Папа Иноћентије V
Иноћентије V | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Пјер де Тарантез |
Датум рођења | око 1225. |
Место рођења | Шампањи ан Ваноаз, Moûtiers, Папска држава |
Датум смрти | 22. јун 1276. |
Место смрти | Рим, Папска држава, Свето римско царство |
Папа | |
Понтификат | 21. јануар 1276 — 22. јун 1276. |
Претходник | Гргур X |
Наследник | Хадријан V |
Грб папе Иноћентија V |
Папа Иноћентије V (лат. Innocentius V; око 1225 – 22. јун 1276), рођен као Пјер де Тарантез (фра. Pierre de Tarentaise) је био папа Римокатоличке цркве од 21. јануара до 22. јуна 1276. Био је члан Доминиканског реда и близак сарадник Папе Гргура X за време његовог понтификата. Беатификовао га је 1898. Папа Лав XIII.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Рођен је око 1225. близу Мутијеа у области Тарентаза у Савојској грофовији, док је, по другим изворима, рођен у Ла Сали у Долини Аосте.[1] Оба ова места су у то време била део Краљевине Арелат унутар Светог римског царства, али је данас прво у југоисточној Француској, а друго је у северозападној Италији. У младости се придружио доминиканском реду, у ком је стекао славу као проповедник.
Године 1259. је са Албертом Великим, Томом Аквинским и Бонусхомом Бритом,[2] Флоренцијем,[3] учествовао у успостављању ratio studiorum или програма студија Доминиканског реда[4] који је укључивао студије филозофије као иновацију за оне који нису довољно обучени да студирају теологију.
Папа Гргур X га је 1273. унапредио у кардинала. Одржао је беседу на сахрани кардинала Бонавентуре 1274. и претио Гргура X на његовом путу по Италији од 1275. до његове смрти 1276. Смрт Папе Гргура X је довела до конклаве за избор његовог наследника.
Папство
[уреди | уреди извор]Папска конклава
[уреди | уреди извор]На папској конклави јануара 1276, која је трајала један дан, постао је први доминиканац који је изабран за папу. Изабран је у првом кругу гласања. Себи је одабрао папско име Иноћентије, а 22. фебруара 1276. га је крунисао кардинал Ђовани Гаетано Орсини.
Акције
[уреди | уреди извор]Једина значајна одлика његовог кратког понтификата су били практични кораци циљу испуњавања његове жеље за поновно уједињење са Православном црквом. Био је у поступку слања легата византинском цару Михајлу VIII Палеологу, у вези са скорашњим одлукама на Другом лионском сабору, када је умро у Риму.
Папа Иноћентије V је написао неколико дела о филозофији, теологији и канонском праву, укључујући и коментаре на Павлове посланице и на Сентенце Петра Ломбардијског.
Смрт и беатификација
[уреди | уреди извор]Умро је после кратке борбе са непознатом болешћу 22. јуна 1276.[5] Папа Лав XIII га је беатификовао 1898. на рачун његове репутације светости.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Jean Prieur, Hyacinte Vulliez: Saints et saintes de Savoie, édit. Le Vieil, Annecy, (1999). стр. 87-88. По овим историчарима, улица у Аости је посвећена Папи Иноћентију V.
- ^ Grange, Antoine Rivet de la; Clément, François; (dom), Charles Clémencet (1838). Histoire literaire de la France: XIIIe siècle. Chez Osmont, à l'Olivier, Huart l'aîné, a la Justice, Clousier, à l'Ecu de France, Hourdel, David le jeune, à l'Esperance, Chaubert, à la Renommée & Gissey. стр. 103. Пронађени су сувишни параметри:
|author2=
и|last2=
(помоћ) - ^ Вероватно Florentius de Hidinio, познат и као Florentius Gallicus, Histoire literaire de la France: XIIIe siècle, том 19. стр. 104, добављено 27. октобра, 2012.
- ^ Hastings, James; Selbie, John Alexander; Gray, Louis Herbert (1919). Encyclopædia of Religion and Ethics: Picts-Sacraments. T. & T. Clark. стр. 701.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г. Приступљено 29. 08. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Grange, Antoine Rivet de la; Clément, François; (dom), Charles Clémencet (1838). Histoire literaire de la France: XIIIe siècle. Chez Osmont, à l'Olivier, Huart l'aîné, a la Justice, Clousier, à l'Ecu de France, Hourdel, David le jeune, à l'Esperance, Chaubert, à la Renommée & Gissey. стр. 103. Пронађени су сувишни параметри:
|author2=
и|last2=
(помоћ) - "Pope Bl. Innocent V" in the 1913 Catholic Encyclopedia.
- Maxwell-Stuart, P. G. (2002). Chronicle of the Popes: The Reign-by-Reign Record of the Papacy from St. Peter to the Present. Thames & Hudson. стр. 118. ISBN 978-0-500-01798-2.}-