Цртица-минус
Цртица-минус (-) је типографски карактер који се користи у дигиталним документима и рачунарству. Он може представљати цртицу (-) или знак минус (-).[1]
Опис
уредиУпотреба једног истог карактера за цртицу и минус је компромис направљен у раним данима писаћих машина са фиксном ширином и компјутерских екрана.[2] Међутим, у правилном слагању и графичком дизајну постоје различити знакови за цртице, црте и знак минус . Цртица-минус је ипак још увек у широкој употреби, јер је опште позната, лако ју је унети на тастатури и на истој је локацији у свим уобичајеним скуповима карактера.
Као знак минус
уредиВећина програмских језика, ограничавајући се на седмобитни ASCII, користе цртицу-минус, а не Уникод знак U+2212 − minus sign, за одузимање и негативне бројеве.[3][4]
Знак минус је номинално исте ширине као и знак плус. У пропорционалним фонтовима, знак минус је дужи од цртице. Приликом заокруживања речи може доћи до прелома код цртице-минуса, али не и код знака минус, јер се он третира као математички симбол. Због ових разлика, користити карактер „-” као замену за знак минус, непожељно је у професионалној типографији.
Командна линија
уредиASCII цртица-минус се такође често користи приликом одређивања опција командне линије. Знак обично прати једно или више слова која указују на одређене радње.
Остале употребе
уредиНа писаћим машинама, било је уобичајено да се користе две цртице уместо црте, а ова конвенција се још увек понекад користи при куцању текста на рачунару.
Цртица-минус се често користи за представљање црте, која се може користити за означавање опсега (као што је временски опсег „2000–2004”), смер (нпр. „ауто-пут Београд–Загреб”), и слично. Црта је обично дужа него цртица, али у фонту са фиксном ширином нема разлике.
У неким програмским језицима, секвенца --
означава почетак коментара. Такође се може користити као почетак електронског потписа.
Референце
уреди- ^ Korpela, Jukka K. (2006). Unicode explained. O'Reilly. стр. 382. ISBN 978-0-596-10121-3.
- ^ „The Evolution of Character Codes, 1874-1968” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2017. г. Приступљено 2016-11-16.
- ^ „C Reference Manual” (PDF). c. 1975. Приступљено 2016-12-07.
- ^ „Haskell 2010 Language Report” (PDF). Приступљено 2016-12-07.