Штранд
45° 14′ 10″ С; 19° 50′ 53″ И / 45.236111° С; 19.848056° И
Штранд је популарна плажа у Новом Саду. Налази се на Дунаву, у близини Моста слободе и важи за једну од најуређенијих плажа на целом току реке. Званично је отворена 1911. године, али локално становништво користило ју је годинама раније.
Име Штранд потиче од немачке речи Strand што у преводу значи плажа.
Историја
уредиСредином 19. века на левој обали Дунава постојао је пешчани спруд, којег су мештани звали Полој. Он је годинама служио као појило за животиње, од којих је највише било волова. С развојем града, јавља се и потреба за плажом те се Полој преуређује у Штенглова купатила, такозване швимшуле, што на немачком значи школа пливања.На реци су постављени сплавови са бурадима везаним за балване.
Купалиште је у почетку било подељено на женски и мушки део. Уз купљену улазницу добијао се и купаћи костим, мада је већина девојака долазило у сопственим костимима. За кућни ред на швимшулама био је задужен управник полиције који је одмеравао дужину сукњи на женским купаћим костимима и водио рачуна да се мушкарци не шетају голи. Све је морало задовољити строга правила, о чему говори и податак да би се свакој жени са обнаженим грудима, доживтно забранио улазак на купалиште.
Већ 1912. је Штранд имао организовану стражарску и спасилачку службу, а били су ангажовани и учитељи пливања. Изградњом три реда дрвених кабина 1913. године, потом билетарнице са два шиљата торња и дрвеним окретаљкама за пролаз, барaке за бицикле, тушеве, угоститељске објекте, салетле, трамболине, скакаонице и везу за бродове за изнајмљивање, Штранд је, уз пажљиво негован зеленило и густе дрвореде, пружао висок комфор и завидан утисак светскe отмености. Године плажа је била дугачка 500 и широке 60 метара. Ty се налазио фризерски салон, посластичарница и неколико киоска. До 1920. године Штранд је добио ресторан, павиљон за музичарe. Поседовање сопствене кабине на купалишту или претплатних улазница било је ствар престижа бољестојећих грађана. Свакога дана, из Железничке улице полазио је мали моторни воз Трчика.
Трчика је у ствари био обожавани трамвај. Први електрични трамваји почели су да возе новосадским улицама 1911. заменивши омнибусе које су вукли коњи. У почетку систем је бројао 19 возила и сва су била произведена у Пешти. Када је први пројурио њиховим градом многи Новосађани у чуду су гледали кола жуте боје, а мештани околних места често су свраћали до града тек да би се у њима провозали. Трчика је била посебно популарна, њу су волеле генерације посебно зато што је из центра саобраћала право до Штранда, главног градског купалишта и Дунава. После се због јефтине нафте прешло на модерне аутобусе, трчике су истиснуте из саобраћаја 1958, а до Штранда је почело да се долази на друге погоне.
Још од оснивања плажа позната је по разним спортским дешавањима попут пицигина, кечкета - то јест тениса која се игра с руком, курендола илити тениса која се игра ногом и тениса који се игра главoм и који је настаo на дунавским обалама. На плажу cе стизао и бродицама и фијакерима, а долазили су и многи виђенији песници, политичари, писци, уметници. Милош Црњански је Штранд истицао као највећу знаменитост Новог Сада.
На седам хектара зелених На седам хектара зелених површина и исто толико пешчаних површина налази се више од 400 стабала дрвета, углавном аутохтоних врста, цветне гредице, расадника, украсно шибље, травњаци. На 700 метара дугој плажи постоји 830 кабина, а од првог дана маја до последњег дана септембра преко капија пролази преко милион људи. Такође, потез Дунава око Новог Сада је једно од ретких места где се може jедpити, с обзиром да је река овде изузетно широка и да постоји и неколико рукаваца у којима је вода врло мирна. Cваког лета на Штранд свраћају и учесници Дунавске регате, која важи за најдужу регату на свету.
Новосадска рација
уредиДана 21. јануара 1942. године, мађарске фашистичке снаге почеле су погром над Србима и Јеврејима у Новом Саду, познатији као Новосадска рација. За три дана убијено је између 1300 и 2000 грађана. Ухапшени грађани, камионима или пешака, били су доведени пред сам улаз на Штранд. Постројани у редове, чекали су одлазак до саме обале Дунава где су убијени и рањени. Беживотна и рањена тела, војници су гурани под лед.
