином Хиџаз и Наџд (од 1932. Сауди Арабија).
- 20-21. 5. - Цхарлес Линдбергх сам прелетео преко Атлантика, од Њујорка до Париза, чиме је освојио Ортеигову награду.
- 22. 5. - Од земљотреса код града Xининг у централној Кини страдало 200.000 људи.
- 22. 5. - Царлос Ибáñез дел Цампо добија сумњивих 98% гласова на чилеанским председничким изборима - диктаторска власт с великим јавним радовима и потрошњом на основу зајмова (председник 1927-31. и 1952-58).
- 25. 5. - Цлäреноре Стиннес кренула из Берлина са Царл-Аxелом Сöдерстрöмом на путовање око света аутомобилом (до јуна 1929).
- 27. 5. - V. Британија прекинула дипломатске односе са СССР због шпијунаже и подземне агитације.
- 31. 5. - Произведен последњи Форд Модел Т (15.007.033 комада за 19 година).
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 4. 6. - КСХС прекинула дипломатске односе са Албанијом након што је ухапшен један службеник посланства у Тирани и због прошломесечних граничних инцидената; односи обновљени следећег месеца уз посредовање европских сила[9]
- 7. 6. - Руски емигрант у Варшави убио совјетског амбасадора Пјотра Војкова.
- 9. 6. - У СССР погубљено 20 "монархиста" због наводних убистава, завере и шпијунаже.
- 12. 6. - Састанак иностраних министара Друштва народа у Женеви поводом затегнутости између Албаније и Краљевине СХС.
- 14. 6. - Краљ потписао указ о великим жупанима (поглавари области у КСХС).
- 15. 6. - Распуштена Скупштина КСХС, избори 11. 9.; реконструкција владе.
- 17. 6. - Основано предузеће "Аеропут", прва југословенска авио-компанија, претеча ЈАТ-а (прва линија отворена 14. 2. 1928).
- 18. 6. - Манџурски господар рата Зханг Зуолин завладао пекиншком (беиyаншком) владом, против куоминтанговаца и комуниста (остаје непуних годину дана).
- 19. 6. - Македонци из Бугарске наставили упаде[9].
- 24. 6. - Цорнелиу Зелеа Цодреану основао у Румунији Легију арханђела Михајла, касније познату као Жељезна гарда.
- 28. 6. - Трагедија у Стеглитзу, двојица средњошколаца основала клуб самоубојица, један од њих починио убојство треће особе и самоубојство.
- 29. 6. - Тотално помрачење Сунца, у КСХС покривено 60 - 80% диска, више на северозападу.
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Рицхард Е. Бyрд са посадом лети од Њујорка до Париза, али се због магле враћа на обалу Нормандије где се принудно спуштају.
- 4. 7. - Млади инжењер Сукарно основао Индонежанску националну партију у Низоземској Источној Индији.
- 4. 7. - Први пут полетела Лоцкхеед Вега, први Лоцкхеедов авион.
- 9. 7. - Поплава Елбе у Немачкој, страдало место Берггиеßхüбел.
- 10. 7. - Споразум Корошца и премијера Вукићевића на Бледу - СЛС би ушла у владу, али после избора.
- 10. 7. - ИРА убила Кевина О'Хиггинса, потпредседника Извршног већа Ирске Слободне Државе.
- 11. 7. - Јерихонски земљотрес у мандатној Палестини и Трансјорданији, велика разарања у Наблусу и Јерусалиму, најмање 500 мртвих.
- 15. 7. - Јулска побуна или Бечка паљевина Палате правде - у сукобу левичарских демонстраната и полиције гине 85 демонстраната и пет полицајаца.
- 15. 7. - У Грчкој забрањен македонски језик.
- јул - Ухапшен Радомир Вујовић, члан Политбироа КПЈ (у затвору до 1932).
- 17. 7. - Први радио пријенос ногометне утакмице у Хрватској/Југославији - Вилим Бркић преносио утакмицу Грађански - ХАШК Загреб.
- 20. 7. - Умро румунски краљ Фердинанд I, наслеђује га петогодишњи унук Михаи I (1927-30. и 1940-47; дечаков отац Царол II се вратио у земљу 1930-40).
- 26. 7. - Након што је раније током месеца осудио либералног вођу Монцаду као издајника и објавио рат САД, Аугусто Цéсар Сандино неуспешно напада Оцотал (Американци су употребили авионе двокрилце) - почиње шестогодишња побуна.
- 26. 7. - Основана Иберијска анархистичка федерација (ФАИ).
- 29. 7. - Патријарх московски Сергије објавио апсолутну лојалност Цркве совјетској држави - многи јерарси се одвајају.
- 29. 7. - Траде Диспутес анд Траде Унионс Ацт у Уједињеном Краљевству: забрањени солидарни штрајкови и они који би вршили притисак на владу, учешће у незаконитом штрајку је кривично дело (закон повучен 1946, солидарни штрајкови опет забрањени 1990).
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Устанак у Нанчангу у југоисточној Кини - први већи сукоб Куоминтанга и КП Кине након раскида у априлу. Ово се сматра датумом оснивања Народноослободилачке армије.
- 2. 8. - Харолд Степхен Блацк измислио појачавач са негативном повратном спрегом (патент добио тек 1937.).
- 2. 8. - Председник САД Цалвин Цоолидге објавио да неће тражити други пуни мандат 1928.
- 9. 8. - Сисоwатх Монивонг је нови краљ француског протектората Камбоџе (до 1941).
- 12. 8. - Приказан амерички филм Wингс, неке копије имају синхронизоване звучне ефекте и музику.
- 14 - 28. 8. - Прво издање фудбалског Митропа купа: у четвртфиналу убедљиво поражени југословенски учесници, Хајдук и БСК.
- 17. 8. - Трговачки споразум између Француске и Немачке.
- 19 - 21. 8. - Нирнбершки митинг: 3. партијски конгрес НСДАП под слоганом "Дан буђења", снимљен први документарац Еине Сyмпхоние дес Кампфwилленс.
- 23. 8. - Сако и Ванцети погубљени у САД, упркос међународним протестима.
- 24. 8. - Ураган погодио атлантске провинције Канаде, нарочито Нову Скотију - 184 мртвих, углавном на мору.
- 27. 8. - Југословенски авијатичари потпуковник Петровић и поручник Пајевић страдали на глечеру у Тиролу[10].
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 3. 9. - Током збора на сарајевском Вратнику пуцано у правцу Мехмеда Спахе (муслиман СРНАО-вац?).
- 7. 9. - Пхило Фарнсwортх пренео у својој лабораторији прву ТВ слику електронског типа.
- 7. 9. - Комунисти на челу са Мао Зедонгом дижу неуспешни Устанак јесење жетве у провинцијама Хунан и Јиангxи.
- 8. 9. - Цлyде Цессна и Вицтор Роос основали произвођача авиона Цессна.
- 11. 9. - Парламентарни избори: Народна радикална странка 112 места (-30), Народна сељачка странка (Радић) 61 (-6), Демократска странка 61 место (+25) итд.
- 11. 9. - Кримски земљотреси: јак потрес погађа Крим, сутрадан ујутру опажени велики пламенови на мору.
- 16. 9. - Ниелс Бохр изнео принцип комплементарности на конгресу у Италији.
- 18. 9. - Основана мрежа радио-станица Цолумбиа Пхонограпхиц Броадцастинг Сyстем - каснији ЦБС.
- 22. 9. - "Меч дугог одбројавања": бивши шампион Јацк Демпсеy је оборио Генеа Туннеyа, али пошто није одмах отишао у неутрални кут, Туннеyу је дуже одбројавано, на крају је и победио.
- 23. 9. - Приказан награђивани филм Сунрисе: А Сонг оф Тwо Хуманс, први дугометражни са системом Мовиетоне (музика и звучни ефекти).
- јесен - Сељаци у СССР почињу смањивати продају жита држави.
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 2. 10. - На београдском Јеврејском гробљу откривен споменик палим ратницима 1912-18.
- 2. 10. - Женска странка одржала први збор у Београду - траже женско право гласа.
- 4. 10. - Почиње рад на колосалним ликовима америчких председника на Маунт Рашмору (до 1941).
- 5. 10. - У Штипу убијен ген. Михаило Ковачевић - починиоци из ВМРО-а.
- 6. 10. - Касно увече комитски напад на село Клисуру код Босилеграда.
- 6. 10. - Премијера филма "Џез певач", првог (делимично) тон-филма са Ал Јолсоном - постиже велики успех.
- 10. 10. - Шпански диктатор Мигуел Примо де Ривера отворио Националну скупштину - има само саветодавну улогу, задатак јој је да направи нови устав.
- 14. 10. - У Прагу убијен албански посланик Цена-бег (Цено Беy Крyезиу), претпоставља се по налогу Ахмеда Зогуа.
- 15. 10. - Пронађена нафта у Баба Гургуру на северу Ирака.
- октобар - Пета Солваyска конференција о квантној механици (→ Дебате Бохр–Еинстеин, Копенхагенска интерпретација).
- 19. 10. - Први лет компаније Пан Америцан Wорлд Аирwаyс (бакротирала 1991).
- 20. 10. - Почетак производње Форда Модел А, замене за Модел Т, (у продаји од децембра) - до марта 1932. произведено 4.858.644 комада у различитим стиловима.
- 22. 10. - ХСС, самосталци и земљорадници позвали демократе и ЈМО у блок (Сељачко-демократски савез), али они засад остају у влади.
- 23. 10. - Последњи чланови Леве опозиције, Лав Троцки и Григориј Зиновјев избачени из Централног комитета СКП(б).
- 25. 10. - Италијански путнички брод СС Принципесса Мафалда потонуо поред Бразила, 314 мртвих.
- 26. 10. - ХСС пред Скупштином оптужује владу за изборни терор у септембру.
- 28. 10. - На истоку Турске проглашена Курдска Република Арарат (Турци је повратили 1930).
- 30. 10. - Грчки председник Павлос Кундуриотис преживео атентат.
- 31. 10. - Јапански рибарски брод Рyо Yеи Мару пронађен поред државе Wасхингтон са 12 тела - брод је плутао од прошлог децембра, последњи члан посаде је умро у мају.
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 5. 11. - У Арабији почиње Икхwанска побуна: пркосећи Ибн Сауду, елементи верске милиције Икхwан упадају у мандатни Ирак.
- 6. 11. - Освећење темеља уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" у Београду.
- 7. 11. - Десетогодишњица Октобарске револуције: унутарпартијска опозиција је у Москви покушала организовати независне демонстрације али су растерани силом.
- 8. 11. - Именована Симонова комисија за испитивање уставне реформе у Британској Индији.
- 10. 11. - Основана Сељачко-демократска коалиција (Стјепан Радић из ХСС и Светозар Прибићевић из самосталаца).
- 11. 11. - У Паризу потписан уговор између Француске и Краљевине СХС ("Париски пакт"), као противтежа италијанском напредовању на Балкану.
- 14. 11. - Троцки и Зиновјев избачени из партије.
- 17. 11. - Нови султан Марока је Мухамед V (вл. 1927-53 и 1955-61, од 1957. као краљ).
- 22. 11. - Други Тирански уговор - практично италијански протекторат над Албанијом.
- 27. 11. - Цолумбине Мине массацре: полиција пуцала на штрајкујуће рударе у Лафаyетте, Цолорадо, петорица убијена.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2 - 19. 12. - XV конгрес СКП(б): избачени припадници Леве опозиције и троцкисти тј. 75 активних чланова "троцкистичко-зиновјевског блока" (нпр. Лев Камењев, Христијан Раковски, Карл Радек) и 23 из групе Тимофеја Сапронова; ојачана Стаљинова власт. Директива за Петогодишњи план економског развоја и план за добровољну колективизацију.
- 3. 12. - Путтинг Пантс он Пхилип је званично први филм са двојцем Станлио и Олио.
- 5. 12. - У Скопљу почиње суђење двадесеторици студената из омладинске ВМРО, саветник одбране је адвокат и посланик Анте Павелић.
- 11. 12. - Кантонски устанак: комунисти ставили Кантон (Гуангзхоу) под контролу, али устанак угушен у року од два дана, уз погибију хиљада комуниста.
- 15. 12. - У Лос Ангелесу отета 12-годишња девојчица Марион Паркер - раскомадано тело је пронађено 19. 12. а осумњичени је ухваћен три дана касније.
- 17. 12. - Америчка подморница УСС С-4 (СС-109) потонула након судара код обале Масачусетса, страдало свих 40 чланова посаде, упркос операцији спасавања.
- 30. 12. - Отворена прва линија Токијског метроа (Гинза), најстарија у Азији.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Свјетско становништво достиже 2 милијарде.
- Настали домаћи филмови "Краљ Чарлстона" и "Грешница без греха".
- На универзитету у Брисбану започео експеримент с капи катрана - потребно је десетак година да из левка капне једна кап.
- Почетак квантне хемије: Wалтер Хеитлер и Фритз Лондон објавили рад о вези у молекулу водоника.
- Дависсон–Гермеров експеримент: доказана таласна својства електрона и де Броглиејева хипотеза.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 2. 1. - Рејхан Демирџић, глумац († 1988)
- 6. 1. - Александар Деспић, физикохемичар, председник САНУ († 2005)
- 9. 1. - Нада Мамула, певачица († 2001)
- 11. 1. - Мато Ерговић, глумац († 2013)
- 11. 1. - Богумил Храбак, историчар († 2010)
- 17. 1. - Славко Вукосављевић, књижевник и новинар († 2004)
- 17. 1. - Еартха Китт, певачица, глумица († 2008)
- 18. 1. - Леа Деутсцх, глумица, жртва Холокауста († 1943)
- 30. 1. - Олоф Палме, премијер Шведске († 1986)
- 6. 2. - Коста Царина, књижевник, филмски радник, преводилац († 2007)
- 7. 2. - Јулиетте Грéцо, француска шансонијерка и глумица († 2020)
- 7. 2. - Душан Вукотић, аниматор, оскаровац († 1998)
- 10. 2. - Константин Бабић, српски композитор († 2009)
- 10. 2. - Перо Готовац, складатељ, диригент († 2017)
- 14. 2. - Лоис Маxwелл, глумица († 2007)
- 15. 2. - Харвеy Корман, глумац († 2008)
- 19. 2. - Звонимир Голоб, хрватски пјесник († 1997.)
- 20. 2. - Сиднеy Поитиер, глумац († 2022)
- 20. 2. - Хуберт де Гивенцхy, модни креатор († 2018)
- 20. 2. - Роy Цохн, сарадник сенатора МцЦартхyја († 1986)
- 24. 2. - Еммануелле Рива, глумица († 2017)
Март/Ожујак – Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 1. 3. - Харрy Белафонте, кантаутор, глумац († 2023)
- 2. 3. - Адем Чејван, глумац († 1989)
- 4. 3. - Перо Квргић, глумац († 2020)
- 6. 3. - Гордон Цоопер, астронаут († 2004)
- 6. 3. - Габриел Гарцíа Мáрqуез, књижевник, нобеловац († 2014)
- 11. 3. - Химзо Половина, пјевач († 1986)
- 12. 3. - Раúл Алфонсíн, председник Аргентине († 2009)
- 12. 3. - Гајо Петровић, филозоф праxисовац († 1993)
- 15. 3. - Иљаз Куртеши, председник Народне скупштине САП Косово († 2016)
- 16. 3. - Владимир Комаров, космонаут († 1967)
- 21. 3. - Ханс-Диетрицх Генсцхер, немачки политичар († 2016)
- 23. 3. - Мато Дамјановић, шаховски велемајстор († 2011)
- 23. 3. - Соња Хлебш, глумица († 2005)
- 27. 3. - Мстислав Ростропович, челиста († 2007)
- 31. 3. - Цесар Цхавез, раднички лидер у САД († 1993)
- 2. 4. - Ференц Пускáс, фудбалер († 2006)
- 16. 4. - Јосепх Алоисиус Ратзингер, папа Бенедикт XVI. († 2022)
- 18. 4. - Самуел П. Хунтингтон, амерички политиколог († 2008)
- 18. 4. - Тадеусз Мазоwиецки, аутор, премијер Пољске, известилац о људским правима у еx Yу († 2013)
- 25. 4. - Алберт Удерзо, кокреатор Астерикса († 2020)
- 27. 4. - Драго Тршар, вајар († 2023)
Мај/Свибањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 1. 5. - Бернард Вукас, хрватски ногометаш († 1983)
- 13. 5. - Данило Крстић, епископ будимски († 2002)
- 25. 5. - Роберт Лудлум, писац трилера († 2001)
- 4. 6. - Геоффреy Палмер, глумац († 2020)
- 5. 6. - Душан Јакшић, глумац и певач († 2009)
- 8. 6. - Јеррy Стиллер, глумац, комичар († 2020)
- 10. 6. - Видоје Жарковић, члан Предсједништва СФРЈ, предсједник Предсједништва ЦК СКЈ († 2000)
- 15. 6. - Хуго Пратт, цртач стрипа Цорто Малтесе († 1995)
- 18. 6. - Паул Еддингтон, глумац († 1995)
- 29. 6. - Славољуб Стефановић Раваси, ТВ и позоришни редитељ († 1996)
Јул/Српањ – Август/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 3. 7. - Кен Русселл, британски филмски режисер († 2011)
- 4. 7. - Гина Лоллобригида, глумица († 2023)
- 5. 7. - Перо Пиркер, градоначелник Загреба († 1972)
- 6. 7. - Јанет Леигх, глумица († 2004)
- 7. 7. - Ензо Беттиза, новинар, књижевник, политичар († 2017)
- 14. 7. - Петар Оторанов, фоторепортер († 1997)
- 28. 7. - Далибор Брозовић, лингвист и политичар († 2009)
- 29. 7. - Харрy Мулисцх, низоземски писац († 2010)
- 30. 7. - Миодраг Здравковић, спикер РТВ Београд († 2017)
- 30. 7. - Вицтор Wонг, глумац († 2001)
- 7. 8. - Мирослав Беловић, позоришни редитељ и књижевник († 2005)
- 7. 8. - Душан Чкребић, председник Председништва СР Србије († 2022)
- 9. 8. - Марвин Минскy, истраживач вештачке интелигенције († 2016)
- 18. 8. - Росалyнн Цартер, Прва дама САД († 2023)
- 22. 8. - Александар Обрадовић, композитор († 2001)
Септембар/Рујан – Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 15. 9. - Маргарет Кеане, сликарка († 2022)
- 16. 9. - Петер Фалк, амерички глумац († 2011)
- 16. 9. - Садако Огата, шефица УНХЦР († 2019)
- 27. 9. - Мило Ђукановић, филмски редитељ († 1989)
- 1. 10. - Том Бослеy, амерички глумац († 2010)
- 6. 10. - Анте Бабаја, филмски режисер и сценариста († 2010)
- 13. 10. - Тургут Öзал, премијер, председник Турске († 1993)
- 14. 10. - Рогер Мооре, глумац († 2017)
- 16. 10. - Гüнтер Грасс, њемачки књижевник, нобеловац († 2015)
- 18. 10. - Георге C. Сцотт, глумац († 1999)
- 23. 10. - Лесзек Коłакоwски, филозоф, историчар идеја († 2009)
- 24. 10. - Гилберт Бéцауд, певач, глумац († 2001)
- 27. 10. - Стеван Мирковић, генерал-пуковник ЈНА, начелник Генералштаба († 2015)
- 31. 10. - Бранко Петрановић, историчар, правник († 1994)
Новембар/Студени – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 11. - Стеве Дитко, кокреатор Спидер-Ман-а († 2018)
- 8. 11. - Митар Пешикан, лингвиста, академик († 1996)
- 8. 11. - Патти Паге, певачица († 2013)
- 11. 11. - Мартин Шпегељ, генерал ЈНА и ХВ, министар обране РХ († 2014)
- 30. 11. - Никола Мајдак, филмски редитељ и сценариста, проф. ФДУ у Бг. († 2013)
- 3. 12. - Андy Wиллиамс, певач († 2012)
- 5. 12. - Бхумибол Адулyадеј, краљ Тајланда († 2016)
- 7. 12. - Властимир Перичић, композитор и музиколог († 2000)
- 18. 12. - Никола Пантић, геолог († 2002)
- 25. 12. - Рам Нараyан, индијски глазбеник
- 26. 12. - Огњенка Милићевић, позоришни, радио и ТВ редитељ, театролог, педагог... († 2008)
- 27. 12. - Шиме Ђодан, хрватски политичар, економист († 2007)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Владимир Делач, карикатурист, цртач стрипова († 1968)
- Ибе Паликућа, учесница НОБ, народни херој († 1944)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 2. 1. - Данило Пантелић, епископ далматински (* 1865)
- 3. 1. - Царл Рунге, математичар (* 1856)
- 9. 1. - Хоустон Стеwарт Цхамберлаин, расистички аутор, ментор нацизма (* 1855)
- 16. 1. - Јован Цвијић, српски географ (* 1865)
- 19. 1. - Царлота од Мексика, бивша царица (* 1840)
- 21. 1. - Цхарлес Wаррен, британски војник и археолог (* 1840)
- 3. 2. - Исидор Кршњави, хрватски сликар, културни и јавни дјелатник (* 1845.)
- 4. 2. - Јанко Вукотић, војсковођа црногорске и СХС војске (* 1866)
- 13. 2. - Броокс Адамс, амерички историчар (* 1848)
- фебр. - Крсте Љондев (Кръсте Льондев), атентатор из ВМРО
- 27. 2. - Стјепан Бојничић, глумац (* 1884)
- 4. 3. - Ира Ремсен, хемичар, проналазач сахарина (* 1846)
- 4. 3. - Маx Тхéон, кабалиста, окултиста (* 1848)
- 5. 3. - Коста Христић, српски дипломата, преводилац (* 1852)
- 14. 3. - Јāнис Чаксте, први председник Латвије (* 1859)
- 15. 3. - Глигорије Јефтановић, трговац и политичар (* 1840)
- 17. 3. - Цхарлес Емметт Мацк, глумац (* 1900)
- 21. 3. - Гајо Булат, бивши начелник сплитске опћине, преводитељ (* 1867)
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 15. 4. - Гастон Лероуx, писац, новинар (* 1868)
- 20. 4. - Енриqуе Симонет, сликар (* 1866)
- 25. 4. - Еарле Wиллиамс, глумац (* 1880)
- ц. 8. 5. - Цхарлес Нунгессер, авијатичар, авантуриста (* 1892)
- 11. 5. - Јуан Грис, сликар (* 1887)
- 22. 5. - Никола Кашиковић, публициста (* 1861)
- 1. 6. - Лиззие Борден, осумњичена за убиство родитеља (* 1860)
- 1. 6. - Ј. Б. Бурy, историчар (* 1861)
- 4. 6. - Роберт МцКим, глумац (* 1886)
- 9. 6. - Вицториа Wоодхулл, сифражеткиња, спиритуалисткиња (* 1838)
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 5. 7. - Албрецхт Коссел, пионир генетике, нобеловац (* 1853)
- 8. 7. - Маx Хоффманн, немачки генерал (* 1869)
- 10. 7. - Лоуисе Аббéма, француска сликарка (* 1853.)
- 20. 7. - Фердинанд I, краљ Румуније (* 1865)
- 26. 7. - Јуне Матхис, сценаристкиња (* 1889)
- 23. 8. - Саццо и Ванзетти, италијански анархисти, центар правне контроверзе (* 1891 одн. 1888)
- 23. 8. - Саад Загхлоул, бивши премијер Египта (* 1859)
- 31. 8. - Андраник Озанијан, јерменски војник и државник (* 1865)
- 1. 9. - Фердо Ковачевић, хрватски сликар (* 1870.)
- 5. 9. - Марцус Лоеw, пионир филмске индустрије, оснивач МГМ (* 1870)
- 14. 9. - Исадора Дунцан, америчка плесачица (* 1878.)
- 14. 9. - Хуго Балл, књижевник, дадаиста (* 1886)
- 15. 9. - Љубомир Јездић, бивши четнички војвода (* 1884)
- 29. 9. - Wиллем Еинтховен, проналазач практичног ЕКГ, нобеловац (* 1860)
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 10. - Сванте Аррхениус, хемичар, нобеловац (* 1859)
- 5. 10. - Сам Wарнер, суоснивач Wарнер Брос. (* 1887)
- октобар - Милан Цигановић, један од учесника Сарајевског атентата (* 1888)
- 22. 10. - Бора Станковић, књижевник (* 1876.)
- 31. 10. - Вјера Петровић Његош, кћерка краља Николе (* 1887)
- 1. 11. - Флоренце Миллс, певачица, играчица, комичарка (* 1895)
- 4. 11. - Валли Валли, енглеско-немачка глумица (* 1882)
- 17. 11. - Адолф Јофе, совјетски политичар и дипломата (* 1883)
- 23. 11. - Алфред III. зу Wиндисцх-Грäтз, бивши премијер Аустрије (Цислајтаније) (* 1851)
- 13. 12. - Еллен Стоне, мисионарка (* 1846)
- 27. 12. - Сулејман Шарац, бивши реис-ул-улема (* 1850)
- 31. 12. - Јосип Папић, глумац (* 1881)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Шота Галица, качакиња (* 1895)
Нобелова награда за 1927. годину
[уреди | уреди извор]- Физика: Артхур Холлy Цомптон (откриће ефекта названог по њему) и Цхарлес Тхомсон Реес Wилсон (метод визуелизације путања наелектрисаних честица путем кондензације паре, → маглена комора)
- Кемија: Хеинрицх Отто Wиеланд (испитивање састава жучних киселина и повезаних супстанци)
- Физиологија и медицина: Јулиус Wагнер-Јаурегг (откриће терапеутске вредности цепљења против маларије у лечењу дементиа паралyтица)
- Књижевност: Хенри Бергсон (богате и животворне идеје и бриљантне вештине с којима су представљене)
- Мир: Фердинанд Буиссон (залагање за помирење Француске и Немачке) и Лудwиг Qуидде (мировни покрет)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ "Политика" од 3. дец 1926 и касније је давала неке изборне округе
- ↑ Политика, 25. фебруар 1927. стр. 2[мртав линк]. дигитална.нб.рс (приступ. 25.9.2015.)
- ↑ Политика, 27. фебруар 1927. стр. 2[мртав линк]. дигитална.нб.рс (приступ. 25.9.2015.)
- ↑ Еаст Централ Еуропе бетwеен тхе тwо Wорлд Wарс, Бy Јосепх Ротхсцхилд, паге 227
- ↑ Политика, 8. март 1927. стр. 3[мртав линк]. дигитална.нб.рс (приступ. 25.9.2015.)
- ↑ Мултинатионал Оператионс, Аллианцес, анд Интернатионал Милитарy Цооператион Паст анд Футуре. Говернмент Принтинг Оффице. стр. 66–. ИСБН 978-0-16-087242-6.
- ↑ 1927: Лонг Дистанце ТВ Трансмиссион Архивирано 2015-06-29 на Wаyбацк Мацхине-у. цорп.атт.цом (приступ. 20.9.2015.)
- ↑ "Како деца варају своје родитеље". Политика, 30. 5. 1927, стр 7. дигитална.нб.рс
- ↑ 9,0 9,1 Цхронологy 1927 Архивирано 2010-01-02 на Wаyбацк Мацхине-у, Унив. оф Индиана
- ↑ "Време", 4. септембар 1927, стр. 3[мртав линк]. дигитална.нб.рс (приступ. 25.9.2015.)