17. 2.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

17. вељаче/фебруар (17. 2.) је 48. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 317 дана (318 у преступној години).

Догађаји

• 1600. — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције.
• 1836. — Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић.
• 1854. — Британија је признала независност Слободне Државе Орање у данашњој Провинцији Слободна Држава, Јужна Африка.
• 1864. — Јужњачка подморница "Ханли" је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила торпедом северњачки брод "Хустаник", што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.
• 1867. — Први брод пролази кроз Суецки канал.
• 1895. — Балет Лабуђе језеро први је пут изведен у цијелости с глазбом Чајковског у Санкт Петербургу, Русија.
• 1916. — Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци.
• 1933. — Прохибиција (забрана точења алкохола) званично укинута у САД-у.
• 1966. — Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари.
• 1972. — Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Велике Британије Европској заједници (касније Европска унија).
• 1979. — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. Три седмице касније била је присиљена да повуче своје трупе.
• 1982. — Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуа Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци.
• 1990. — Чехословачка комунистичка партија искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968.
• 1992. — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије.
• 1995. — Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна "албански универзитет" у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен.
• 1997. — Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера.
• 1999. — Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом "Заједнички чувар"; начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље.
• 2000. — Мицрософт издаје оперативни систем Wиндоwс 2000.
• 2002. —.
  • Побуњеници у северозападном Непалу напали су владине снаге и том приликом је убијено око 130 полицајаца, војника и цивила.
  • Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био национална валута.
• 2003. —.
  • По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета.
  • У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу, 21 особа је погинула, а око 50 је повређено.
• 2006. —.
  • Један од ватрогасаца, који су почетком седмице учествовали у уклањању угинулих лабудова у Словенији, у четвртак је око 20 сати примљен у болницу због високе температуре и знакова грипа.
  • Грчка излетница пронашла 6500 година стар златни привезак. Привезак потиче из периода Неолита, и још увек се зна јако мало о кориштењу метала, посебно злата, у том периоду. Свега три привеска из тог периода су нађена досада. У новембру.
• 2008. —.
  • Косово прогласило неэависност.
• 2011. —.
  • У Бенгазију избијају устанак против власти Моамера Гадафија, који ће прерасти у велики грађански рат завршен девет мјесеци касније, уз помоћ НАТО-а, Гадафијевим свргавањем и погубљењем.

.

Рођења

• 624. — Wу Зетиан, кинеска царица (или 625).
• 1602. — Пиер Францесцо Цавалли, италијански складатељ.
• 1740. — Хораце-Бéнéдицт де Сауссуре, швицарски природњак.
• 1820. — Хенри Виеуxтемпс, белгијски складатељ и виолинист.
• 1821. — Лола Монтез, ирска плесачица († 1861.).
• 1865. — Силвије Страхимир Крањчевић, хрватски књижевник († 1908.).
• 1895. — Славко Јежић, хрватски књижевник, књижевни повјесничар и преводитељ († 1969.).
• 1903. — Садеq Хедаyат, ирански књижевник.
• 1935. — Хрвоје Шаринић, хрватски политичар, четврти предсједник Владе Републике Хрватске (од 12. коловоза 1992. до 3. травња 1993.) .
• 1935. — Аленка Ранчић, српска глумица († 2005.).
• 1936. — Стипе Шувар, хрватски политичар († 2004.).
• 1941. — Гене Питнеy, амерички пјевач и кантаутор.
• 1954. — Рене Руссо, америчка глумица.
• 1958. — Радослав Миленковић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ.
• 1963. — Мицхаел Јордан, амерички кошаркаш.
• 1963. — Флоренце Хартманн, француска новинарка и списатељица.
• 1964. — Давор Гобац, хрватски глазбеник.
• 1968. — Гиусеппе Сигнори, талијански ногометни репрезентативац.
• 1969. — Жељко Мавровић, хрватски боксач.
• 1970. — Доминиц Пурцелл, аустралијски-британски глумац.
• 1971. — Денисе Рицхардс, америчка телевизијска и филмска глумица и некадашњи модел, хрватског и велшког подријетла.
• 1972. — Биллие Јое Армстронг, амерички музичар (Греен Даy).
• 1972. — Бојана Грегорић Вејзовић, хрватска филмска, телевизијска и казалишна глумица.
• 1973. — Горан Буњевчевић, српски ногометаш.
• 1973. — Стефан Кретзсцхмар, умировљени њемачки рукометаш.
• 1981. — Парис Хилтон, америчка партy-гирл.
• 1981. — Јосепх Гордон-Левитт, амерички глумац.
• 1982. — Адриано, бразилски ногометаш.
• 1987. — Анте Томић, хрватски професионални кошаркаш.
• 1988. — Натасха Кампусцх, аустријска дјевојка, позната по бијегу након осам година заточеништва.
• 1993. — Марц Мáрqуез, шпањолски возач мотора.

.

Смрти

• 364. — Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду).
• 440. — Месроп Маштоц, арменски редовник и творац арменског писма.
• 1600. — Ђордано Бруно, италијански филозоф, астроном. (* 1548.).
• 1673. — Молиèре, француски књижевник (* 1622.).
• 1856. — Хеинрицх Хеине, њемачки књижевник (* 1797.).
• 1884. — Сидонија Ердöдy Рубидо, грофица, хрватска оперна пјевачица (сопран) (* 1819.).
• 1909. — Геронимо, поглавица Апача.
• 1937. — Хуго Меисл, аустријски ногометни тренер и ногометни судац, јеврејског подријетла (* 1881.).
• 1963. — Мате Балота, хрватски књижевник и економист (* 1898.).
• 1994. — Рандy Схилтс, амерички новинар и писац.
• 1994. — Дамир Томљановић, хрватски редарственик, хрватски бранитељ тијеком Домовинског рата и заповједник 1. Сектора ИЗМ Задар ЗП Сплит 1. гардијске бригаде Оружаних снага Републике Хрватске (* 1968).
• 2001. — Звонимир Червенко, хрватски генерал (* 1926.).
• 2005. — Омар Сíвори, талијански-аргентински ногометаш (*1935).
• 2011. — Предраг Вушовић, хрватски глумац (* 1960.).
• 2012. — Милорад Бибић Мосор, хрватски новинар и ТВ-водитељ (* 1952.).
• 2019. -Шабан Шаулић, српски певач турбофолк и фолк глазбе (*1950.).

Празници и дани сећања

• Танис Диена.
• Српска православна црква слави:.
  • Преподобног Исидора Пелусиота.
  • Преподобног Николаја Исповедника.
  • Светог новомученика Јосифа.

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар