Хаџи Лојо
Хаџи Лојо (право име Салих Вилајетовић; Сарајево 1834 — Мека 1887) био је радник у каменоломима, кириџија и вероучитељ у почетним школама.
Хаџи Лојо | |
|---|---|
_b_789.jpg) Хаџи Лојо 1878. године | |
| Пуно име | Салих Вилајетовић |
| Датум рођења | 1834. |
| Место рођења | Сарајево, Османско царство |
| Датум смрти | 1887. |
| Место смрти | Мека, Османско царство |
Биографија
уредиВилајетовић је рођен 1834. године у Сарајеву, главном граду тада Босанског вилајета. Годинама је обављао верске обреде у џамијама и радио је у образовним институцијама у Сарајеву.
Најпре се истицао у отпору реформама које је спроводила централна турска власт, а на глас је изишао кад је 1872. устао против градње нове српске православне цркве у Сарајеву.[1] Пре окупације се одметнуо од власти и чинио разне испаде и разбојништва, тако да су турске власти расписивале потере за њим и његовом дружином.
Непосредно пред окупацију Сарајева Хаџи Лојо агитује у масама за борбу против окупације. У догађајима који су претхопдили окупацији и у периоду кад је збачана турска власт и проглашена Народна влада, Хаџи Лојо је имао значајну улогу, као један од вођа сарајевског становништва, нарочито нижих слојева. Имућнији слојеви су гледали на њега с неповерењем и сматрали га хајдуком.
У борбама са аустроугарском војском није непосредно учествовао. Уз све то окупатор га је сматрао главним организатором отпора у Сарајеву, иако је организаторима отпора више сметао него помогао, тако да су 14. августа 1879. покушали да га убију.
У ноћу између 16 и 17. августа, пошто се сам ранио, Хаџи Лојо, је напустио Сарајево и рањен се сакривао око Рогатице и Горажда где је и пронађен 2. септембра. У септембру 1879. осуђен је смрти, али му је казна смањена на 5 година тамнице, колико је и одлежао u Терезијенштату у Моравској.
По издржаној казни, Хаџи Лоји није било дозвољено да се врати у Босну, па је отишао у Турску.
Бранислав Нушић је 1908. године написао роман заснован на Хаџи Лоју.[2] Решад Кадић је такође 1982. године написао роман заснован на њему.[3]
Референце
уреди- ^ Robert J. Donia: Sarajevo. A Biography. University of Michigan Press, Ann Arbor 2006, ISBN 0-472-11557-X. стр. 55..
- ^ Kostić, Strahinja K. "Branislav Nušić." Maske und Kothurn 30.1-2 (1984): 145-152.
- ^ Rešad Kadić (1982). Hadži Lojo. Starješinstvo Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.
Литература
уреди- Васо Чубриловић, Босански устанак, Београд 1930;
- Хамдија Крешевљаковић, Сарајево у доба окупације Босне 1878, Сарајево 1937;
- Радослав Петровић, Покрет отпора против аустроугарске окупације 1878. године у Босни и Херцеговини у зборнику Отпор аустроугарској окупацији 1878. године у Босни и Херцеговини, Сарајево 1978.
