1853.

Ово је чланак о години 1853.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1820-е  1830-е  1840-е  – 1850-е –  1860-е  1870-е  1880-е
Године:	1850 1851 1852 – 1853 – 1854 1855 1856

1853.. по календарима

Грегоријански	1853.. (MDCCCLIII)
Аб урбе цондита	2606.
Исламски	1269–1270.
Ирански	1231–1232.
Хебрејски	5613–5614.
Бизантски	7361–7362.
Коптски	1569–1570.
Хинду календари
• Викрам Самват	1908–1909.
• Схака Самват	1775–1776.
• Кали Yуга	4954–4955.
Кинески
• Континуално	4489–4490.
• 60 година	Yин Вода Во(л) (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11853.
Подробније: Календарска ера

Година 1853 (MDCCCLIII) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у четвртак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

Поглед на Манастир Острог

• јануар-фебруар - Црногорско-турски рат (1852–1853). Између осталог, Омер-паша током девет дана опседао у Острогу Црногорце на челу са војводом Мирком Петровићем Његошем (манастир опљачкан, Василијеве мошти биле на Цетињу до пролећа). Ђорђе Стратимировић послат као аустријски повереник у Црну Гору.
• 6. 1. - Железничка несрећа код Андовера: у возу у којем је била и породица новоизабраног америчког председника Пиерцеа, једина жртва је његов син.
• 6. 1. - Основана Деспотовица (од 1859. Горњи Милановац).
• 8. 1. - Тајпиншки устанак: Зенг Гуофану наређено да помогне гувернеру Хунана у борби против побуњеника - окупиће армију Xианга.
• 9. 1. - У разговору са британским амбасадором, руски цар Николај I употребљава израз "болесник" у вези Османског царства; у наредних месец дана Британци стичу утисак да Русија жели распарчавање Турске.
• 12. 1. - Тајпиншка војска заузела Wуцханг у провинцији Хубеи, имају контролу над горњим Јангцеом.
• 13. 1. (1. 1. по ј.к.) - Дубровачки свештеник Георгије Николајевић добија брилијантски прстен од руског цара због чега је стављен под полицијску присмотру.
• 17. 1. - Британска Колонија Нови Зеланд добија самоуправу, ове године спроведени и први скупштински избори.
• 19. 1. - Праизведба Вердијеве опере Ил троваторе у Риму.
• 20. 1. - Британци прокламовали анексију бурманске провинције Пегу, коју називају Доња Бурма.
• 21. 1. - У Берлину основано лутеранско-евангелско друштво Јерусалемсвереин.

Цар Наполеон III и Еугéние де Монтијо

• 30. 1. - Француски цар Наполеон III се оженио са Еугéние де Монтијо.
• 2. 2. - Патентом цара Фрање Јосипа службено укинута црквена десетина (у Хрватској се не убире од 1848).
• 12. 2. (31. 1. по ј.к.) - Аустријски изасланик ген. Лајнинген предао Турској ултиматум да обустави дејства против Црне Горе.
• 18. 2. - Атентат на Фрању Јосипа: мађарски националиста покушао убити цара у Бечу.
• 28. 2. - Руски кнез Александар Сергејевич Мењшиков стигао ратним паробродом "Громоносец" у Галату, у дипломатској мисији на Високој порти: захтева протекторат над 12 милиона православних хришћана и контролу над црквеном хијерархијом, приступ светим местима у Палестини у замену за тајни војни савез; убрзо изнудио смену про-француског министра иностраних послова.
• 2. 3. - Законом уведена аграрна реформа у Хрватској, откупљивање феудалних права, ситно племство сиромаши и тражи државну службу.
• 4. 3. - Франклин Пиерце постаје 14. председник САД (до 1857).
• 6. 3. - Праизведба Вердијеве опере Ла травиата у Венецији.
• 7. 3. - Папском одлуком обновљена католичка хијерархија у Холандији (пет дијецеза) - премијер Јохан Рудолпх Тхорбецке то прихвата што изазива Априлски покрет и његов пад.
• март - Основана Леви Страусс & Цо..
• март - Белфиорски мученици: Аустријанци погубили још четворицу италијанских патриота у Мантови, поред петорице у децембру.
• март - Турци прогласили амнестију у Црној Гори и Херцеговини.
• 20. 3. - Тајпиншки устанак: велика побуњеничка војска заузима Нанкинг.
• 25. 3. - Француска флота кренула из Тоулона ка Егеју.
• 26. 3. (14. 3. по ј.к.) - Илија Гарашанин на руски захтев смењен с положаја књажевског представника (председника владе), наслеђује га Алекса Симић.

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 16. 4. - Почетак Индијских железница: отворена линија Бомбаy-Тхане, дужине 36 км.
• 18. 4. - Умро потпредседник САД Wиллиам Р. Кинг - председник Пиерце неће именовати новог, што га чини јединим председником без потпредседника.

Орден Књаза Данила I

• 23. 4. (календар?) - Установљено црногорски Орден Књаза Данила I.
• 1. 5. - У Српској Војводини и Тамишком Банату ступио на снагу Општи аустријски грађански законик. Такође ове године створено намесништво као централни орган власти у Војводини; виша звања заузимају Немци и германизовани Чеси.
• 1. 5. - Донесен први устав Аргентине - федерација са значајном аутономијом провинција (буеносаиреска провинција приступа тек 1859).
• мај - У Лондонском зоо врту отворен први јавни акваријум.
• мај - Епидемија жуте грознице у Неw Орлеансу од које ће страдати око 7.800 људи.
• 21. 5. - Кнез Мењшиков напустио Турску; под британским утицајем, султан одбацује руске захтеве.
• 5. 6. - Британска флота послата у турске воде, у залив Бешик пред вратима Дарданела.
• 22. 6. - Георгес Еугèне Хауссманн постављен за префекта департмана Сена, цар Наполеон III га задужује да Париз учини здравијим, проходнијим и величанственијим (→ Хауссманнова реконструкција Париза).
• 27. 6. - Тајпиншке северне експедиционе снаге успеле прећи Жуту реку.
• јун - октобар - Имам Шамил ратује против Руса у Дагестану, како би спречио концентрацију против Турске.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 2. 7. - Након неуспеле Мењшиковљеве мисије, руски цар шаље војску у Молдавију и Влашку (окупација траје до јула '54).

Комодор Маттхеw C. Перрy

• 8. 7. - Перрyјева експедиција отвара Јапан: комодор Маттхеw C. Перрy стигао у Токијски залив - након претње силом успева да 14. 7. преда писмо од председника Филлмореа, најављује да ће се вратити следеће године с већом ескадром.
• ц. 25. 7. - У Калифорнији убијен бандит, или мексички патриота, Јоаqуин Мурриета.
• 14. 7. - У њујоршкој верзији Кристалне палате отворена Изложба индустрије свих нација (траје до 14. нов.).
• 27. 7. - Физички слаби Токугаwа Иесада постаје нови токугаwски шогун Јапана (до 1858) - почиње Бакуматсу, завршни период шогуната (1853-67).
• 28. 7. - Велике силе саставиле Бечку ноту: султан ће реафирмирати уговоре из Једрена и Кучук Кајнарџе, а Русија и Француска ће гарантовати њихово испуњавање - руски цар прихвата али не и султан.
• лето - Покрет српских сељака на конфискованим имањима Хусеин-капетан Градашчевића у босанској Посавини.

Кримски рат 1853-56

• 1. 8. (20. 7. по ј.к.) - Михаило Обреновић и Јулија Хуњади се венчали у Бечу.
• 1. 8. - Издавач "Невена" Мирко Боговић и пјесник Иван Филиповић оковани и затворени након што их је врховни суд у Бечу осудио на двије године затвора због прошлогодишње пјесме "Домородна утјеха" (бит ће помиловани сљедеће вељаче).
• 12. 8. - Руски адмирал Јевфимиј Путјатин стигао у јапански Нагасаки.
• август - У Европи видљива комета Клинкерфуес (C/1853 Л1, 1853 III).
• 23. 8. - У Бриселу отворена прва међународна метеоролошка конференција - почетак Међународне метеоролошке организације.
• 24. 8. - Према популарној причи, Георге Црум из Саратога Спрингс, Неw Yорк измислио чипс.
• 7. 9. - Немачки истраживач Хеинрицх Бартх стигао у Тимбукту.
• ц. 14. 9. - Курбан Бајрам - Рицхард Францис Буртон је на хаџилуку у Меки.
• 19. 9. - Енглески мисионар Худсон Таyлор отишао први пут за Кину (стигао у марту).
• 23. 9. - Британска флота послата у Цариград, у подршку Турцима; у Дарданелима се налази и француска флота.
• 24. 9. - Нова Каледонија постала француски посјед.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

Битка код Олтенице

• 4. 10. - У САД поринут Греат Републиц, највећи дрвени клипер (већим делом изгорео у децембру, биће обновљен у мањој величини).
• 4-5. 10. - Кримски рат: Османско царство објавило рат Русији.
• 27. 10. (15. 10. по ј.к.) - Прво успешно ливење топова у крагујевачкој Тополивници (данас Застава Армс).
• 28. 10. - Турци прешли Дунав из Видина у Калафат.
• 30. 10. - Тајпиншки устанак: Северне експедиционе снаге пришле на 5 км до Тиањина.

Битка код Синопа

• 3. 11. - Авантурист Wиллиам Wалкер заузео Ла Паз у мексичкој Доњој Калифорнији и прогласио Републику Доњу Калифорнију.
• 4. 11. - Битка код Олтенице у Влашкој је први окршај Кримског рата: Омер-паша Латас поразио Русе.
• 15. 11. - Млади Педро V је нови краљ Португала (до 1861), први из куће Сацхсен-Цобург-Готха.
• 25. 11. - Амерички капетан Јохн Хеард открио Оток Хеард у јужном Индијском оцеану.
• 30. 11. - Битка код Синопа: руска флота уништила турске бродове у луци - цасус белли за Британију и Француску.
• 18. 12. - Отворена последња етапа железничке пруге Торино-Ђенова, укупно 169 км са многим тунелима и мостовима.
• 30. 12. - Договорена Гадсденова куповина: САД купује појас земље од Мексика (данашњи југ Аризоне и југозапад Новог Мексика) ради градње железнице.

Кроз годину

Парижани посматрају комету у августу

• Вук Караџић издао у Бечу "Српске народне приповијетке".
• Људевит Гај био хапшен због наводних велеиздајничких веза са Србијом.
• Формирано Природно-техничко одељење на Београдском лицеју.
• Србија добила Законик о грађанско-судском поступку - али суђења и даље теку споро а спорови се нагомилавају.
• Кримски рат и Србија: Аустрија окупља војску на граници а Порта крајем године потврђује нарочитим ферманом аутономан положај Србије.
• Почиње копање угља у Сењском руднику.
• У Топчидеру отворена Земљоделска школа (до 1859).
• Изванредни владин комесар у Босни Ћемил-паша забрањује православцима да се називају Срби, али без ефекта.
• "Српске новине" фељтонизирале "Чича Томину колибу".
• "Златна година" производње клавира: основане фирме C. Бецхстеин Пианофортефабрик, Блüтхнер и Стеинwаy & Сонс
• Основана часовничарска фирма Тиссот.
• Наука и техника:
  • Wиллиам Јохн Мацqуорн Ранкине прочитао Он тхе Генерал Лаw оф Трансформатион оф Енергy - уведен појам потенцијалне енергије.
  • Цхарлес Фрéдéриц Герхардт добио ацетилсалицилну киселину.
  • Цхарлес Праваз и Алеxандер Wоод независно један о другог измислили хиподермички шприц.
  • У ископу Ашурбанипалове библиотеке, Хормузд Рассам открио Еп о Гилгамешу (таблице превео Георге Смитх 1872).

Карте

• 
  Аустријско царство
• 
  "Европска Турска"
• 
  "Доња Данубија"

Рођења

• 28. 1. - Јосé Мартí, кубански револуционар († 1895)
• 28. 1. - Владимир Соловјов (филозоф) († 1900)
• 23. 3. - Мозафарадин-шах Каџар, персијски владар († 1907)
• 24. 3. - Ђуро Арнолд, књижевник, филозоф († 1941)
• 30. 3. - Винцент ван Гогх, сликар († 1890)
• 6. 4. - Драгутин Хирц, природословац, учитељ († 1921)
• 11. 4. - Рикард Јоргованић, књижевник († 1880)
• 3. 6. - Флиндерс Петрие, археолог, египтолог († 1942)
• 11. 6. - Пера Добриновић, глумац и редитељ († 1923)
• 4. 7. - Ернст Отто Бецкманн, хемичар, фармацеут († 1923)
• 5. 7. - Цецил Рходес, бизнисмен, колонијалиста († 1902)
• 18. 7. - Хендрик Лорентз, физичар, нобеловац († 1928)
• 24. 7. - Wиллиам Гиллетте, глумац, писац († 1937)
• 27. 8. - Иван Милчетић, повјесничар књижевности († 1921)
• 28. 8. - Владимир Шухов, инжењер, научник, архитекта († 1939)
• 28. 8. - Франц I, кнез Лихтенштајна († 1938)
• 29. 8. - Јован Миодраговић, проф. Учитељске школе у Београду, педагог († 1926)
• 31. 8. - Алексеј Брусилов, руски генерал († 1926)
• 2. 9. - Wилхелм Остwалд, хемичар, нобеловац († 1932)
• 11. 9. - Катхарина Сцхратт, глумица, дружбеница цара Фрање Јосипа († 1940)
• 13. 9. - Ханс Цхристиан Грам, бактериолог († 1938)
• 16. 9. - Албрецхт Коссел, биохемичар, нобеловац († 1927)
• 17. 9. - Марко Леко, хемичар, академик († 1932)
• 20. 9. - Цхулалонгкорн Рама V, краљ Сијама († 1910)
• 21. 9. - Хеике Камерлингх Оннес, физичар, нобеловац († 1926)
• 5. 10. - Андра Николић, српски политичар, академик († 1918)
• 30. 10. - Лоуисе Аббéма, француска сликарка († 1927.)
• 20. 11. - Оскар Потиорек, аустроугарски генерал, гувернер БиХ († 1933)
• 16. 12. - Вид Вулетић Вукасовић, књижевник, повјесничар († 1933)
• 17. 12. - Éмиле Роуx, лекар († 1933)
• 26. 12. - Wилхелм Дöрпфелд, археолог († 1940)
• ? - Голуб Јанић, српски велетрговац, добротвор, национални радник († 1918)

Смрти

• 16. 1. - Раинер вон Öстерреицх, аустријски надвојвода, бивши вицекраљ Ломбардије-Венеције (* 1783)
• 17. 3. - Цхристиан Допплер, математичар, физичар (* 1803)
• 28. 4. - Лудwиг Тиецк, књижевник (* 1773)
• 3. 6. - Цесаре Балбо, италијански политичар и писац (* 1789)
• 30. 6. - Бранко Радичевић, српски песник (* 1824)
• 23. 7. - Андриес Преториус, бурски политичар (* 1798)
• 27. 7. - Токугаwа Иеyосхи, јапански шогун (* 1793)
• 3. 8. - Чолак Анта Симеоновић, војвода из Првог устанка (* 1777)
• 21. 8. - Мариа Qуитéриа, бразилска хероина (* 1792)
• 29. 8. - Цхарлес Јамес Напиер, британски генерал, командант у Индији (* 1782)
• 2. 10. - Франçоис Араго, научник, политичар (* 1786)
• 15. 11. - Марија II, краљица Португала (* 1819)
• 16. 11. - Фрањо Кулмер, хрватски политичар (* 1806)
• 5. 12. - Јован Стејић, српски лекар и књижевник (* 1803)
• 15. 12. - Георг Фриедрицх Гротефенд, лингвиста (* 1775)
• 25. 12. - Јосепх вон Радоwитз, пруски генерал, политичар (* 1797)

Референце

Литература

• Рудолф Хорват (хр Wикисоурце): Најновије доба хрватске повјести/Прелом с Угарском
• Гáбор Áгостон; Бруце Алан Мастерс. Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире. Инфобасе Публисхинг; 1 Јануарy 2009. ИСБН 978-1-4381-1025-7.
• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)
• Шишић, Фердо. Повијест Хрвата Преглед повијести хрватскога народа 1526.-1918. други дио. Марјан тисак 2004.

1853. на Wикимедијиној остави