12. 10.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
12. листопада/октобар (12. 10.) је 285. дан године по грегоријанском календару (286. у пријеступној години). До краја године има још 80 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 539 п.н.е. - Кир Велики осваја Бабилон.
- 1492. — Кристофор Колумбо открива Америку и искрцава се на оток Сан Салвадор у Бахамском архипелагу.
- 1924. — Умро француски писац Анатоле Франце, један од великана француске књижевности с краја 19. и почетка 20. вијека, који је за живота добио све почасти којима се један писац може надати. Био је члан Француске академије и добитник је Нобелове награде за књижевност 1921.
- 1934. — Једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9.октобра у атентату у Марсеилле убијен и његов отац краљ Александар I. Краљевску власт је у име малољетног краља вршило трочлано намјесништво — принц Павле, Раденко Станковић и Иво Перовић. Први намјесник био је Павле Карађорђевић.
- 1943. — Томислав II. краљ НДХ. је потписао абдикацију.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1350. — Димитрије Донски, владар велике кнежевине Москве и руски народни јунак због своје побједе над Монголима.
- 1868. — Аугуст Хорцх, њемачки инжењер и оснивач Аудија († 1951.).
- 1873. — Надежда Петровић, српска сликарица († 1915.).
- 1883. — Отто Хеинрицх Wарбург, њемачки физиолог и лијечник, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1931. године. Открио је узрок настанка канцера († 1970.).
- 1891. — Света Едитх Стеин, светица римокатоличке Цркве, сузаштитница Еуропе, редовница кармелићанка, докторица знаности на подручју филозофије, жртва нацистичких прогона Жидова.
- 1918. — Емил Цоссетто, хрватски складатељ и дугогодишњи диригент више пјевачких зборова међу којима и Мјешовитог збора Радио Загреба те ансамбла Ладо († 2006.).
- 1921. — Јарослав Дробнý, чехословачки тенисер и хокејаш († 2001.).
- 1949. — Царлос Шакал (Илич Рамирез Санчез), бивши милитант, плаћеник, „професионални револуционар“ и плејбој који се тренутно налази на издржавању доживотне затворске казне у Француској.
- 1964. — Францисцо Гатторно, кубанско-мексички глумац.
- 1966. — Роберто Сенсини, аргентински ногометаш и тренер.
- 1968. — Петер Гентзел, умировљени шведски рукометни голман и репезентативац.
- 1968. — Хугх Јацкман, аустралски филмски и телевизијски глумац и продуцент.
- 1977. — Боде Миллер, амерички алпски скијаш.
- 1978. — Георг Хеттицх, немачки нордијски скијаш.
- 1985. — Илсинхо, бразилски ногометаш.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 642. — Папа Иван IV., подријетлом из Задра.
- 1576. — Максимилијан II., њемачко-римски цар, угарско-хрватски и чешки краљ (* 1527.).
- 1870. — Роберт Едwард Лее, амерички војсковођа (* 1807.).
- 1924. — Анатоле Франце, француски књижевник (* 1844.).
- 1969. — Соња Хение, норвешка клизачица и глумица (* 1912.).
- 2020. — Јосип Балатинац, хрватски новинар, пјесник и прозаик (* 1954).
Благдани
[уреди | уреди извор]- Михољдан
- Преподобни Киријак Отшелник-Михољдан
- Колумбов дан.
- Светски дан борбе против артритиса.
- Национални дан Шпаније.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар