Druèla
Druèla
Druelle | |
---|---|
La glèisa de Sent Martin de Limosa (nom supausat). | |
Geografia fisica | |
Coordenadas | 44° 20′ 43″ N, 2° 29′ 38″ E |
Superfícia | 35,68 km² |
Altituds · Maximala · Mejana · Minimala |
666 m 580 m 392 m |
Geografia politica | |
Region ist | Roergue Guiana |
Estat | França |
Region | Occitània |
Departament | Avairon |
Arrondiment | Rodés |
Canton | Canton del Valon (Rodés-Oèst abans 2015) |
Intercom | Rodés Aglomeracion |
Comuna | Druèla e Balsac |
Geografia umana | |
Autras informacions | |
Còde postal | 12000 e 12510 |
Còde INSEE de seccion | 12090 |
Divèrs | comuna delegada e capluòc de Druèla e Balsac. |
Druèla[1],[2],[3],[4],[5] (Druelle en francés) es una anciana comuna roergassa situada dins lo departament d'Avairon e la region d'Occitània, ancianament de Miègjorn-Pirenèus. Dempuèi lo 1èr de genièr 2017, es comuna delegada e capluòc de la comuna novèla de Druèla e Balsac.
Geografia
[modificar | Modificar lo còdi]Druelle es situat al nòrd del flume Avairon, just a l'èst de Rodés.
Comunas vesinas
[modificar | Modificar lo còdi]Olemps
(4,0 km)
(5,6 km)
(5,8 km)
(6,1 km)
(6,3 km)
(6,7 km)
Toponimia
[modificar | Modificar lo còdi]Segon Dauzat, lo nom de Druèla ven del bas-latin *derullia, tirat del gallic *dervos « casse, garric », ambe un doble sufixe -ull-ia[6] (Dauzat fai pas de diferéncia entre los Drulhas e Druèla).
Segon Delamarre, Druèla ven del celtic deruilliā « la proprietat de *Dervillos, inatestat » o eventualament « la garrissada »[7].
Istòria
[modificar | Modificar lo còdi]Abans la Revolucion, lo territòri de Druèla se partejava entre divèrsas parròquias :
- Sant-Martin-de-Limouze (bourg de Druèla, Pradines, Agnac, Anglade anautit, Ayssiols, Lagarrigue, lo Passatge)
- Abbas (lo Hospitalet, César, los Planques, la Landelle, Murat, molin del Cros)
- Moyrazès (Sant-Clément, la Sagette, Soleillac)
- Ampiac (Castan, Roumeguet, lo Baguet, Ayssens, la Bescalerie, Cayssiols)
" Ampiac aviá dos castèls, lo un en lo meteis luòc, l'autre sus una éminence vesina (de manièra versemblant Castan). Se preten #qu'aguèron bastit a Modèl:La s- per dos fraires #qu'una inimitié crusèla animava la una contra l'autre e #que Ampiac #èsser longtemps lo teatre de los sieus sagnants démêlés. Lo castèl de Ampiac existís encara. Es una bastissa cairada amb un tribunal al mièg, flanqué d'un gròs torn del costat del nòrd, ont se tròba la glèisa #qu'a pas separat del castèl que per un estrech carreró, e de tourelles als autres cuiques. Los murs, d'un grand espessor, son en moellon estofat en un ciment fòrt dur. La façada a l'orient dona sul luòc del luòc. S'i obsèrva als combles d'elegants caireforques a fronton historié, bastiment evidentament postérieure a la rèsta de la bastissa, #que l'estil ne sembla anonciar la sègle XIII. Dels mâchicoulis cenhon lo cap dels torns, e los murs an perforat çà e ailà per homicidas #que la boca béante ne donava passatge al arquebuse. Un écusson incrustat suls murs del gròs torn pòrta tres pomas de pi, mesas doas e una, armas parlantes de l'ostal de Ampiac. "
Jean de Portal, baron de Ampiac, Castan e unes autres luòcs, viviá lo castèl l'an 1729.
Jean-François de Sauhiac-Belcastel, nascut dins lo castèl de Ampiac en 1765, #èsser avesque de Perpinhan en 1824.
La municipalitat de Druèla a creat per ordonnance del rei Louis-Philippe Eer lo 3 de julhet de 1837.
Avant la Révolution, le territoire de Druèla se partageait entre plusieurs paroisses :
- Saint-Martin-de-Limouze (bourg de Druèla, Pradines, Agnac, Anglade haut, Ayssiols, Lagarrigue, le Pas)
- Abbas (l'Hospitalet, César, les Planques, la Landelle, Murat, moulin du Cros)
- Moyrazès (Saint-Clément, la Sagette, Soleillac)
- Ampiac (Castan, Roumeguet, le Baguet, Ayssens, la Bescalerie, Cayssiols)
" Ampiac avait deux châteaux, l'un dans le même lieu, l'autre sur une éminence voisine (vraisemblablement Castan). On prétend qu'ils furent bâtis au sègle XIII par deux frères qu'une inimitié cruelle animait l'un contre l'autre et qu'Ampiac fut longtemps le théâtre de leurs sanglants démêlés. Le château d'Ampiac existe encore. C'est un bâtiment carré avec une cour au milieu, flanqué d'une grosse tour du côté du nord, où se trouve l'église qui n'est séparée du château que par une étroite ruelle, et de tourelles aux autres angles. Les murs, d'une grande épaisseur, sont en moellon noyé dans un ciment fort dur. La façade au levant donne sur la place du lieu. On y remarque aux combles d'élégantes croisées à fronton historié, construction évidemment postérieure au reste de l'édifice, dont le style semble annoncer le sègle XIII. Des mâchicoulis ceignent la tête des tours, et les murs sont percé çà et là par des meurtrières dont la bouche béante donnait passage à l'arquebuse. Un écusson incrusté sur les murs de la grosse tour porte trois pommes de pin, posées deux et une, armes parlantes de la maison d'Ampiac. "
Jean de Portal, baron d'Ampiac, Castan et autres lieux, habitait le château en 1729.
Jean-François de Sauhiac-Belcastel, né au château d'Ampiac en 1765, fut évêque de Perpignan en 1824.
La commune de Druèla est créée par ordonnance du roi Louis-Philippe Ier le 3 juillet 1837.
Administracion
[modificar | Modificar lo còdi]
Demografia
[modificar | Modificar lo còdi]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1793 | 1800 | 1806 | 1821 | 1831 | 1836 | 1841 | 1846 | 1851 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
150 | 1 568 | 1 531 | 1 513
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1856 | 1861 | 1866 | 1872 | 1876 | 1881 | 1886 | 1891 | 1896 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 516 | 1 512 | 1 528 | 1 394 | 1 394 | 1 509 | 1 545 | 1 553 | 1 424
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1901 | 1906 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1946 | 1954 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 370 | 1 332 | 1 266 | 1 219 | 1 211 | 1 121 | 1 093 | 1 017 | 988
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1962 | 1968 | 1975 | 1982 | 1990 | 1999 | 2006 | 2007 | 2008 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 026 |
905 |
958 |
1 221 |
1 420 |
1 685 |
1 906 |
1 938 |
1 941 2 009 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
2009 | 2010 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1 949 2 017 |
1 972 2 043 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Fonts | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Base Cassini de l'EHESS - Nombre retengut a partir de 1962 : Populacion sens comptes dobles - Sit de l'INSEE |
Luòcs e monuments
[modificar | Modificar lo còdi]Personalitats ligadas amb la comuna
[modificar | Modificar lo còdi]Veire tanben
[modificar | Modificar lo còdi]Ligams extèrnes
[modificar | Modificar lo còdi]Nòtas
[modificar | Modificar lo còdi]- ↑ Rodez-Ouest, al canton, Christian-Pierre Bedel
- ↑ Pojada, Patrici. Repertòri toponimic de las comunas de la region Miègjorn-Pirenèus. Nouvelles Éditions Loubatières, 2009. ISBN 978-2-86266-573-3.
- ↑ «Toponimia occitana».
- ↑ Congrès permanent de la lenga occitana. «Top'Òc: Diccionari toponimic occitan».
- ↑ Institut d'Estudis Occitans. «BdTopoc–Geoccitania».
- ↑ Albert Dauzat, Charles Rostaing, Dictionnaire étymologique des Noms de Lieux en France, Librairie Guénégaud, reedicion 1984, p. 254
- ↑ Xavier Delamarre, Noms de lieux celtiques de l'Europe ancienne, ed. Errance, 2012, p. 135, 295, 346