Organizacija islamske saradnje
Logo organizacije od 2011. | |
zemlje članice zemlje posmatrači suspendovane zemlje | |
Nastanak | 22. septembar 1969. (Rabat, Maroko) |
Službeni jezici | arapski, engleski, francuski |
Članice | 57 država, 5 država s posmatračkim statusom |
Sedište (Administrativni centar) |
Džeda, Saudijska Arabija |
Generalni sekretar | Hussein Branim Taha |
Organizacija islamske konferencije (OIK) (arap. منظّمة المؤتمر الأسلامي ]Munazzamat al-mu'tamar al-islāmī], engl. Organization of the Islamic Conference (OIC); fr. L'Organisation de la Conférence Islamique (OCI)) je međunarodna organizacija s trajnim izaslanstvom pri Ujedinjene nacijeUN-u, koja okuplja 57 država u kojima je islam državna, većinska ili manjinska religija.
Istorija
уреди25. septembra 1969. godine, veliki broj vođa islamskih zemalja sastao se u Rabatu u Maroku zbog slučaja paljenja džamije Al Aksa u Jerusalimu, kojeg je 21. avgusta te godine podmetnuo australijski protestantski ekstremista.
U martu 1970. godine održana je prva islamska konferencija ministara inostranih poslova u Džedi. Stvorena su prva tela koja su zadužena za održavanje veza između zemalja članica i koordinacije u njihovim postupcima. U Džedi je od tad smešteno privremeno sedište organizacije u iščekivanju tzv. oslobođenja Jerusalima.
5. avgusta 1990. godine, na konferenciji ministara inostranih poslova u Kairu prihvaćena je Deklaracija o ljudskim pravima u islamu što je svojevrsno prilagođavanje ljudskih prava šerijatskom zakonu.
Ciljevi
уредиCiljevi Organizacije islamske konferencije koji su definirani poveljom stvorenom u Džedi u martu 1972. su:
- Učvršćivanje islamske solidarnosti između zemalja članica;
- Ojačavanje saradnje između zemalja članica na privrednim, društvenim, kulturnim, naučnim i drugim važnim poljima i savetovanje među zemljama članicama unutar međunarodnih organizacija;
- Raditi na uklanjanju rasne diskriminacije i kolonijalizma u svim oblicima;
- Podnošenje odgovarajućih mera kako bi se učvrsnuo mir i svetska sigurnost osnovana na pravdi;
- Usklađivanje postupaka u svrhu očuvanja svetih mesta, podrška borbi palestinskom narodu i pomoć u ostvarenju njihovih prava i oslobađanju njihova teritorija;
- Potpora svim muslimanima koji se bore za očuvanje svog dostojanstva, nezavisnosti i nacionalnih zakona;
- Stvaranje pogodne atmosfere za saradnju i razumevanje između zemalja članica i drugih zemalja.
Članice Organizacije islamske saradnje
уредиČlanice:
Posmatrači:
Bosna i Hercegovina
Centralnoafrička Republika
Severni Kipar
Tajland
Rusija
Venecuela
Popis glavnih sekretara
уредиOvo je popis glavnih sekretara OIK-a od njezina stvaranja:
- Tunku Abdul Rahman (Malezija): (1971.-1973)
- Hasan Touhami (Egipat): (1974.-1975)
- Dr. Amadou Karim Gaje (Senegal): (1975.-1979)
- Mr. Habib Chati (Tunis): (1979.-1984)
- Šarifudin Pirzada (Pakistan): (1985.-1988)
- Dr. Hamid Algabid (Niger): (1989.-1996)
- Dr. Azedine Laraki (Maroko): (1997.-2000)
- Dr. Abdelouahed Belkeziz (Maroko): (2001.-2004)
- Prof. dr. Ekmeledin Ihsanoglu (Turska): (2005.-2014)
- Iyad bin Amin Madani (Saudijska Arabija): (2014.-2016)
- Yousef Al-Othaimen (Saudijska Arabija): (2016.-)
Bivši susreti
уредиBroj | Godina | Država | Mesto |
---|---|---|---|
1. | 1969. | Maroko | Rabat |
2. | 1974. | Pakistan | Lahor |
3. | 1981. | Saudijska Arabija | Meka i Taif |
4. | 1984. | Maroko | Casablanca |
5. | 1987. | Kuvajt | Kuvajt |
6. | 1991. | Senegal | Dakar |
7. | 1994. | Maroko | Kazablanka |
1. vanredni | 1997. | Pakistan | Islamabad |
8. | 1997. | Iran | Teheran |
9. | 2000. | Katar | Doha |
2. vanredni | 2003. | Katar | Doha |
10. | 2003. | Malezija | Putrajaja |
3. vanredni | 2005. | Saudijska Arabija | Meka |
Spoljašnje veze
уреди- (језик: арапски)(језик: енглески)(језик: француски)Službena stranica Organizacije islamske konferencije Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2012)
- (језик: арапски)(језик: енглески)(језик: француски)Islamska konferencija dokumenti i informacije s zadnjeg sastanka na vrhu