Idi na sadržaj

Peter Sloterdijk

S Wikipedije, slobodne enciklopedije


Peter Sloterdijk ( /ˈsloʊtərdaɪk/ ; Njemački: [ˈsloːtɐˌdaɪk] ; rođen 26. juna 1947.) je njemački filozof i teoretičar kulture . Profesor je filozofije i teorije medija na Univerzitetu za umjetnost i dizajn u Karlsruheu . Bio je jedan od voditelja televizijske emisije Im Glashaus: Das Philosophische Quartett od 2002. do 2012. godine koja se emitirala na kanalu ZDF.

Peter Sloterdijk
Peter Sloterdijk

Sloterdijkov otac je bio Holanđanin, a majka Njemica. Od 1968. do 1974. godine studirao je filozofiju, germanistiku i historiju na Univerzitetu u Minhenu i Univerzitetu u Hamburgu. Godine 1975. doktorirao je na Univerzitetu u Hamburgu. Tokom 1980-ih radio je kao slobodni pisac. Godine 1983. objavljuje Kritik der zynischen Vernunft. Od tada je objavio niz filozofskih radova koji imaju izuzetnu recepciju u Njemačkoj. Godine 2001. imenovan je za kancelara Univerziteta za umjetnost i dizajn Karlsruhe, u sklopu Centra za umjetnost i medije Karlsruhe . Njegov najpoznatiji učenik i bivši pomoćnik u Karlsruheu je Marc Jongen, poslanik Bundestaga. [1] Godine 2002. Sloterdijk je počeo da radi kao jedan od voditelja Im Glashaus: Das Philosophische Quartett ("U staklenoj kući: [2] Filozofski kvartet"), emisije na njemačkom televizijskom kanalu ZDF posvećena dubinskoj raspravi o ključnim savremenim pitanjima. [3]

Filozofski stav

[uredi | uredi izvor]

Sloterdijk odbacuje postojanje dualizama — tijela i duše, subjekta i objekta, kulture i prirode, itd. — budući da njihove interakcije, "prostori koegzistencije" i zajednički tehnološki napredak stvaraju hibridne stvarnosti. Sloterdijkove ideje se ponekad nazivaju posthumanizmom [4] i nastoje da integrišu različite komponente koje su, po njegovom mišljenju, pogrešno smatrane odvojenima jedna od druge. Shodno tome, on predlaže stvaranje "ontološke konstitucije" koja bi uključila sva bića - ljude, životinje, biljke i mašine.

Filozofski stil

[uredi | uredi izvor]

Poput Nietzschea, Sloterdijk je i dalje uvjeren da savremeni filozofi moraju opasno razmišljati i dopustiti da ih „kidnapuju” suvremene „hiperkompleksnosti”: Oni moraju napustiti naš današnji humanistički i nacionalistički svijet radi šireg horizonta, istovremeno ekološkog i globalnog. [5] Sloterdijkov filozofski stil uspostavlja ravnotežu između čvrstog akademizma naučnog profesora i određenog osjećaja antiakademizma (svjedočite njegovo stalno interesovanje za ideje Oshoa, čiji je učenik postao kasnih sedamdesetih). Zauzimajući sociološki stav, Andreas Dorschel vidi Sloterdijkovu inovaciju na početku 21. vijeka u uvođenju principa slavnih u filozofiju. [6] Sam Sloterdijk, smatrajući da je pretjerivanje neophodno za privlačenje pažnje, opisuje način na koji predstavlja svoje ideje kao "hiperbolične" ( hyperbolisch ). [7]

Radovi

[uredi | uredi izvor]

Kritika ciničnog razuma

[uredi | uredi izvor]

Kritik der zynischen Vernunft, koji je objavio Suhrkamp 1983. (i na engleskom kao Kritika ciničnog razuma, 1987.), postao je najprodavaniji rad o filozofiji na njemačkom jeziku od Drugog svjetskog rata i te je bio pokretač Sloterdijkove filozofske karijere. [8]

Sfere

[uredi | uredi izvor]

Trilogija Sfere je filozofov magnum opus . Prvi tom je objavljen 1998. godine, drugi 1999. godine, a posljednji 2004. godine.

Sfere se bave "prostorima koegzistencije", prostorima koji se obično zanemaruju ili uzimaju zdravo za gotovo, a koji skrivaju informacije ključne za razvoj razumijevanja ljudskosti. Istraživanje ovih sfera počinje osnovnom razlikom između sisara i drugih životinja: biološkom i utopijskom udobnošću majčine utrobe, koju ljudi pokušavaju ponovo stvoriti kroz nauku, ideologiju i religiju. Od ovih mikrosfera ( ontološki odnosi poput fetus - placenta ) do makrosfera ( makro-uteri kao što su stanja ), Sloterdijk analizira sfere u kojima ljudi pokušavaju, ali ne uspijevaju da borave, te prati vezu između vitalnih kriza (npr. praznine i narcisoidne odvojenosti) i kriza kreiranih kada se sfera razbije.

Sloterdijk kaže da su prvi paragrafi Sfere "knjiga koju je Hajdeger trebao da napiše", prateći tom Bitku i vremenu odnosno "Bitak i prostor".  On je mislio na svoje početno istraživanje ideje Daseina, koje se zatim nastavlja dalje kako se Sloterdijk distancira od Heideggerovih pozicija. [9]

Nietzsche Apostol

[uredi | uredi izvor]

Dana 25. avgusta 2000. u Vajmaru, Sloterdijk je održao govor o Nietzscheu; povod je bio stogodišnjica Nietzscheove smrti. Govor je kasnije štampan kao kratka knjiga [10] i preveden na engleski. [11] Sloterdijk je predstavio ideju da je jezik u osnovi narcisoidan : pojedinci, države i religije koriste jezik da promoviraju i potvrđuju sebe. Međutim, povijesno gledano, kršćanstvo i norme u zapadnoj kulturi sprječavale su govornike i autore da se direktno hvale, tako da bi, na primjer, umjesto toga častili Boga ili hvalili mrtve u hvalospjevima, kako bi demonstrirali vlastitu vještinu putem zastupnika. Prema Sloterdijkovom izvještaju, Nietzsche je prekršio ovu normu redovno hvaleći sebe u svom radu.

Za primjere klasičnog zapadnjačkog "proksi-narcizma", Sloterdijk citira Otfrida od Weissenburga, Thomasa Jeffersona i Lava Tolstoja, od kojih je svaki pripremio uređene verzije četiri evanđelja. Za Sloterdijka, svako djelo se može smatrati "petim evanđeljem" u kojem urednik potvrđuje svoju vlastitu kulturu uređujući tradiciju kako bi se prilagodila vlastitoj historijskoj situaciji. Uz ovu pozadinu, Sloterdijk objašnjava da je Nietzsche svoje djelo Tako je govorio Zaratustra također predstavio kao svojevrsno peto jevanđelje. U Sloterdijkovom izvještaju, Nietzsche se bavi narcizmom do sramotnog stepena, posebno u Ecce Homo, promovišući oblik individualizma i predstavljajući sebe i svoju filozofiju kao brend . Međutim, kao što su kršćanska evanđelja prisvojili gore navedeni "urednici", tako su i Nietzscheovu misao prisvojili i pogrešno protumačili nacisti . Sloterdijk zaključuje rad upoređujući Nietzscheov individualizam sa onim Ralpha Waldoa Emersona u eseju "Samopouzdanje" iz 1841.

Globalizacija

[uredi | uredi izvor]

Sloterdijk također tvrdi da sadašnjem konceptu globalizacije nedostaje historijska perspektiva. Po njegovom mišljenju to je tek treći talas u procesu savladavanja udaljenosti (prvi talas je metafizička globalizacija grčke kosmologije, a drugi nautička globalizacija 15. stoljeća). Razlika za Sloterdijka je u tome što, dok je drugi talas stvorio kosmopolitizam, treći stvara globalni provincijalizam . Sloterdijkova skica filozofske historije globalizacije može se naći u Im Weltinnenraum des Kapitals (2005; prevedeno kao U svjetskoj unutrašnjosti kapitala ), podnaslovom "Die letzte Kugel" ("Posljednja sfera"). U intervjuu za Noema Magazine, Sloterdijk je proširio ideju “planetarnog ko-imunizma”, pozivajući se na potrebu da se “podijele sredstva zaštite čak i sa najudaljenijim članovima porodice muškarca/žene” kada su suočeni sa zajedničkim prijetnjama kao što su pandemije. [12]

Bijes i vrijeme

[uredi | uredi izvor]

U svom Zorn und Zeit (prevedeno kao Bijes i vrijeme ), Sloterdijk karakterizira emociju bijesa kao psihopolitičku silu kroz ljudsku historiju. Politički aspekti su posebno izraženi u zapadnoj tradiciji, počevši od uvodnih riječi Homerove Ilijade, „O bijesu Ahilejevu, Pelejevom sinu, pjevaj, o Boginjo. . ." . Sloterdijk priznaje doprinos psihoanalize našem razumijevanju snažnih emocionalnih stavova: "U skladu sa svojim osnovnim erotodinamičkim pristupom, psihoanaliza je iznijela na vidjelo mnogo mržnje, drugu stranu života." ( Bes i vreme, str. 14) Važno je da za Sloterdijka, judeo-kršćanske koncepcije Boga na kraju "pokreću" osjećaj bijesa i ozlojeđenosti, stvarajući "metafizičke osvetničke banke". Za Sloterdijka, "Bog na taj način postaje lokacija transcendentnog skladišta obustavljenog ljudskog bijesa i zamrznutih planova osvete." [13]

Genetski spor

[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon što je Sloterdijk održao simpozijum o filozofiji i Hajdegeru, izazvao je kontroverzu svojim esejom "Regeln für den Menschenpark" ("Pravila za ljudski park"). U ovom tekstu Sloterdijk smatra kulture i civilizacije „antropogenim staklenicima“, instalacijama za uzgoj ljudskih bića; kao što smo uspostavili rezervate divljih životinja da zaštitimo određene životinjske vrste, tako bismo trebali usvojiti promišljenije politike kako bismo osigurali opstanak Aristotelove zoon politikon .

"Ukroćenje čovjeka nije uspjelo", žali se Sloterdijk. "Civilizacijski potencijal za varvarstvo raste; svakodnevna bestijalizacija čovjeka je u porastu."

Zbog eugeničke politike nacista u novijoj istoriji Njemačke, takve rasprave se u Njemačkoj smatraju zlokobnim teretom. Razbijajući njemački tabu na diskusiju o genetskoj manipulaciji, Sloterdijkov esej sugerira da pojava novih genetskih tehnologija zahtijeva otvoreniju raspravu i regulaciju "biokulturne" reprodukcije. U očima Habermasa, to je Sloterdijka učinilo "fašistom". Sloterdijk je odgovorio da je to samo po sebi pribjegavanje "fašističkoj" taktici da ga diskredituje. 

Srž kontroverze nisu bile samo Sloterdijkove ideje već i njegova upotreba njemačkih riječi Züchtung ("uzgoj", "uzgoj") i Selektion ("izbor"). Sloterdijk je odbacio optužbu za nacizam, koji je smatrao stranom njegovom historijskom kontekstu. Ipak, tekst je pokrenuo kontroverzu u kojoj je Sloterdijk bio oštro kritiziran, kako zbog njegove navodne upotrebe fašističke retorike da promovira Platonovu viziju vlade s apsolutnom kontrolom nad stanovništvom, tako i zbog nenormativnog, pojednostavljenog smanjenja samog bioetičkog pitanja. Ova druga kritika bila je zasnovana na nedorečenosti Sloterdijkove pozicije o tome kako će tačno društvo biti pogođeno razvojem genetske nauke. Nakon što je kontroverza umnožila stavove i za i protiv njega, Die Zeit je objavio otvoreno pismo Sloterdijka Habermasu u kojem je žestoko optužio Habermasa da "kritizira iza njegovih leđa" i zagovara gledište o humanizmu koje je Sloterdijk proglasio mrtvim. [14]

Spor države blagostanja

[uredi | uredi izvor]

Još jedan spor se pojavio nakon Sloterdijkovog članka "Die Revolution der gebenden Hand" (13. juna 2009.; prev. "Revolucija ruke koja daje") [15] [16] u Frankfurter Allgemeine, jednom od najčitanijih njemačkih novina. Tamo je Sloterdijk tvrdio da je nacionalna država blagostanja "fiskalna kleptokratija" koja je pretvorila zemlju u "močvaru ogorčenosti" i degradirala njene građane u "mistificirane subjekte poreskog prava".

Sloterdijk je otvorio tekst čuvenim citatom ljevičarskih kritičara kapitalizma (koji je Proudhon proslavio u 19. veku u svojoj knjizi " Šta je svojina? " ) " Imovina je krađa ", navodeći, međutim, da je danas moderna država ta koja najviše uzima. "Živimo u fiskalnom grabežljivom polusocijalizmu - i niko ne poziva na fiskalni građanski rat." [17] [18]

Ponovio je svoje izjave i pokrenuo debatu u svojim člancima pod naslovom "Kleptokratie des Staates" (prev. " Kleptokratija države") i "Aufbruch der Leistungsträger" (prev. "Ustanak izvođača") u njemačkom časopisu Cicero – Magazin für politische Kultur . [19]

Prema Sloterdijku, institucije države blagostanja su pogodne za sistem koji privileguje marginalizovane, ali se, neodrživo, oslanja na klasu građana koji su materijalno uspješni. Sloterdijkova provokativna preporuka bila je da se porez na dohodak treba duboko smanjiti, a razlika se nadoknađuje donacijama bogatih u sistemu koji bi nagrađivao veće davaoce socijalnim statusom. Zauzvrat bi bili hvaljeni zbog svoje velikodušnosti, umjesto da se osjećaju krivim za svoj uspjeh ili ogorčeni zbog zavisnosti društva od njih. [20]

U januaru 2010. godine objavljen je prevod na engleski pod naslovom „A Grasping Hand – Moderna demokratska država pljačka svoje produktivne građane“, u Forbesu [21] i u zimskom izdanju City Journala za 2010. godinu. [22]

Sloterdijkova knjiga iz 2010., Die nehmende Hand und die gebende Seite, sadrži tekstove koji su pokrenuli spor o državi blagostanja 2009–2010.

Pol i feminizam

[uredi | uredi izvor]

U septembru 2016. Sloterdijk je objavio e-mail roman The Schelling Project . [23] Poluautobiografski tekst sadrži autoportret autora koji se pojavljuje kao "Peer Sloterdijk"; a nekoliko Sloterdijkovih prijatelja, kao što su Thomas Macho, Siegfried Mauser i Michaela Boenke, pojavljuju se u romanu. Zajedno, kako ide zaplet, oni prave nacrt istraživačkog prijedloga za Njemačku agenciju za finansiranje istraživanja (Deutsche Forschungsgemeinschaft) o evoluciji ženskog orgazma . Kako bi izgledalo dublje i tako impresioniralo recenzente, tim lažira vezu ovog pitanja s metafizikom njemačkog idealističkog filozofa Friedricha Wilhelma Josepha Schellinga . Recenzenti, međutim, vide podvalu i odbijaju aplikaciju. Nakon odbijanja, tim se razdvaja i svaki od njegovih članova ide svojim putem. Dok je Sloterdijkov e-mail roman o akademskoj prevari ocijenjen kao osrednji u smislu literarnog kvaliteta, [24] na njega se više gledalo kao na političku izjavu, [25] konkretno kao napad na gender mainstreaming u Njemačkoj 21. stoljeća. [26] Kritičarka Elke Schmitter, u preglednom članku za Der Spiegel pod naslovom 'Žena kao starinska šala', [27] opisala je Sloterdijkov tekst kao antifeministički pamflet koji je tanko prikriven kao roman. [28] U intervjuu za Süddeutsche Zeitung Sloterdijk se branio od optužbi i tvrdio da je njegov odnos prema ženama obožavanje, a ne prezir. [29]

Počasti i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Počasni doktorati

[uredi | uredi izvor]
  • 2011: Počasni doktorat Univerziteta u Nijmegenu, Holandija [30]

Filmski nastupi

[uredi | uredi izvor]
  • Marx Reloaded, Arte, april 2011

Spisak originalnih radova na njemačkom jeziku

[uredi | uredi izvor]
  • Kritik der zynischen Vernunft, 1983.
  • Der Zauberbaum. Die Entstehung der Psychoanalyse im Jahr 1785, 1985.
  • Der Denker auf der Bühne. Nietzsches Materialismus, 1986. (Thinker on Stage: Nietzsche's Materialism)
  • Kopernikanische Mobilmachung und ptolmäische Abrüstung, 1986.
  • Zur Welt kommen – Zur Sprache kommen. Frankfurter Vorlesungen, 1988.
  • Eurotaoismus. Zur Kritik der politischen Kinetik, 1989.
  • Versprechen auf Deutsch. Rede über das eigene Land, 1990.
  • Weltfremdheit, 1993.
  • Falls Europa erwacht. Gedanken zum Programm einer Weltmacht am Ende des Zeitalters seiner politischen Absence, 1994.
  • Scheintod im Denken – Von Philosophie und Wissenschaft als Übung, Frankfurt am Main (Suhrkamp), 1995.
  • Im selben Boot – Versuch über die Hyperpolitik, Frankfurt am Main (Suhrkamp), 1995.
  • Selbstversuch, Ein Gespräch mit Carlos Oliveira, 1996.
  • Der starke Grund zusammen zu sein. Erinnerungen an die Erfindung des Volkes, 1998.
  • Sphären I – Blasen, Mikrosphärologie, 1998. (Spheres I)
  • Sphären II – Globen, Makrosphärologie, 1999. (Spheres II)
  • Regeln für den Menschenpark. Ein Antwortschreiben zu Heideggers Brief über den Humanismus, 1999.
  • Die Verachtung der Massen. Versuch über Kulturkämpfe in der modernen Gesellschaft, 2000.
  • Über die Verbesserung der guten Nachricht. Nietzsches fünftes Evangelium. Rede zum 100. Todestag von Friedrich Nietzsche, 2000.
  • Nicht gerettet. Versuche nach Heidegger, 2001.
  • Die Sonne und der Tod, Dialogische Untersuchungen mit Hans-Jürgen Heinrichs, 2001.
  • Tau von den Bermudas. Über einige Regime der Phantasie, 2001.
  • Luftbeben. An den Wurzeln des Terrors, 2002.
  • Sphären III – Schäume, Plurale Sphärologie, 2004. (Spheres III)
  • Im Weltinnenraum des Kapitals, 2005.
  • Was zählt, kehrt wieder. Philosophische Dialogue, with Alain Finkielkraut (from French), 2005.
  • Zorn und Zeit. Politisch-psychologischer Versuch, 2006. ISBN 3-518-41840-8ISBN 3-518-41840-8
  • Der ästhetische Imperativ, 2007.
  • Derrida Ein Ägypter, 2007.
  • Gottes Eifer. Vom Kampf der drei Monotheismen, Frankfurt am Main (Insel), 2007.
  • Theorie der Nachkriegszeiten, (Suhrkamp), 2008.
  • Du mußt dein Leben ändern, Frankfurt am Main (Suhrkamp), 2009.
  • Philosophische Temperamente Von Platon bis Foucault, München (Diederichs) 2009. ISBN 978-3-424-35016-6ISBN 978-3-424-35016-6
  • Scheintod im Denken, Von Philosophie und Wissenschaft als Ubung (Suhrkamp), 2010.
  • Die nehmende Hand und die gebende Seite, (Suhrkamp), 2010.
  • Die schrecklichen Kinder der Neuzeit, (Suhrkamp), 2014.
  • Was geschah im 20. Jahrhundert? Unterwegs zu einer Kritik der extremistischen Vernunft, (Suhrkamp), 2016.
  • Das Schelling-Projekt. Ein Bericht. Suhrkamp, Berlin 2016, ISBN 978-3-518-42524-4.
  • Nach Gott: Glaubens- und Unglaubensversuche. Suhrkamp, Berlin 2017, ISBN 978-3-518-42632-6 bzw. ISBN 3-518-42632-XISBN 3-518-42632-X.
  • Neue Zeilen und Tage. Notizen 2011–2013. Suhrkamp, Berlin 2018, ISBN 978-3-518-42844-3.
  • Polyloquien. Ein Brevier. Hrsg. v. Raimund Fellinger, Suhrkamp, Berlin 2018, ISBN 978-3-518-42775-0.
  • Den Himmel zum Sprechen bringen. Über Theopoesie. Suhrkamp, Berlin 2020, ISBN 978-3-518-42933-4.
  • Der Staat streift seine Samthandschuhe ab. Ausgewählte Gespräche und Beiträge 2020–2021. Suhrkamp, Berlin 2021, ISBN 978-3-518-47222-4.
  • Wer noch kein Grau gedacht hat. Eine Farbenlehre. Suhrkamp, Berlin 2022, ISBN 978-3-518-43068-2.


Sloterdijk na bosanskom jeziku

[uredi | uredi izvor]
  • Sloterdijk, Peter. Božja Revnost: O Borbi Triju Monoteizama. Bosansko narodno pozorište, 2013.
  • Sloterdijk, P. (1989). Mislilac na pozornici. Radio-Sarajevo.
  • Sloterdijk, P. (2014). Svetac i hohštapler. Zeničke Sveske : Časopis Za Društvenu Fenomenologiju i Kulturnu Dijalogiku, 19, 263–269.
  • Šarčević, A. (2005). Kritika moderne: socijalna filozofija: filozofija znanosti: teorija racionalnosti - otvoreno društvo: Hans Lenk, Carl Friedrich von Weizsäcker, Jürgen Habermas, Paul Feyerabend, Richard Rorty, Peter Sloterdijk, Kostas Axelos, Gianni Vattimo, Will Kymlicka (Vol. 8). Svjetlost; Bemust; Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine].
  • Sloterdijk, P. (2014). Prividna smrt u mišljenju. Odjek, 67(1/4), 8–11.
  • Kasper, W., & Sloterdijk, P. (2007). Religija nije nikad cool: rasprava kardinala Waltera Kaspera i filozofa Petera Sloterdijka. Odjek, 60(1), 104–108.
  • Sloterdijk, P. (2014). Prividna smrt u mišljenju. Odjek, 67(1/4), 8–11.
  • Sloterdijk, P. (2012). Farmaka. Zeničke Sveske : Časopis Za Društvenu Fenomenologiju i Kulturnu Dijalogiku, 16, 7–18.

Reference

[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Cf. Rudolf Walther in taz (die tageszeitung), 27 May 2016; "Man macht sich zum Knecht" (Marc Jongen, interviewed by Jens Jessen and Ijoma Mangold), Die Zeit, no. 23/2016 (Pretplata potrebna)
  2. ^ "from the old German expression "Wer selbst im Glashaus sitzt, sollte nicht mit Steinen werfen" = He who sits in a glass house should not throw stones". Arhivirano s originala, 2. 3. 2020. Pristupljeno 5. 4. 2022.
  3. ^ "Im Glashaus – Das philosophische Quartett, ZDF website". Arhivirano s originala, 17 February 2009. Pristupljeno 5 May 2020.
  4. ^ Michael Kempe, "Neulich im Menschenpark: Die phantastische Anthropologie des Peter Sloterdijk", in Bernhard Kleeberg et alii (eds.), Die List der Gene: Stratageme eines neuen Menschen (Tübingen: Gunter Narr, 2001), pp. 151—170, specifically pp. 162—164.
  5. ^ Book Description for "Neither Sun Nor Death", MIT Press 2011
  6. ^ Andreas Dorschel, "Denktagebücher: Zur Poetik des philosophischen Journals", Philosophische Rundschau LX (2013), no. 4, pp. 264—298, specifically pp. 293—297.
  7. ^ Holger von Dobeneck, Das Sloterdijk-Alphabet: Eine lexikalische Einführung in seinen Ideenkosmos, 2nd. ed. (Würzburg: Königshausen & Neumann, 2006), p. 10.
  8. ^ See Stefan Lorenz Sorgner, "In Search of Lost Cheekiness. An Introduction to Peter Sloterdijk's Critique of Cynical Reason" Arhivirano 22. 2. 2020. na Wayback Machine, in Tabula Rasa, 2003.
  9. ^ In more recent years, a deepening of this take on Heidegger's thought is given expression through a focus on the primordiality of space over time in fundamental ontology as articulated in numerous studies by the British-Lebanese philosopher and architect Nader El-Bizri in his investigation of "the place of being", of "dwelling", and primarily of Khôra.
  10. ^ Sloterdijk, Peter (2001). Über die Verbesserung der guten Nachricht – Nietzsches fünftes "Evangelium". Suhrkamp. ISBN 9783518066157.
  11. ^ Sloterdijk, Peter (2013). Nietzsche Apostle. Semiotext(e) Intervention Series. 16. Semiotext(e). ISBN 9781584350996.
  12. ^ Sloterdijk, Peter; Gardels, Nathan (12 June 2020). "Co-Immunism In The Age Of Pandemics And Climate Change" (jezik: English). Noema Magazine. Pristupljeno 27 August 2020.CS1 održavanje: nepoznati jezik (link)
  13. ^ "Francesco Klauser in The Berlin Review of Books, December 2010". Arhivirano s originala, 11. 12. 2010. Pristupljeno 5. 4. 2022.
  14. ^ "Anger as philosopher revives vocabulary of Third Reich"
  15. ^ Peter Sloterdijk "Die Revolution der gebenden Hand"
  16. ^ "Die Revolution der gebenden Hand – Peter Sloterdijk „belehrt“ Marx eines Richtigeren"
  17. ^ "Wo bleibt der Bürgerkrieg?". Arhivirano s originala, 22 December 2010. Pristupljeno 7 August 2010.
  18. ^ "Peter Sloterdijk rebelliert gegen den "Zwangssteuerstaat" – Blasen zu Phrasen"
  19. ^ de:Cicero (Zeitschrift)
  20. ^ "Germany's welfare state under fire – One of Germany's foremost public intellectuals, Peter Sloterdijk, began the offensive on the welfare state"
  21. ^ "A Grasping Hand – The modern democratic state pillages its productive citizens"
  22. ^ "The Grasping Hand-The modern democratic state pillages its productive citizens"
  23. ^ Peter Sloterdijk, Das Schelling-Projekt (Berlin: Suhrkamp, 2016)
  24. ^ Jens Jessen in DIE ZEIT no. 37, 1 September 2016, p. 39. Sloterdijk fails to develop different voices for his characters, notes Stefan Kister in Stuttgarter Zeitung, 15 September 2016.
  25. ^ Cf. Frédéric Valin in Der Freitag no. 39 (26 September 2016): "It's obvious: The Schelling Project has not even been intended as a novel; it has been launched as sheer act of provocation." ("Es liegt auf der Hand: Das Schelling-Projekt ist nicht als Roman konzipiert, es ist vielmehr als Provokation gedacht.")
  26. ^ Sloterdijk sees its foundation in the feminist presentation of women as "victims" ("Opfergetue"), analyzes Jens Jessen in DIE ZEIT no. 37, 1 September 2016, p. 39.
  27. ^ Elke Schmitter, 'Die Frau als Herrenwitz', Der Spiegel, 1 September 2016. Male fantasies of women "dripping wet like a gravel lorry" ("tropfte [...] schon wie ein Kieslaster") when men come even near them are no substitute for literary imagination, Schmitter suggests.
  28. ^ A similar point is made by Stefanie Lohaus in DIE ZEIT, 23 September 2016
  29. ^ Vera Schroeder/David Pfeifer/Sven Michaelsen, 'Peter Sloterdijk im SZ-Gespräch', Süddeutsche Zeitung, 17 September 2016
  30. ^ "Peter Sloterdijk - Philosoph". DIE WELT (jezik: njemački). 8 August 2021. Pristupljeno 8 August 2021.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Peter_Sloterdijk&oldid=3438307"