Jump to content

Маневичи

Координаталари: 51°17′33″Н 25°33′1″Э / 51.29250°Н 25.55028°Э / 51.29250; 25.55028
From Vikipediya
Маневйчи

Маневичі
Шаҳар типидаги аҳоли пункти
Скйлине оф Маневйчи
Маневйчи
Байроқ
Маневйчи
Герб
51°17′33″Н 25°33′1″Э / 51.29250°Н 25.55028°Э / 51.29250; 25.55028
Аҳолиси
 (2022)
11 725
Вақт минтақаси УТCЕЭТ
[[Филе:|290пх|Маневйчи харитада]]
Маневйчи
Маневйчи

Маневйчи (украинча: Маневичі ; полякча: Маниэwиcзе ; немисча: Manewytschi ; Йиддиш тили: манйибйж) — Украина ғарбидаги Волин вилоятидаги Маневйчи туманидаги шаҳар типидаги аҳоли пункти ва маъмурий маркази. Аҳолиси 11,725 кишини ташкил этади.(2022 эст.)

Маневичи шаҳар ҳокимияти
Шаҳар маркази

Тарихи

[edit | edit source]

Шаҳар 1892-йилда Ковел -Сарни темир йўли қурилиши пайтида темир йўл станциясидан пайдо бўлган. ХХ асрнинг 30-йилларида саноат ривожланиши туфайли у тез ўсди. Хусусан, бу белгиялик паркет ишлаб чиқарувчи Лачаппелле заводига асосланган эди. Климчзук оиласига тегишли нонвойхоналар ва кичик гўштни қайта ишлаш корхоналари мавжуд эди. Кичик арра заводи ҳам бор эди.

Диққатга сазовор жойлари

[edit | edit source]

Темир йўл вокзали (1905), Муқаддас Руҳ Рим-католик черкови (1934) Маневйчи яқинида (Маневйчи-Луцк автомагистралида) ноёб гидрологик ёдгорлик — махсус кимёвий таркибга эга бўлган ноёб тоза суви билан машҳур Оконский булоғи бор. шунингдек, Украинадаги бу ҳашаротнинг энг катта ёдгорлиги сифатида Украина рекордлар китобига киритилган асалари ёдгорлиги.

Муқаддас Руҳнинг Рим-католик черкови

[edit | edit source]
Маневичидаги Рим-католик черкови

Легиа Варшава футбол клуби

[edit | edit source]

1916-йил март ойида қишлоқ остидаги ўрмонларда жойлашган полшалик легион аскарлари Полша армиясида биринчи футбол жамоасини туздилар ва унга „Легион жамоаси“ (Друżйна Легионоwа) номини бердилар. 1916-йил кузида у Варшавага кўчирилди. 1922-йил 31-июлда жамоа Легиа Варшава номи билан қайта ташкил этилди. „Легия Варшава“ — Полша футболи тарихидаги энг яхши клублардан бири бўлган.

Иқтисодиёти

[edit | edit source]
Маневичи шаҳридаги 1-сонли мактаб

Маневичида ғишт заводи, ёғочни қайта ишлаш давлат корхонаси, хусусий арра заводи бор. Қўзиқорин ва резавор меваларни йиғиш ва Европа Иттифоқи мамлакатларига экспорт қилиш билан шуғулланадиган Украина-Полша қўшма корхонаси мавжуд. Полша билан иқтисодий алоқалар ривожланмоқда.

Маневичининг таниқли одамлари

[edit | edit source]
  • Иосиф Тарновски (1922—2010), Совет Иттифоқи Полшанинг шарқий қисмини (ҳозирги Украинанинг ғарбий қисмини) босиб олгандан кейин Армия Кражова разведкачиси.

Яна қаранг

[edit | edit source]
  • Полша-Совет уруши

Манбалар

[edit | edit source]