Хенри Џејмс (енгл. Henry James; Њујорк, 15. април 1843Лондон, 28. фебруар 1916) био је америчкo-британски књижевник. Био је син угледног америчког теолога Хенрија Џејмса старијег, брат филозофа и психолога Вилијама Џејмса и књижевнице Алис Џејмс. Већи део свог живота провео је у Енглеској, чије је држављанство прихватио непосредно пред смрт.[1] Иако су након смрти појединци покушавали да оспоре његов значај као писца и књижевног новаторa, Хенри Џејмс данас има статус канонског писца светске књижевности.

Хенри Џејмс
Хенри Џејмс
Лични подаци
Датум рођења(1843-04-15)15. април 1843.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти28. фебруар 1916.(1916-02-28) (72 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство

Препознатљив је по романима у којима је приказивао младе Американце у сусрету са Европом и европским стилом живота. У романима се поиграва својом припадношћу двама световима, како би успоставио једну животну филозофију која се окончава медитацијом о умећу живљења, односно живљења у складу са захтевима и двосмисленостима уметности. Његово умеће писања из перспектива различитих јунака омогућила му је да испитује и приказује различита подручја људске свести и стварносне перцепције. Џејмсова креативна и оригинална употреба тачке гледишта, унутрашњег монолога и непоузданих приповедача видно је унапредила могућности форме романа и најавила појаву модернизма. Значајни су и његови радови на пољу књижевне теорије. Осим романа и књижевнотеоријских текстова писао је и драме, путописе, ликовну критику, биографије и аутобиографију. Дамјан Поповић, Луиз Пеџет и Делфа Иванић су с њим у Скопљу имали састанак око помоћи Србији у рату, фебруара 1915. године.[2][3]

Хенри Џејмс 1897. године

Најзначајнија дела

уреди
  • Родерик Хадсон (1875)
  • Европејци (1878)
  • Портрет једне даме (1881)
  • Принцеза Казамасима (1886)
  • Бостонци (1886)
  • Оно што је Мејзи знала (1897)
  • Окретај завртња (1898)
  • Крила голубице (1902)
  • Амбасодори (1903)
  • Златна посуда (1904)

Референце

уреди
  1. ^ Edel, Leon. „Henry James”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 161. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  3. ^ Општа Ларусова енциклопедија. Земун: ЈРЈ. 2004. стр. 386. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди