Treonin

Threonine
Nazivi
	IUPAC naziv Threonine
	Drugi nazivi 2-Amino-3-hydroxybutanoic acid
Identifikacija
CAS broj	80-68-2 ;
Abrevijacija	Tre, T
ECHA InfoCard	100.000.704
EC broj	201-300-6
MeSH	Threonine
PubChem C ID	6288;
Svojstva
Hemijska formula	C4H9NO3
Molarna masa	119,12 g·mol−1
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Treonin (Thr ili T) je polarna esencijalna aminokiselina, 2-amino-3-hidroksi-butanska kiselina, hemijske formule HO₂CCH(NH₂)CH(OH)CH₃. Aminokiselina ima dva hiralna centra, te se može pojaviti kao četiri stereoizomera (D-treonin, L-treonin, D-alotreonin, L-alotreonin).^[3]^[4]

Biosinteza

Treonin se sintentizuje u biljkama i mikroorganizmima iz asparaginske kiseline preko α-aspartil-semialdehida i homoserina.

Metabolizam

Treonin se metabolizuje na dva načina:

u piruvat, pomoću enzima treonin dehidrogenaze
kod čoveka; metabolizuje se u alfa-ketobutirat pomoću enzima serin dehidrataze.

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Literatura

Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Spoljašnje veze

Bionet škola
Mediji vezani za članak Treonin na Vikimedijinoj ostavi

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Кораћевић-3] Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

[4] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[3]

[4]

[1]

[2]