Шведско колонијално царство

Застава Шведског колонијалног царства.

Шведско колонијално царство постојало је од 1638. до 1663. и од 1785. до 1878. године. Израз „царство” није службена терминологија, будући да су шведски колонијални посједи били ограничени на неколико мањих подручја, која никад нису била у њеном посједу истодобно.

Шведске колоније биле су:

• Нова Шведска, Сјеверна Америка (од 1638. до 1655.), одузела Низоземска
• Гвадалупа, Антили (од 1813. до 1814.), враћена Француској
• Свети Бартоломеј, Антили (од 1785. до 1878.), продан Француској
• Шведска златна обала, Африка (од 1650. до 1663.), одузеле Данска и Низоземска, укључујући Цапе Цоаст (од 1650. до 1663.) који је на крају враћен Великој Британији

У Америци

Нова Шведска

Карта Нове Шведске, око 1650.

Прва шведска колонија је била Нова Шведска, коју је 1638. године, основала Нова шведска компанија на обали Атлантика у Сјеверној Америци, на истијеку ријеке Делаwаре. Ова колонија се налазила око Форт Кристине (данас у граду Wилмингтону у држави Делаwаре), која је названа по краљици Кристини од Шведске. Велики број колонијалиста су били Финци, будући да је Финска до 1809. године, била источна трећина Шведске. Шведска је досегнула највећу величину свог територија у 17. стољећу, те је заузимала и нека њемачка и балтичка подручја. Низоземци су такођер били присутни на овом подручју са колонијом Нова Низоземска. Швеђани су, сјеверно од данашњег Салема у Неw Јерсеyу, 1843. године, основали и тврђаву Форт Нyа Елфсборг. У свибњу 1654. године, су заузели низоземску тврђаву Цасимир. Као одговор, низоземски гувернер Петер Стуyвесант је послао војску на ријеку Делаwаре, која је наком рата извојевала побједу од Швеђана, који су напустили тврђаве које су онда укључене у Нову Низоземску.

Антили

Због шведске потпоре француским непријатељима, тијеком Наполеонских ратова, Гвадалупа је дата шведском краљу Карлу XIV. Ивану. Оток је враћен Француској, годину послије, Паришким мировним споразумом. Шведска је притиском, добила одштету од 24 милијуна франака. Задња исплата је плаћена 1983.

Краљ Густав III. је 1785. године, основао колонију на Светом Бартоломеју. Оток је постао средиште трговине робовима. Француска је 1878. године, купила оток од Шведске. Тај оток је био задња шведска колонија.

У Африци

Шведска је привремено контролирала неколико насеља на Златној обали (данашња Гана), од 22. травња 1650.. Задња насеља је изгубила 15 година касније, 20. травња 1663.. То су били Форт Царлсборг те главни град Форт Цхистиансборг, које су заузели Данци.

Цапе Цоаст

1652. године, Швеђани су заузели Цапе Цоаст (у данашњој Гани) којег су прије њих контролирали Низоземци, те прије њих Португалци. Цапе Цоаст се налазио око дворца Царолусбург, који је саграђен 1653. године, те назван по краљу Карлу X. Густаву, те је данас познат под именом Дворац Цапе Цоаста.

Шведска трговина робовима

Тијеком овог раздобља, постојала је и мала, шведска трговина робљем, која је завршила након пада Нове Шведске. Касније је поновно успостављена за вријеме краља Густава III., који је 1785. успоставио колонију на Светом Бартоломеју, који је био средиште трговине робова. Шведска западноиндијска компанија је 1786. године, основана на отоку.

Друга подручја

Шведска је такођер трговала са Индијом (погледајте: Шведска источноиндијска компанија, шведски: Свенска Остиндиска Компаниет)