Demonstracije 5. oktobra 2000.

Datum	29. septembar — 5. oktobar 2000
Lokacija	Beograd, Novi Sad, Niš i drugi gradovi u Srbiji
Uzrok	Optužbe za izbornu prevaru; takođe: Medijska cenzura; Posledice ratova, NATO bombardovanja i međunarodne sankcije SR Jugoslaviji; Autokratska vladavina; Korupcija; Političko nasilje, policijska brutalnost i hapšenja aktivista Otpora;
Ciljevi	Okončanje režima Slobodana Miloševića
Metode	demonstracija, štrajk, građanska neposlušnost, upad u državnu zgradu, paljevina, uništavanje dokumentacije, barikade i blokada puteva, civilna mehanizacija, vandalizam, nasilje
Ishod	Pobedila Demokratska opozicija Srbije (DOS); Okončan Miloševićev režim; Vojislav Koštunica postao Predsednik Savezne Republike Jugoslavije (7. 10.); Ukinute sankcije; prekid međunarodne izolacije; SR Jugoslavija postala članica UN-a; Pad druge Vlade Mirka Marjanovića; formiranje privremene republičke vlade, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora na republičkom nivou; Milošević uhapšen i izručen Haškom tribunalu pod optužbom za ratne zločine;

Demonstracije 5. oktobra 2000.
	; Mapa bitnih lokacija za vreme demonstracija
Datum	29. septembar — 5. oktobar 2000
Lokacija	Beograd, Novi Sad, Niš i drugi gradovi u Srbiji
Uzrok	Optužbe za izbornu prevaru; takođe: Medijska cenzura; Posledice ratova, NATO bombardovanja i međunarodne sankcije SR Jugoslaviji; Autokratska vladavina; Korupcija; Političko nasilje, policijska brutalnost i hapšenja aktivista Otpora;
Ciljevi	Okončanje režima Slobodana Miloševića
Metode	demonstracija, štrajk, građanska neposlušnost, upad u državnu zgradu, paljevina, uništavanje dokumentacije, barikade i blokada puteva, civilna mehanizacija, vandalizam, nasilje
Ishod	Pobedila Demokratska opozicija Srbije (DOS); Okončan Miloševićev režim; Vojislav Koštunica postao Predsednik Savezne Republike Jugoslavije (7. 10.); Ukinute sankcije; prekid međunarodne izolacije; SR Jugoslavija postala članica UN-a; Pad druge Vlade Mirka Marjanovića; formiranje privremene republičke vlade, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora na republičkom nivou; Milošević uhapšen i izručen Haškom tribunalu pod optužbom za ratne zločine;
Strane u građanskom sukobu
Demonstranti Građani; posebno – studenti, rudari; Koalicija DOS Demokratska stranka; Demokratska stranka Srbije; Nova Srbija; Otpor!; Podržani od strane SAD;	Organi SR Jugoslavije Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i dr.; Napomena: Vojska se nije odazvala na poziv; ; Vladajuće stranke Socijalistička partija Srbije; Jugoslovenska levica; Srpska radikalna stranka;
Vođe
Vojislav Koštunica; Zoran Đinđić; Nebojša Čović; Žarko Korać; Velimir Ilić; Goran Svilanović; Čedomir Jovanović; Srđa Popović	Slobodan Milošević; Mirjana Marković; Momir Bulatović; Nebojša Pavković; Mirko Marjanović; Vlajko Stojiljković
Broj učesnika
100.000+	1.000+
Žrtve
2 poginulih; 65 povređeno	16 povređenih

Demonstracije 5. oktobra 2000. u Beogradu prisilile su Slobodana Miloševića da prihvati poraz na izborima.

Pozadina

Nakon objavljivanja da je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica na predsedničkim izborima dobio 49% glasova (1% manje od potrebnog) i da će biti održan drugi izborni krug, Demokratska opozicija Srbije pozvala je građane da se 5. oktobra 2000. godine okupe ispred Savezne skupštine kako bi se suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića. DOS je ultimativno zatražio da Slobodan Milošević do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra 2000. Takođe je zahtevano i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji. DOS je zahtevao i da se svi uhapšeni puste na slobodu i da se povuku poternice i krivične prijave pokrenute protiv onih koji su protestovali za poštovanje izborne volje građana Srbije.

"Drugog kruga neće biti"

Predsednik Savezne izborne komisije je obavestio predsednike izbornih komisija izbornih jedinica da su "privedene kraju pripremne radnje" za drugi krug predsedničkih izbora, 8. oktobra. Vojislav Koštunica je zatražio od Slobodana Miloševića da prizna poraz u prvom krugu predsedničkih izbora i ukazao na opasnost izbijanja otvorenih sukoba u Srbiji: "Mi ni u kakav drugi krug ne možemo da idemo, jer bismo time postali saučesnici u krađi biračkih glasova. Prevara iz prvog kruga ne može se poništiti drugim, petim ili ko zna kojim krugom".

Protesti

Ovaj članak je dio serije Historija Srbije
Srednjovjekovna Srbija
Raška
Srpsko Carstvo
Moravska Srbija
Bitka na Kosovu
Srpska Despotovina
Osmanska Srbija
Smederevski sandžak
Austrijska Srbija
Prvi srpski ustanak
Drugi srpski ustanak
Moderna Srbija
Kneževina Srbija
Kraljevina Srbija
Srbija u Prvom svjetskom ratu
Kraljevina Jugoslavija
Nedićeva Srbija
SFRJ
Srbija u jugoslovenskim ratovima
SR Jugoslavija
Srbija i Crna Gora
Republika Srbija
Historija Vojvodine
Historija Kosova
Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Pristalice DOS-a dolazile su u Beograd od ranog jutra 5. oktobra, organizovano iz više pravaca, iz cele Srbije, a predvodili su ih lideri DOS-a. Oko 15 časova građani okupljeni na mitingu ispred Skupštine SRJ pokušali su da uđu u zgradu Skupštine.

Ispred Skupštine

Velika grupa ljudi je oko 15.35 kroz prozor ušla u jugoslovenski parlament. Policija je uspela da velikom količinom suzavca rastera znatan broj ljudi sa platoa ispred Skupštine Srj.Policijske snage koje su raspolagale sa svega stotinak policajaca ipred samog parlamenta nisu mogle da se odupru snagama demonstranata kojih je po nekim navodima bilo oko milion. Više desetina građana ušlo je oko 16 časova u Saveznu skupštinu, dok su se policajci koji su do tada čuvali zgradu povukli. Iz desnog krila Skupštine vijorio se gust, crni dim, a gotovo sva stakla na zgradi su polupana. Demonstranti su demolirali nekoliko policijskih vozila u Kosovskoj ulici iza jugoslovenkog parlamenta. Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog oružja. Komandir beogradske policije oko 17 časova zatražio je razgovor sa predstavnicima DOS-a. Oko 18 časova pripadnici policijske stanice u ulici Majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. U Urgentni centar je primljeno više desetina građana sa lakšim i težim povredama. Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade Radio-televizije Srbije, dok je bager krenuo da se probije do ulaza.

Paljenje zgrade RTS-a

Mnogi izvori tvrde da je zgrada RTS-a mnogo bolje bila čuvana od strane policijskih snaga nego zgrada parlamenta.Policija je u ovom sukobu upotrebila gumene metke kako bi rasterala demonstrante van dvorišta RTS-a. Policijskih snaga nije bilo mnogo ,po procenama najviše 200 policajaca oko same zgrade. Oni nisu mogli da izađu na kraj sa više stotina hiljada demonstranata. Demonstranti su kasnije ušli i u zgradu i počeo je da se vije gust plamen. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 sati. Na sva tri programa državne televizije emitovani su spotovi, reklame i snimljene emisije. Radio televizija Studio B od poslepodne je počela da emituje redovne vesti o zbivanjima na ulici. Kasnije, jedna za drugom i sve ostale televizije počinju da izveštavaju o stvarnim događajima na beogradskim ulicama. Jedini elektronski medij u Beogradu koji je i pre i u toku 5. oktobra slobodno i profesionalno izveštavao o postizbornoj krizi i protestima, bio je Radio Indeks.

Noć između 5. i 6. oktobra

Novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada Beograda, a potom i preko RTS-a. Demokratska opozicija Srbije je formirala krizni štab za ključne funkcije u zemlji u koordinaciji sa novim predsednikom, a predstavnici DOS-a razgovarali su tokom noći sa čelnicima državne i javne bezbednosti. Ispred Skupštine grada jutro je dočekao veliki broj ljudi. Bilo je to prvo jutro bez diktatora na vlasti.

Priznavanje poraza

6. oktobra se Milošević obratio narodu preko televizije i zvanično je priznao poraz na predsedničkim izborima. 7. oktobra je Dr Vojislav Koštunica položio predsedničku zakletvu pred poslanicima Savezne Skupštine kao prvi demokratski predsednik Jugoslavije.

Reference

↑ Stewart, Susan (2012). State Democracy Promotion and the 'Colour Revolutions'. Routledge. ISBN 9780415689687. Arhivirano iz originala na datum 2022-03-13. Pristupljeno 28 November 2018.
↑ Ninčić, Roksanda (26. 10. 2000.). „Zašto nije smenjen Nebojša Pavković”. Vreme. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-12. Pristupljeno 15. 2. 2021.
↑ „Godišnjica 5. oktobra – šta o tom danu misle Jovanović i Mrkonjić”. Politika. 5. 10. 2019. Pristupljeno 15. 2. 2021.

Vanjske veze

[1] Stewart, Susan (2012). State Democracy Promotion and the 'Colour Revolutions'. Routledge. ISBN 9780415689687. Arhivirano iz originala na datum 2022-03-13. Pristupljeno 28 November 2018.

[2] Ninčić, Roksanda (26. 10. 2000.). „Zašto nije smenjen Nebojša Pavković”. Vreme. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-12. Pristupljeno 15. 2. 2021.

[3] „Godišnjica 5. oktobra – šta o tom danu misle Jovanović i Mrkonjić”. Politika. 5. 10. 2019. Pristupljeno 15. 2. 2021.

[1]

[2]

[3]