Собекнеферу
Собекнеферу (понекад писана као "Нефрусобек") била је египатска жена-фараон из Дванаесте династије. Име јој значи "љепоте Собек." Неки научници тврде да је била кћи фараона Аменемхата III; Манетхон тврди да је била сестра Амененмхата IV. Она је прва позната жена-владар Египта, иако постоје тврдње да је њена претходниц могла бити Нитоцрис из Шесте династије.
Претходи: Аменемхат IV |
Фараон Египта 12. династија |
Слиједи: Секхемре Кхутаwy или Wегаф | |||||||||||||||||||
Собекнеферу | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Нефрусобек Скемиопхрис (код Манетхона) | |||||||||||||||||||||
Владавина | 1806 – 1802. пне. | ||||||||||||||||||||
Номен |
Собекнеферу Љепоте Собек | ||||||||||||||||||||
Праеномен |
Собек-каре Собек је Ка од Ре | ||||||||||||||||||||
Златни Хорус |
Установљена од круна | ||||||||||||||||||||
Небтy назив |
Кћи моћнога, Господарица двије земље | ||||||||||||||||||||
Хорусово име |
Вољена од Ре | ||||||||||||||||||||
Умро/умрла | 1802. пне. |
Аменемхат IV је највјеројатније умро без мушког насљедника. Као посљедица тога, кћи Аменемхата III је преузела пријестоља. Према Торинском канону, владала је 3 године, мјесеци и 24 дана. Крај њене владавине је означио крај египатске Дванаесте и почетак Тринаесте династије.
Владавина
уредиНије позната по бројним споменицима, иако су многе од њених статуа (без главе), укључујући једну гдје се спомиње као краљева кчи, пронађене у Гезеру.[1]. Позната је по томе што је надоградила загробни комплекс Аменемхата III у Хаwари (назван лабиринт од стране Херодота) те у Хераклеополису Магни направили фини краљевски печат с именом и титулом, који се данас чува у Британском музеју.[2] Нилски графит у нубијској тврђави Кумма спомиње велику поплаву (висина 1,83 м) у трећој години владавине.[3] Њени споменици је чешће повезују с Аменемхатом III него Аменемхатом IV, што потврђује теорију да је била кчи Аменемхата III а можда тек полусестра Аменемхата IV.[4] Дански египтолог Ким Рyхолт примјечује како се у сувременим изворима нигдје не спомиње да је користила титулу "Краљичина или краљева сестра"--само 'Краљева кћи'--што потврђује ову хипотезу.[4]
Гроб јој није пронађен нити идентифициран, иако је могла бити покопана у компексу пирамида у Мазгхуни, сјеверно од слично комплекса приписаног Аменемхату IV. Мјесто звано Секхем-Неферу је споменуто у папирусу пронађеном у Харагеху. Неки египтолози тврде да би то могао бити назив њене пирамиде.
Биљешке
уреди- ↑ Ким Рyхолт, Тхе Политицал Ситуатион ин Егyпт дуринг тхе Сецонд Интермедиате Период, Царстен Ниебухр Институте Публицатионс, Мусеум Тусцуланум Пресс, (1997), п.213 ИСБН 87-7289-421-0
- ↑ Гае Цаллендер, 'Тхе Миддле Кингдом Ренаиссанце' ин Иан Схаw, Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт, (Оxфорд Унив. Пресс: 2003), папербацк, п.159
- ↑ Гае Цаллендер, оп. цит., п.159
- ↑ 4,0 4,1 Рyхолт, оп. цит., п.213
Литература
уреди- Додсон, Аидан. Хилтон, Дyан. 2004. Тхе Цомплете Роyал Фамилиес оф Анциент Егyпт, Тхамес & Худсон
- W. Грајетзки, Тхе Миддле Кингдом оф Анциент Егyпт: Хисторy,Арцхаеологy анд Социетy, Дуцкwортх, Лондон 2006 ИСБН 0-7156-3435-6, 61-63
- Схаw, Иан. Ницхолсон, Паул. 1995. Тхе Дицтионарy оф Анциент Егyпт. Харрy Н. Абрамс, Инц., Публисхерс.
- Схаw, Иан, Ед. 2000. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт, Оxфорд Университy Пресс. Граффито реф. пг. 170.
Значајни стари Египћани | |||
---|---|---|---|
Владари старог царства: Нармер | Менес | Џосер | Снеферу | Кхуфу | Кхафра | Менкаура | Пепи II | |||
Владари средњег царства: Ментухотеп II | Ментухотеп IV | Сенусрет III | Аменемхат III | Собекнеферу | |||
Владари новог царства: Хатшепсута | Тутмос III | Аменхотеп III | Акхенатон | Тутанкамон | Рамзес I | Рамзес II | |||
Остали владари: Псаметикус I | Шошенк I | Пианкхи (Пије) | Тахарка | Птолеми I | Клеопатра VII | |||
Супрузи и супруге владара: Тетишери | Ахмос-Нефертари | Ахмос | Тије | Нефертити | Анкесенпатен | Нефертари | Марко Антоније | |||
Дворски званичници: Имхотеп | Вени | Ахмос, син Ебане | Инени | Сенемут | Ија | Маја | Јуни | Мането | Потинус |