Пређи на садржај

Ђула Грошич

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 16. октобар 2024. у 00:46; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Ђула Грошич
Грошич 1954.
Лични подаци
Надимак Црни Пантер
Датум рођења (1926-02-04)4. фебруар 1926.
Место рођења Дорог, Краљевина Мађарска
Датум смрти 13. јун 2014.(2014-06-13) (88 год.)
Место смрти Будимпешта, Мађарска
Висина 1,78 m
Позиција голман
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1945—1947 Бањас Дорог 61 (0)
1947—1949 Матеос Бп. 55 (0)
1949—1950 Техерфувар 30 (0)
1950—1957 Хонвед 125 (0)
1957—1962 Татабања 123 (0)
Репрезентативна каријера
1947—1962 Мађарска 86 (0)
Тренерска каријера
1963 Татабања
1964—1965 Шалготарјан
1966 КСИ
1966—1968 Кувајт
Награде
Представљајући  Мађарска
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1952. Хелсинки
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1954. Швајцарска
Балкански куп у фудбалу за репрезентације
Златна медаља — прво место Балкански куп у фудбалу за репрезентације 1947.
Централноевропски куп
Сребрна медаља — друго место Централноевропски куп 1948 — 1953.

Ђула Грошич (мађ. Grosics Gyula; Дорог, 4. фебруар 1926Будимпешта, 13. јун 2014)[1] био је мађарски фудбалер који је играо на позицији голмана.

Грошич је био голман чувене мађарске златне фудбалске генерације из педесетих година двадесетог века. Бранио је 86 пута за фудбалску репрезентацију Мађарске. Имао је надимак „Црни Пантер” (a fekete párduc).[2]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Грошич је био члан непобедиве Мађарске фудбалске репрезентације између 1948. и 1954. године. Био је члан будимпештанског ФК Хонведа а на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године је са репрезентацијом Мађарске освојио златну медаљу. На светском првенству 1954. године у Швајцарској, свако је већ унапред видео мађарску репрезентацију на победничком постољу. За изненађење су се побринули репрезентативци фудбалске репрезентације СР Немачке, који су у финалу победили мађаре са резултатом 3:2.[3]

После револуције у Мађарској 1956. године, златна генерација се распала, Грошич је одлучио да остане у земљи. Остао је први голман репрезентације, али је добио казну неиграња на годину дана из политичких разлога. Још је учествовао на светском првенству 1958. године и првенству 1962. године. Своју прву утакмицу за репрезентацију Мађарске Грошич је одиграо са 21. годином старости против репрезентације Албаније а задњу утакмицу је одиграо са својих 36. година 1962. године против Југославије.[4]

За Грошича се тврди да је увео појам голмана - „трећег бека“ ("sweeper-keeper"), који је у ствари био једанаести играч и помагао својој одбрани истрчавањем када је то требало.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Блик, новине”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2014. г. Приступљено 14. 06. 2014. 
  2. ^ „Ђула Грошич”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2007. г. , спортски музеј
  3. ^ „FIFA-статистика: Ђула Грошич”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 14. 06. 2014. 
  4. ^ Ђула Грошич (репрезентативна статистика)
  5. ^ „Голмани који противрече свом изгледу”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2014. г. Приступљено 14. 06. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]