Peptidna veza
Peptidna veza ili amidna veza je kovalentna hemijska veza koja se formira između dviju molekula, pri čemu karboksilna grupa jedne molekule reagira sa amino grupom druge, uz otpuštanje molekule vode (H2O). Proces je pod kontrolom dehidracijske sintaze, koja je poznata i kao reakcija kondenzacije), a obično se javlja između aminokiselina. Nastajuća C(O)NH veza se naziva peptidna veza, dok je rezultirajući molekul amid.[1][2][3]
Funkcionalna grupa sa četiri atoma: -C(=O)NH- je peptidna veza. Polipeptidi i proteini su lanci aminokiselina povezanih peptidnim vezama, kao što je i Peptidna nukleinska kiselina(PNK).
Peptidna veza se može raskinuti putem amidne hidrolize, uz dodatak vode. Proteinske peptidne veze su metastabilne, što znači da se u prisustvu vode spontano razlažu, oslobađajući kJ/mol (2–4 kcal/mol)[4] termodinamičku slobodnu energiju. Međutim, ovaj proces je veoma spor (do 1000 godina), ali i živim organizmima posreduju ga enzimi. Organizmi. također, za formiranje peptidnih veza, koriste i enzime. Za ovaj proces je neophodna energija. Talasna dužina apsorbance za peptidnu vezu je 190–230 nm, što je čini veoma podložnom uticaju ultravioletne radijacije.
Također pogledajte
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Graeme K. Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
- ^ Nelson D. L., Michael M. Cox M. M. (2013): Lehninger Biochemie. Springer, ISBN 978-3-540-68637-8.
- ^ Nelson D. L., Michael M. Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman, 2013.ISBN 978-1-4641-0962-1.
- ^ Martin R. B. (1998): Free energies and equilibria of peptide bond hydrolysis and formation. Biopolymers, 45: 351–353.
Vanjski linkovi
[uredi | uredi izvor]