1549
- Ово је чланак о години 1549.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
| Деценија: | 1510-е 1520-е 1530-е – 1540-е – 1550-е 1560-е 1570-е |
| Године: | 1546 1547 1548 – 1549 – 1550 1551 1552 |
| Грегоријански | 1549. (MDXLIX) |
| Аб урбе цондита | 2302. |
| Исламски | 955–956. |
| Ирански | 927–928. |
| Хебрејски | 5309–5310. |
| Бизантски | 7057–7058. |
| Коптски | 1265–1266. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1604–1605. |
| • Схака Самват | 1471–1472. |
| • Кали Yуга | 4650–4651. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4185–4186. |
| • 60 година | Yин Земља П(иј)етао (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11549. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1549 (MDXLIX) била је редовна година која почиње у уторак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 29. 3. - Основан Салвадор, први главни град Бразила (први гувернер је Томé де Соуса).
- 9. 6. - У Енглеској представљен протестантски Боок оф Цоммон Праyер, на југозападу земље убрзо избија побуна (једна од многих ове године).
- 27. 7. - Језуита Свети Фрањо Ксаверски стигао до Јапана.
- 8. 9. - Фердинандов опуномоћеник Никола Салмо преговара са Јурјем Утишенићем око преузимања остатка Угарске и Ердеља од Запољине удовице Изабеле, али Утишенићеви противници осујетили преговоре[1].
- 4. 11. - Прагматична санкција цара Карла V реорганизује Седамнаест Провинција Низоземске.
- 10. 11. - Умро папа Павао III.; усљед подјела у конклави, Јулије III. ће бити изабран тек у вељачи.
- 21. 12. - Османско-сафавидски рат (1532-1555): Сулејман I окончао други поход на Персију (1548-49).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- 1548-49 - Почетак стваралаштва Марина Држића.
- Наставља се сукоб између бана Николе Зринског и племића из Туропоља[2].
- Језуита Петар Канизије започео контрареформациону мисију у Баварској.
- Мохаммед асх-Схеикх освојио Фес, оборио Ватасиде и успоставио власт Саадита над целим Мароком.
- Почиње редовна португалско-кинеска трговина преко острва Схангцхуан.
- Срушила се кула на Линколнској катедрали, због чега она више није највиша грађевина на свету - наслеђује је Црква светог Олафа (Талин).
- Штампано: прва књига Лудовицо Пасqуалија из Котора и Седам салам покорњијех краља Давида Николе Димитровића.
- 1549-50 - Подиже се Алаџа џамија у Фочи.
- Почела градња Мехмед-пашиног комплекса у Лüлебургазу.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 13. 4. - Јурај IV. Зрински, хрватски великаш († 1603)
- 30. 7. - Фердинандо I де' Медици, велики војвода Тоскане († 1609)
- Никола Витов Гучетић, племић, филозоф, политичар и полихистор († 1610)
- Мелетије I Пегас, александријски и цариградски патријарх († 1601)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 14. 2. - Ил Содома, сликар (* 1477)
- 10. 11. - Папа Павао III. (* 1468)
- 21. 12. - Маргарита од Наварре, наварска краљица, бака Анрија IV (* 1492)
- Сафа Гиреј, казански кан
- Пауллу Инца, инкански принц (* 1518)
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)