1926

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1890-е | 1900-е | 1910-е | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | >
<< | < | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | 1928. | 1929. | 1930. | > | >>

1926. по календарима

Грегоријански	1926. (MCMXXVI)
Аб урбе цондита	2679.
Исламски	1344–1345.
Ирански	1304–1305.
Хебрејски	5686–5687.
Бизантски	7434–7435.
Коптски	1642–1643.
Хинду календари
• Викрам Самват	1981–1982.
• Схака Самват	1848–1849.
• Кали Yуга	5027–5028.
Кинески
• Континуално	4562–4563.
• 60 година	Yанг Ватра Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11926.
Подробније: Календарска ера

Година 1926 (MCMXXVI) била је редовна година која почиње у петак.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - У Краљевини СХС основана Државна речна пловидба.
• 3. 1. - Грчки премијер генерал Теодорос Пангалос се прогласио за диктатора (до августа).
• 3. 1. - Београдски протојереј осуђује у проповеди недавна предавања Бране Петронијевића због дарвинистичких учења која је изнео, цитирајући притом и закон државе Теннессее којим се забрањује предавање те теорије (→ Сцопесов процес).
• 4. 1. - Румунски парламент ратификовао одрицање принца Царола II од наслеђивања престола, крунски принц постаје његов 4-годишњи син Михаи I (Царол II ће се ипак вратити у земљу и бити краљ 1930-40).
• 4. 1. - Андреј Љапчев нови премијер Бугарске (до 1931) након Александра Цанкова.
• 4. 1. - У Будимпешти ухапшени принц Лудwиг зу Wиндисцх-Грäтз и друштво, под оптужбом да су фалсификовали француске франке у једном државном институту - међународна афера.
• 6. 1. - Основана немачка авио-компанија Деутсцхе Луфт Ханса (1926-45; име и знак ће 1953. преузети Луфтханса, мада нема правне везе).
• 8. 1. - Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Сауд, султан Наџда, крунисао се у Меки и за краља Хиџаза, којег је освојио прошлог месеца.
• 8. 1. - Бảо Ђạи постаје последњи цар Вијетнама (цар 1926-45, шеф државе 1949-55).
• 10. 1. - Хернандо Силес Реyес нови председник Боливије (до 1930).
• 14. 1. - Праизведба Тијардовићеве оперете "Мала Флорамyе" у Сплиту.
• 16. 1. - ББЦ-јева радио драма Роналда Кноxа са симулираном радничком револуцијом изазива панику у Лондону.
• јануар - Ерwин Сцхрöдингер објављује рад у коме је представио Сцхрöдингерову једначину.
• 27. 1. - Енглески проналазач Јохн Логие Баирд демонстрирао механичку телевизију у Лондону.
• 31. 1. - Британске и белгијске трупе напустиле Келн.

Фебруар/Вељача

Зграда Народне банке у Београду, проширена 1922-25

• 11. 2. - Кара-Киргиска Аутономна Област преуређена у Киргиску Аутономну Социјалистичку Совјетску Републику (од 1936. Киргиска ССР).
• 14. 2. - Бамбершка конференција лидера нацистичке странке: умирена дисидентска северна фракција (Грегор Страссер), Хитлеров Програм у 25 тачака је непроменљив али најважнији је Фüхрерпринзип.
• фебруар - У Немачкој приказан најстарији сачувани дугометражни цртани филм, Дие Абентеуер дес Принзен Ацхмед.
• 15. 2. - Патријарх Димитрије осветио проширену зграду Народне банке у Београду.
• 22. 2. - Чланак у београдским "Новостима" повезао премијеровог сина Раду Пашића са корупцијским скандалом.

Март/Ожујак

Роберт Х. Годдард са ракетом

• 6. 3. - Изгорео Краљевски Шекспиров театар у Стратфорду.
• 10. 3. - У Албанији убијен санџачки одметник Јусуф Мехониqи (Мехонић) - за православце разбојник, за муслимане јунак (на његовом гробу стоји датум 12. март, неки злочини из 1918-22. који су приписивани њему и Хусеину Бошковићу починила је једна друга банда).
• 12. 3. - Анти-Фенгтиански рат у Кини: сукоб јапанских снага и фракције Гуомињун код тврђава Таку - земље Боксерског протокола три дана касније ултимативно траже од пекиншке владе рушење тврђава.
• 14. 3. - Емилиано Цхаморро Варгас поново председник Никарагве након што је претходник збачен у државном удару - нема подршку САД, либерали у мају покрећу грађански рат а Варгас даје оставку у новембру.
• 16. 3. - Роберт Х. Годдард у Масачусетсу лансирао прву ракету са течним горивом.
• 18. 3. - Масакр 18. марта у Пекингу: антиимперијалистичке демонстрације и окршај са војном полицијом - 47 мртвих.
• 20. 3. - Кантонски пуч (Зхонгсхан инцидент, Инцидент 20. марта): Цхианг Каи-схек извео чистку непоузданих комунистичких елемената у Националистичкој армији.
• 23. 3. - Éамон де Валера се отцепио од Синн Фéина и основао Фианна Фáил (/фиана фојл/ - "ратници Ирске").
• крај марта - Узајамне оптужбе за корупцију између Раде Пашића (син прем. Николе Пашића), Љубе Јовановића (радикалски првак) и Драгише Стојадиновића (Јовановићев зет).
• 30. 3. - Стјепан Радић, министар просвете, тражи да Скупштина настави рад у априлу, Пашић би месец дана касније - долази до кризе владе.

Април/Травањ

• 3. 4. - Након прошлогодишње Јулске револуције у Еквадору, војска даје председништво цивилу, Исидру Аyори, ранијем ректору универзитета (до 1931).
• 4. 4. - Никола Пашић, председник министарског савета, дао оставку под притиском због корупцијских скандала.
• 7. 4. - Неуспели атентат на Мусолинија у Риму, Виолет Гибсон му окрзнула нос - следеће ноћи напади на антифашисте.

Никола Узуновић, премијер КСХС 1926-27

• 8. 4. - Никола Узуновић нови председник владе (такође радикал), и даље коалиција са ХСС-ом.
• 9. 4. - Побуна солунског гарнизона против Пангалоса - брзо угушена.
• 11. 4. - Стјепан Радић држи говор у Пакрацу, између осталог спочитава министру саобраћаја Крсти Милетићу "4000 тоне угљена" који се "краду сваког месеца" у Загребу.
• 11. 4. - Грчки диктатор Пангалос победио са 93% на председничким изборима с малим одзивом.
• 12. 4. - Министар Милетић даје оставку уз образложење: "не желим да будем више у прилици да са оваком једном битангом и вуцибатином седим за једним истим столом" (мислећи на Радића) - криза владе.
• 15. 4. - Узуновић дао оставку и одмах формирао нову владу, без Радића (двојица радићеваца, Шуперина и Никић, остали у влади).
• 17. 4. - Манџурски господар рата Зханг Зуолин заузео Пекинг од фракције Гуомињун и ставио под контролу Беиyаншку владу.
• 20. 4. - Потписан Меллон–Беренгеров споразум о отплати француског дуга САД: знатно смањен износ, лаки услови али непопуларан у Француској (ратификован 1929, већина дуга због Депресије није ни отплаћена).
• 21. 4. (помиње се и исти датум 1925.) - Уништавање раноисламског наслеђа у Сауди Арабији: по наређењу Ибн Сауда срушени маузолеји на гробљу Ал-Баqи' у Медини.
• 24. 4. - Берлински уговор између Немачке и СССР: неутралност једне према другој земљи у случају напада треће.
• 24. 4. - Реза-шах Пахлави крунисан за шаха Персије (Ирана).
• 26. 4. - Љуба Јовановић искључен из радикалне странке због писма у којем је критиковао Пашића; влада у сукобу са Пашићем.
• 29. 4. - Обновљена "Р-Р" коалиција, радићевци добијају још три министарства (Павле Радић, Крајач и Пуцељ).

• пролеће - Уједињена опозиција Стаљину: Григориј Зиновјев и Лав Камењев се приближили Лаву Троцком.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - У Великој Британији почиње рударски штрајк (траје до новембра).
• 1. 5. - У Струмици бачена бомба у хотелу "Српски краљ", нападач у бекству убио војника, укупно двојица мртвих.
• 2. 5. - Почиње Никарагвански грађански рат (1926–27) између либерала и конзервативне владе, којој помаже САД.
• 4 - 13. 5. - Генерални штрајк у Великој Британији, као подршка рударском штрајку, влада увела ванредно стање.
• 9. 5. - Сиријска побуна: француска морнарица бомбардује Дамаск због друских немира.
• 9. 5. - Рицхард Е. Бyрд и Флоyд Беннетт наводно прелетели авионом преко Северног пола - поздрављени као хероји али касније се испоставило да су се окренули 240 км раније.
• 12. 5. - Роалд Амундсен прелетео Северни пол ваздушним бродом Норге.
• 12- 14. 5. - Мајски преврат у Пољској, погинуло 379 војника и цивила. Маршал Јóзеф Пиłсудски је власт иза кулиса до 1935, одн. покрет Санацја ("Санација", "Оздрављење").
• 14 - 22. 5. - Трећи конгрес КПЈ у Бечу - за балканску федерацију радничко-сељачких република, на челу партије Сима Марковић, рад је блокиран фракцијама.
• 15. 5. - Започело емитирање радио Загреба, прве радио постаје у Хрватској која касније постаје саставним дијелом ХРТ-а.

Универзитетска библиотека у Београду

• 18. 5. - Нестанак евангелисткиње Аимее Семпле МцПхерсон са плаже у Лос Ангелесу - прво се мислило да се утопила, касније се појавила рекавши да је била отета, што је постало тема спора.
• 21. 5. - Велики жупан сплитске области поништио комунистичке мандате са последњих општинских избора, јер би они и радићевци имали већину.
• 24. 5. - Отворена Универзитетска библиотека у Београду (грађена 1921-24, од 1946. У. Б. "Светозар Марковић").
• 24. 5. - Говор Стјепана Радића у Старој Пазови, уз велике мере обезбеђења због гласина о орјунашким и радикалским плановима; пред трибином ухапшен један орјунаш са експлозивном направом.
• 25. 5. - У Паризу убијен Симон Петљура, националистички лидер Украјине у изгнанству, атентатор је песник и анархиста Схолом Сцхwартзбард.
• 26. 5. - Крај Рифског рата и Рифске Републике: Абд ел-Крим се предао Французима, чиме је завршен рат Шпанаца и Француза против побуњеника у Мароку.
• 28. 5. - Португалска револуција: генерал Мануел Гомес да Цоста изводи пуч којим је окончана Прва Португалска Република - следе Дитадура Милитар и Дитадура Национал (1928-33), увод у Естадо Ново (1933-1974).
• 30. 5. - Установљена традиционална коњичка трка "Меморијал Владислава Рибникара".

Јун/Јуни/Липањ

• 4. 6. - Игнацy Моśцицки постаје председник Пољске (до 1939).
• 5. 6. - Крај Мосулског питања: у Анкари потписан уговор између Британаца, Ирака и Турске - Мосул припада Ираку.
• 10. 6. - Уговор о пријатељству Румуније и Француске.
• 14. 6. - Бразил напустио Друштво народа.
• 16. 6. - Некада утицајни фашиста Аурелио Падовани погинуо у Напуљу са још осморо људи, када се срушио балкон са ког се обраћао окупљенима.
• 24. 6. - Сањуанада: покушај збацивања шпанског диктатора Примо де Ривере.
• 27. 6. - Чехословачки председник Томаш Масарик одликовао Београд Орденом Ратног крста.

Јул/Јули/Српањ

• 2. 7. - На другом нацистичком конгресу у Вајмару, Великонемачки омладински покрет променио име у Хитлеров омладински савез немачке радничке омладине (Хитлерјугенд).
• 3. 7. - У Битољу убијен Спасоје Хаџи-Поповић, директор новина "Јужна звезда", организатор је ВМРО-овац Крсте Љондев (Кръсте Льондев).
• 9. 7. - Генерал Óсцар Цармона, лидер најконзервативнијег крила португалских револуционара, изводи пуч и именује се за председника (остаје на тој позицији до 1951, касније као фигура).
• 9. 7. - Куоминтанг на челу са Цхианг Каи-схеком званично почиње Северну експедицију, војну кампању за уједињење Кине (до 1928).
• 9. 7. - Претпремијера Валентиновог филма Тхе Сон оф тхе Схеик (масовно приказивање од септембра).
• 10. 7. - Већи упад Македонаца из Бугарске у Краљевину СХС - први у низу упада на Балкану.
• 10. 7. - Муња изазвала пожар у арсеналу Пицатиннy у Њу Џерсију - експлозија неколико хиљада тона експлозива у наредна 2-3 дана.
• 12. 7. - Никола Никић, одметник из ХСС основао нови посланички клуб са неколико присталица.
• јул - Велике поплаве Дунава, Саве и других река.
• 16. 7. - Валутна криза у Француској: 206,4 франка за фунту одн. 42,49 за долар (20. јула 49,22 за долар).

Носачи ковчега на сахрани Дзержинског

• 23. 7. - Григориј Зиновјев искључен из Политбироа након кампање Стаљинових присталица; убрзо укинута функција председника Коминтерне, тако да остаје и без тог положаја.
• 23. 7. - Фоx Филм купио звучни систем Мовиетоне.
• 23. 7. - Раyмонд Поинцарé по трећи пут премијер Француске (до 1929), предузима мере за стабилизацију франка.
• 30. 7. - Делегати из Британије, Француске, Грчке, Италије и Краљевине СХС потписали уговор о границама Албаније.

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - У Мексику ступа на снагу Закон за реформу Кривичног закона, познатији као Цаллесов закон, којим се врло репресивно спроводи сепарација цркве и државе - последица је Кристероски рат.
• 5. 8. - Основан Државни архив у Новом Саду, данашњи Архив Војводине.
• 6. 8. - Американка Гертруде Едерле препливала Ламанш.
• 6. 8. - Wарнер Брос.-овим филмом Дон Јуан представљен звучни систем Витапхоне (музика и звучни ефекти).
• 11. 8. - Колективна нота Грчке, Румуније и Краљевине СХС Бугарској, у којој се захтева крај македонских упада.

Сахрана Рудолпха Валентина

• 11. 8. - Отворена српска књижара у Епископском двору у Темишвару (до 1946).
• 15. 8. - Општински избори у Србији и Црној Гори, у Београду побеђују демократе на челу са Костом Куманудијем (градоначелник до 1929).
• 17. 8. - Споразум Грчке и Краљевине СХС о слободној зони у солунској луци, као и уговор о пријатељству.
• 18. 8. - Муссолини најавио контроверзну меру ревалвације лире (Qуота 90): 90 лира за британску фунту уместо 150.
• 22. 8. - Генерал Георгиос Кондилис оборио грчког диктатора ген. Пангалоса и постаје премијер до децембра, адмирал Павлос Кундуриотис је поново председник (до 1929).
• 23. 8. - Умире филмска звезда Рудолпх Валентино, обожаватељке у хистерији (сахрањен 7. 9. у Холивуду).
• 29. 8. - Код Лењинграда потонуо пароброд "Буревестник" са 404 особе, званично 65 мртвих.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Француски мандат за Сирију и Либан: Држава Велики Либан постаје република под француском влашћу.
• 5. 9. - Wанхсиенски инцидент (Wанзхоу на Yангзеу): сукоб Британаца са снагама генерала Yанг Сена око бродова које су ови заробили, Кинези тврде да су биле хиљаде жртава у граду.
• 6 - 25. 9. - Седмо редовно заседање Друштва народа, председавајући је министар иностраних послова КСХС Момчило Нинчић (до следећег заседања 1927).
• 8. 9. - Немачка примљена у Друштво народа.
• 8. 9. - Качаци код Вучитрна пуцали на аутомобил поглавара среза - он је рањен а његова кћерка је погинула.
• 9. 9. - Војна побуна присталица бившег диктатора Пангалоса у Атини - брзо угушена.
• 11. 9. - Анархиста Гино Луцетти бацио бомбу на Муссолинијева кола у Риму.
• 12. 9. - Плебисцит у Шпанији подржава Примо де Риверину политику.
• 16. 9. - Ступили на снагу Уговори из Лоцарна
• 16. 9. - Уговор о пријатељству Румуније и Италије.
• 17. 9. - Пакт пријатељства Југославије и Пољске.
• 18. 9. - Велики ураган погађа Мајами, неколико стотина мртвих и огромна материјална штета.
• 20. 9. - Ривалска банда напада Ал Цапонеа: ресторан засут кишом метака, али он неповређен.
• 23. 9. - Гене Туннеy победио Јацка Демпсеyа у Филаделфији и постао првак света у тешкој категорији.
• 25. 9. - У Женеви потписана Конвенција о ропству.
• 30. 6. - У Луксембургу основан Међународни споразум о челику, председник Éмиле Маyрисцх.

Октобар/Листопад

Зелени венац у Београду

• 1. 10. - Отворена београдска пијаца Зелени венац. Након што је ове године затворена Велика пијаца (данас Студентски трг), отворене су још и Каленић гувно и Јованова пијаца.
• 3 - 6. 10. - У Бечу одржан први конгрес Паневропске уније (иницијатива Рицхарда вон Цоуденхове-Калергија).
• 14. 10. - У Енглеској објављена књига Wинние Поох.
• 20. 10. - На Куби гине 650 људи од урагана.
• 23. 10. - На XV партијској конференцији Лав Троцки и Лав Камењев избачени из Политбироа СКП(б) - пораз Уједињене опозиције Стаљину.
• 31. 10. - Млади анархиста Антео Замбони (15) пуцао на Муссолинија и промашио - на месту је линчован а режим ће ово употребити за елиминацију опозиције.
• 31. 10. - Обиљежена прва Светковина Криста Краља (папин одговор на национализам и секуларизам).

Новембар/Студени

• 5. 11. - Забрањена Комунистичка партија Италије и друге опозиционе партије, укинута слобода штампе; Антонио Грамсци ухапшен три дана касније.
• 7. 11. - Стјепан Радић у Огулину говори оштро о стању у Италији и о Мусолинију, премијер Узуновић се наводно извињава.
• 11. 11. - У САД уведен систем нумерисаних магистрала, међу којима је најчувенији Роуте 66 од Чикага до Санта Монике у Калифорнији.
• 12. 11. - Комунистичка партија диже побуну у неколико градова Низоземске Источне Индије, убрзо угушено.
• 13 - 16. 11. - Индијски књижевник Рабиндранат Тагор у посети Југославији (Загреб и Београд).
• 14. 11. - Први број листа "Филмске новине".
• 15. 11. - На седмој Империјалној конференцији усвојена Балфоурова декларација да су доминиони и Уједињено Краљевство аутономни и једнаки унутар Британске Империје (→ Комонвелт).
• 15. 11. - Основана радио-мрежа НБЦ.
• 15. 11. - Wасхингтон Луíс нови председник Бразила (до 1930), Гетúлио Варгас министар финансија (до 1927).
• студени - Пленум ЦК КПЈ, за политичког секретара изабран Ђуро Цвијић.
• новембар - Нови Закон о браку, породици и старатељству у КСХС: олакшан развод, признат невенчани брак, установљена заједничка имовина супружника.
• 18. 11. - Измирење међу радикалима у КСХС.
• 18. 11. - Током турнеје по Босни, поворку Стјепана Радића у Брези гађали камењем, јајима и балегом (наводно радикали).
• 20 - 26. 11. - Побуна у северној Албанији.
• 27. 11. - Први Тирански уговор - италијански протекторат над Албанијом (објављен 1. 12.).
• 29. 11. - Стјепан Радић у "Дому" оптужује за саучесништво у корупцији Николу Пашића и министре у његовој влади, Велизара Јанковића и Милана Стојадиновића (афера око поправке локомотива и вагона у Чешкој, у коју је умешан Раде Пашић, син бившег премијера).

Децембар/Просинац

• 3 - 14. 12. - Нестанак Агатхе Цхристие и велика потрага.
• 4. 12. - У Дессауу отворена зграда школе Баухаус.
• 6. 12. - Министар иностраних послова Нинчић дао оставку - последица италијанско-албанског уговора.
• 7. 12. - Оставка Узуновићеве владе.

† Никола Пашић

• 10. 12. - Умро Никола Пашић, лидер Народне радикалне странке, један од најзначајнијих српских и југословенских политичара и државника (сахрана 12. 12.).
• 11. 12. - Објављен други том Хитлеровог Меин Кампф-а: Немци треба да се уједине и наоружају, склопити савез са Италијом и Британијом и елиминисати Француску, а главни циљ је животни простор (Лебенсраум) на истоку (СССР).
• 12. 12. - Електрични трамвај у Осијеку.
• 17. 12. - Војни пуч у Литванији руши демократски изабрану владу и доводи конзервативце, власт узима Антанас Сметона и задржава је до 1940.
• 21. 12. - Узуновић вратио мандат, а краљ га дао Љуби Давидовићу за формирање шире коалиције. Радикали га одбијају, па се мандат опет враћа Узуновићу.
• 24. 12. - Трећа Узуновићева влада, опет коалиција радикала и ХСС (Корошцеви клерикалци одустали у задњем тренутку).
• 25. 12. - Умро јапански цар Yосхихито, наслеђује га син Хирохито, који је био регент од 1921. Његова ера се назива Схōwа, "Просвећени мир", траје до 1989.

Кроз годину

• Основана Хрватска правашка револуционарна омладина.
• Уредбом повећане таксе циркусима у КСХС, што артисте ставља у "очајан положај".
• Приноси жита и железнички транспорт у СССР превазишли ниво пре Првог светског рата.
• Степхен Херберт Лангдон започео ископавања у ирачком локалитету Јемдет Наср где су пронађене таблице са протоклинастим писмом (31. вијек пне.).
• Гилберт Н. Леwис предложио назив "фотон" за најмању јединицу радијантне енергије.
• Норвежанин Ерик Ротхеим пријавио патент за аеросолни спреј.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 1. 1. - Тихомир Влашкалић, друштвено-политички радник СР Србије и СФРЈ († 1993)
• 1. 1. - Цлаудио Вилла, италијански пјевач († 1987.)
• 2. 1. - Захарије Трнавчевић, ТВ новинар и уредник, политичар († 2016)
• 3. 1. - Георге Мартин, музички продуцент, "пети Беатле" († 2016)
• 3. 1. - Фелицитас Кухн, аустријска илустраторица († 2022)
• 15. 1. - Мариа Сцхелл, аустријска глумица († 2005)
• 17. 1. - Доброслав Ћулафић, друштвено-политички радник СР ЦГ и СФРЈ († 2011)
• 27. 1. - Ингрид Тхулин, глумица († 2004)

• 2. 2. - Данило Николић, српски књижевник († 2016)
• 2. 2. - Валéрy Гисцард д'Естаинг, председник Француске († 2020)
• 8. 2. - Радмила Савићевић, глумица († 2001)
• 9. 2. - Јосип Врховец, друштвено-политички радник СРХ и СФРЈ († 2006)
• 11. 2. - Леслие Ниелсен, глумац, комичар († 2010)
• 16. 2. - Јохн Сцхлесингер, филмски режисер († 2003)
• 24. 2. - Никола Караклајић, новинар, шахиста, први YУ диск-џокеј († 2008)
• 28. 2. - Светлана Алилујева, Стаљинова кћерка († 2011)

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 2. 3. - Стеван Врачар, проф. Правног фак. у Бг. († 2007)
• 4. 3. - Стјепан Заниновић, филмски редитељ и сценариста († 1997)
• 6. 3. - Бранко Плеша, глумац, режисер († 2001)
• 6. 3. - Андрзеј Wајда, режисер († 2016)
• 6. 3. - Алан Греенспан, председник Федералне резерве САД
• 13. 3. - Милош Гвозденовић Гвозден, сликар, педагог († 2006)
• 16. 3. - Јеррy Леwис, глумац, комичар († 2017)
• 17. 3. - Сиегфриед Ленз, њемачки писац († 2014)
• 24. 3. - Дарио Фо, глумац, уметник, нобеловац за књижевност († 2016)
• 30. 3. - Ингвар Кампрад, оснивач ИКЕА-е († 2018)

• 2. 4. - Јацк Брабхам, возач Ф1 († 2014)
• 2. 4. - Милан Пузић, глумац († 1994)
• 3. 4. - Гус Гриссом, астронаут († 1967)
• 4. 4. - Борка Вучић, банкарка († 2009)
• 5. 4. - Рогер Цорман, филмски режисер, продуцент († 2024)
• 6. 4. - Иан Паислеy, алстерски политичар († 2014)
• 8. 4. - Димитрије Лазаров Раша, народни херој († 1948)
• 9. 4. - Хугх Хефнер, оснивач Плаyбоy-а († 2017)
• 11. 4. - Вера Белогрлић, глумица и ТВ редитељ († 2015)
• 12. 4. - Драгослав Ломпар, новинар и уредник РТБ († 1986)
• 15. 4. - Павле Угринов, (Василије Поповић), српски књижевник, драматург, редитељ († 2007)
• 21. 4. - Елизабета II., краљица Уједињеног Краљевства († 2022)
• 21. 4. - Саво Јовановић Сирогојно, бомбаш, народни херој († 1944)
• 28. 4. - Харпер Лее, књижевница († 2016)

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 3. 5. - Ема Деросси-Бјелајац, предсједница Предсједништва СР Хрватске
• 6. 5. - Бранка Митић, глумица († 2012)
• 6. 5. - Слободан Перовић (глумац) († 1978)
• 8. 5. - Давид Аттенбороугх, ТВ водитељ
• 17. 5. - Ване Мариновић, књижевник († 1999)
• 23. 5. - Зоран Глушчевић, књижевник и критичар († 2006)
• 26. 5. - Милес Давис, џез музичар († 1991)

• 1. 6. - Марилyн Монрое, америчка глумица († 1962.)
• 3. 6. - Аллен Гинсберг, песник († 1997)
• 11. 6. - Анте Вицан, глумац († 2014)
• 18. 6. - Аллан Сандаге, астроном († 2010)
• 21. 6. - Крешо Новосел, књижевник, ТВ уредник († 2008)
• 26. 6. - Олга Бан, народни херој († 1943)
• 28. 6. - Мел Броокс, глумац, комичар, режисер, продуцент...
• 29. 6. - Стипан Марушић, друштвено-политички радник САПВ, СРСр и СФРЈ († 1974)

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 3. 7. - Предраг Херуц, учесник НОБ († 1945)
• 4. 7. - Алфредо Ди Стéфано, аргентински и шпански фудбалер († 2014)
• 10. 7. - Павле Вуисић, српски глумац († 1988)
• 10. 7. - Фред Гwyнне, глумац († 1993)
• 14. 7. - Харрy Деан Стантон, глумац († 2017)
• 20. 7. - Илија Ивезић, глумац († 2016)
• 24. 7. - Анкица Туђман, прва дама Хрватске († 2022)
• 28. 7. - Власта Велисављевић, глумац († 2021)

• 2. 8. - Југ Гризељ, новинар († 1991)
• 3. 8. - Тонy Беннетт, певач († 2023)
• 4. 8. - Нада Шакић, рођ. Тамбић, чуварка у Старој Градишки († 2011)
• 13. 8. - Фидел Цастро, револуционар, председник Кубе († 2016)
• 14. 8. - Ренé Госциннy, цртач стрипа († 1977)
• 17. 8. - Јианг Земин, председник НР Кине († 2022)
• 18. 8. - Илија Глигоријевић, архитекта († 2007)

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 8. 9. - Сергио Пининфарина, дизајнер аутомобила († 2012)
• 15. 9. - Јеан-Пиерре Серре, математичар
• 23. 9. - Јохн Цолтране, џез саксофониста († 1967)
• 26. 9. - Стеван Карамата, геолог († 2015)

• 6. 10. - Петар Омчикус, сликар и академик († 2019)
• 10. 10. - Младен Ољача, књижевник († 1994)
• 12. 10. - Милован Видак, сликар († 2003)
• 15. 10. - Мицхел Фоуцаулт, филозоф, историчар идеја († 1984.)
• 18. 10. - Цхуцк Беррy, роцк кантаутор и гитариста († 2017)
• 18. 10. - Клаус Кински, глумац († 1991)
• 29. 10. - Нецметтин Ербакан, премијер Турске († 2011)
• 31. 10. - Јиммy Савиле, ТВ и радио особа († 2011)

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 7. 11. - Јоан Сутхерланд, оперска певачица, сопран († 2010)
• 8. 11. - Миле Латас Мићо, партизан, самоуки диригент
• 13. 11. - Звонимир Червенко, генерал ХВ († 2001)
• 16. 11. - Мико Трипало, хрватски политичар († 1995.)
• 23. 11. - Сатхyа Саи Баба, индијски духовни вођа († 2011.)
• 30. 11. - Рицхард Цренна, глумац († 2003)

• 8. 12. - Стево Жигон, глумац († 2005)
• 9. 12. - Раиф Диздаревић, предсједник Предсједништва СФРЈ
• 13. 12. - Никола Јанковић, вајар, академик САНУ († 2017)
• 19. 12. - Никола Деклева, лекар и научник († 2003)
• 20. 12. - Геоффреy Хоwе, британски политичар († 2015)
• 22. 12. - Хајрудин Крвавац, филмски режисер († 1992)

Кроз годину

• Бошко Буха, бомбаш, народни херој († 1943)
• Миља Марин, партизанка, "Козарчанка" († 2007)
• Енес Ченгић, новинар, публициста († 1995)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 4. 1. - Маргхерита ди Савоиа, италијанска краљица мајка (* 1851)
• 21. 1. - Цамилло Голги, лекар, биолог, нобеловац (* 1843)
• 28. 1 - Ернест Троубридге, британски адмирал (* 1862)
• 30. 1. - Барбара Ла Марр, глумица (* 1896)

• 14. 2. - Јохн Јацоб Баусцх, оптичар, суоснивач Баусцх & Ломб (* 1830)
• 21. 2. - Хеике Камерлингх Оннес, физичар, нобеловац (* 1853)
• 24. 2. - Анђелија Лазаревић, сликарка и књижевница (* 1885)
• 24. 2. - Иван Лорковић, хрватски политичар (* 1876)

• 1. 3. - Драгутин Илић, српски књижевник (* 1858)
• 9. 3. - Микао Усуи, оснивач терапије реики (* 1865)
• 17. 3. - Алексеј Брусилов, руски царски генерал (* 1853)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 7. 4. - Гиованни Амендола, италијански новинар, антифашиста (* 1882)
• 17. 4. - Херманн Боллé, архитект у Загребу (* 1845)
• 24. 4. - Суњонг, последњи владар Кореје (* 1874)
• 25. 4. - Саво Накићеновић, свештеник, географ, историчар и етнолог (* 1882)
• 30. 4. - Бессие Цолеман, прва црнкиња пилот у САД (* 1892)

• 14. 5. - Јован Миодраговић, проф. Учитељске школе у Београду (* 1853)
• 16. 5. - Мехмед VI, последњи османски султан (* 1861)
• мај - Фрањо Вулч, члан КПЈ (* 1891)
• 25. 5. - Симон Петљура, украјински новинар и политичар (* 1879)

• 9. 6. - Јанко Иблер, хрватски публицист и књижевни критичар (* 1862.)
• 10. 6. - Антони Гаудí, архитекта (* 1852)
• 14. 6. - Бранко Водник, хрватски књижевник и повјесничар (* 1879.)
• 14. 6. - Марy Цассатт, сликарица (* 1844)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 2. 7. - Éмиле Цоуé, психолог, популаризатор аутосугестије (* 1857)
• 12. 7. - Гертруде Белл, списатељица, археологиња, администраторка, шпијун (* 1868)
• 18. 7. - Леополд Лојка, шофер Франца Фердинанда (* 1885-6)
• 20. 7. - Феликс Дзержински, оснивач совјетске тајне полиције Чека (* 1877)
• 26. 7. - Крсте Петков Мисирков, филолог (* 1874)

• 23. 8. - Рудолпх Валентино, амерички филмски глумац (* 1895.)
• 26. 8. - Угyен Wангцхуцк, краљ Бутана (* 1862)

• 5. 9. - Карл Харрер, новинар, суоснивач ДАП, претходнице НСДАП (* 1890)
• 14. 9. - Јохн Лоуис Емил Дреyер, астроном (* 1852)
• 15. 9. - Рудолф Еуцкен, филозоф, нобеловац за књижевност (* 1846)
• 21. 9. - Лéон Цхарлес Тхéвенин, телеграфски инжењер (* 1857)
• 24. 9. - Јован Југовић, војни пилот (* 1886)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 7. 10. - Емил Краепелин, пионир модерне психијатрије (* 1856)
• 11. 10. - Хyмие Wеисс, гангстер (* 1898)
• 19. 10. - Вицтор Бабеș, бактериолог (* 1854)
• 20. 10. - Еугене V. Дебс, амерички синдикални лидер (* 1855)
• 31. 10. - Харрy Хоудини, амерички илузионист и ескапист (* 1874.)
• 31. 10. - Антео Замбони, анархиста (* 1911)

• 3. 11. - Анние Оаклеy, стријелкиња (* 1860)
• 5. 11. - Драга Љочић, прва жена лекар у Србији (* 1855)
• 26. 11. - Јохн Броwнинг, пројектант оружја (* 1855)

• 4. 12. - Ивана Кобилца, словенска сликарица (* 1861)
• 5. 12. - Цлауде Монет, француски сликар (* 1840.)
• 10. 12. - Никола Пашић, вишеструки премијер Србије и КСХС (* 1845)
• 17. 12. - Ларс Магнус Ерицссон, оснивач Ерицссон-а (* 1846)
• 25. 12. - Јосхихито, цар Таисхō, јапански владар (* 1879)
• 29. 12. - Раинер Мариа Рилке, песник (* 1875)

Кроз годину

• Милица Авировић, глумица (* 1898)
• Паулина Матијевић, добротворка (* 1856, 1861?)

Нобелова награда за 1926. годину

• Физика: Јеан Баптисте Перрин (рад на дисконтиналној структури материје, нарочито за откриће седиментационе равнотеже)
• Кемија: Тхеодор Сведберг (рад на дисперзним системима)
• Физиологија и медицина: Јоханнес Фибигер (откриће Спироптера царцинома)
• Књижевност: Гразиа Деледда (идеалистички надахнути записи који с пластичном јасноћом осликавају живот на њеном родном острву и с дубином и симпатијом се баве са људским проблемима уопште)
• Мир: Аристиде Брианд и Густав Стресеманн (потписници Уговорâ из Лоцарна)

Референце

1926 на Wикимедијиној остави