14. 7.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
14. јул/јули/српањ (14. 7.) је 195. дан године по грегоријанском календару (196. у пријеступној години). До краја године има још 170 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1789. — народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској.
- 1795. — Марсељеза постала званична химна Француске.
- 1865. — освојен Маттерхорн (4481 м, налази се на граници Швицарске и Италије).
- 1867. — код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум.
- 1889. — одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника.
- 1901. — отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“.
- 1902. — основано српско културно-просветно друштво „Просвјета“ у Сарајеву.
- 1933. — забрана свих политичких странака осим Хитлерове националсоцијалистичке.
- 1951. — први пријенос спортског догађаја у боји (коњске трке).
- 1958. — под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид. Тим војним ударом Ирак је постао република.
- 1959. — поринут је први брод на атомски погон, УСС Лонг Беацх у Квинслију, у Масачусецу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора.
- 1965. — „Маринер 4“, амерички сателит лансиран 1964. године, направио је прве фотографије Марса.
- 1976. — кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију.
- 1997. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни.
- 1992. — амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
- 1999. — после 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фокландска острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.
- 2000. — 25 година по завршетку Вијетнамског рата Сједињене Америчке Државе и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
- 2000. — суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. -->
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1602. — Жил Мазарен, француски државник италијанског порекла.
- 1847. — Јосип Кашман, хрватски оперни пјевач († 1925.).
- 1861. — Аугуст Харамбашић, хрватски писац, пјесник, публицист, политичар и преводитељ из 19. стољећа († 1911.).
- 1862. — Густав Климт, аустријски сликар († 1918.).
- 1889. — Анте Павелић, хрватски националистички политичар и диктатор НДХ (1941-1945) († 1959.).
- 1903. — Ирвинг Стоне, амерички књижевник.
- 1904. — Исак Башевис Сингер, амерички писац, пореклом пољски Јевреј.
- 1910. — Wиллиам Ханна, свјетски познати аниматор.
- 1913. — Гералд Форд, право име Леслие Лyнцх Кинг Јр.
- 1913. — Џералд Рудолф Форд, Јуниор, амерички политичар и предсједник САД од 1974.
- 1918. — Ингмар Бергман, шведски филмски и позоришни режисер и сценариста († 2007.).
- 1919. — Лино Вентура, талијански филмски глумац.
- 1939. — Карел Готт, чешки пјевач шлагера († 2019.).
- 1939. — Карел Свобода, чешки складатељ.
- 1942. — Јавиер Солана, шпањолски политичар и државник.
- 1958. — Јое Кеенан, амерички писац, сценариста и продуцент.
- 1960. — Јане Лyнцх, америчка глумица.
- 1969. — Биллy Херрингтон, амерички порно глумац.
- 1969. — Јацксон Рицхардсон, умировљени француски рукометаш.
- 1977. — Принцеза Викториа, шведска приестолонасљедница.
- 1974. — Синиша Скелин, хрватски веслач.
- 1975. — Дерлеи, бразилски ногометаш.
- 1978. — Рогер Гримау, шпањолски кошаркаш.
- 1980. — Хрвоје Штрок, хрватски ногометаш.
- 1981. — Матти Хаутамäки, фински скијашки скакач.
- 1981. — Потито Стараце, талијански тенисач.
- 1983. — Игор Андрејев, умировљени руски тенисач.
- 1983. — Примож Прошт, словенски рукометаш.
- 1984. — Самир Хандановић, словенски ногометаш, босанског поријекла.
- 1988. — Дамир Мартин, хрватски веслач који је освојио златну медаљу на свјетском првенству 2010. године на Новом Зеланду.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1223. — Филип II Август, француски краљ.
- 1603. — Дервиш-паша Бајезидагић, босанскохерцеговачки пјесник.
- 1817. — Ана Лујза Некер, француска књижевница позната као Мадам де Стал (* 1766.).
- 1887. — Алфред Круп, немачки индустријалац и произвођач оружја.
- 1939. — Алфонс Муцха, чешки сликар (* 1860.).
- 1943. — Луз Лонг, њемачки атлетичар, скок у даљ (* 1913.).
- 1954. — Јацинто Бенавенте, шпански писац, нобеловац (* 1866.).
- 1998. — Ричард Мекдоналд, оснивач највећег ланца ресторана у свету, „МекДоналдс“.
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Пад Бастилле - Француски национални празник.
.
Спољашње повезнице
[уреди | уреди извор]- Б92.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар