Википедија

Тотем

Тотем је у примитивним религијама, света животиња, биљка или неки предмет који се поштује као родоначелник и племенски дух-заштитник.[1][2] Према Фројдовом тумачењу, тотем (посебно животиња) је симболична замена за праоца који се ритуално слави као недодирљиво божанство.

Тотемски стуб у Отави, Онтарио, Канада

Тотемизам је један од најранијих облика религије који се састоји од система веровања, ритуала, прописа и обичаја у чијем је средишту култ племенског тотема. У вези са наведеним ритуалима, постоје многе забране чије кршење има тешке последице по починиоца. Ако је тотем животиња заштитник племена, не сме се убијати, нити јести, јер се сматра митским претком, који обезбеђује повезаност и добробит чланова заједнице.

Познато је да савремени неошамански, њу-ејџ и митопоетски покрети мушкараца који иначе нису укључени у праксу традиционалне, племенске религије користе терминологију „тотема” за личну идентификацију са духом чуваром или духовним водичем. Међутим, ово се може посматрати као културна злоупотреба.[3]

Оџибва дудемен

уреди

Анишинабски народи подељени су на бројне doodeman (у слоговима: ᑑᑌᒪᐣ или ᑑᑌᒪᓐ), или кланове, (једнина: doodem) назване углавном по животињским тотемима (или doodem, како би оџибванска особа изговорила ову реч).[4] У оџибванском језику, ᐅᑌᐦ ode' значи срце. Doodem или клан дословно би се превео као 'израз срца, или нешто повезано са нечијим срцем', при чему се doodem односи на ширу породицу. У усменој анишинабској традицији, у праисторији, Анишинаби су живели дуж обале Атлантског океана када су се велика бића Miigis појавила из мора. Ова бића су научила медицинском начину живота вабанакиншке народе. Шест од седам великих Miigis бића која су остала да подучавају успоставила су odoodeman за народе на истоку. Пет оригиналних анашинабских тотема били су Wawaazisii (глава бика), Baswenaazhi (стваралац одјека, тј. ждрал), Aan'aawenh (патка са шиљастим репом), Nooke (медвед) и Moozwaanowe („мали“ лосов реп).[5]

Тотемски стубови

уреди
Главни чланак: Индијански тотем
 
Тотемски стубови у Ванкуверу у канади

Тотемски стубови пацифичких северозападних староседелачких народа Северне Америке су уклесани, монументални стубови са много различитих дизајна (медведи, птице, жабе, људи и разна натприродна бића и водена бића). Они служе вишеструким сврхама у заједницама које их праве. Слично другим облицима хералдике, они могу функционисати као грбови породица или поглавица, препричавати приче које поседују те породице или поглавице, или обележавати посебне прилике.[6][7]

Познато је да се ове приче читају од дна стуба до врха.

У Кечикану на Аљасци постоји музеј Тотемских стубова (Тотем залив државни историјски парк) тако да се сматра да Кечикан има највећу збирку очуваних тотемских стубова.

Галерија "Тотем залив државни историјски парк" у Кечикану Аљаска 2023.г.

уреди
  •  
    Један од Тотемских стубова
  •  
    Високи Тотемски стуб
  •  
    Тотемски стубови
  •  
    Тотемски стубови на улазу у објекат за становање староседалаца
  •  
    Један од табли у парку која објашњава историју стубова на Аљасци
  •  
    Објекат - барака за рестаурирање старих тотемских стубова
  •  
    Тотемски стуб у фази рестаурације

Галерија "Тотемски стубови у Џуноу"

уреди
  •  
    Један од тотем стубова у Џуноу
  •  
    Тотем Тлингит у Џуноу на Аљасци.
  •  
    Уметничка радионица за израду Тотем стубова у Јуноу

Абориџини Аустралије и становници острва Торес мореуза

уреди

Духовни, међусобни односи између аустралијских Абориџина, становника острва Торес мореуза и природног света се често описују као тотеми.[8] Многе староседелачке групе противе се коришћењу увезеног оџибве израза „тотем“ да се опише већ постојећа и независна пракса, иако други користе тај термин.[9] Термин „токен“ заменио је „тотем“ у неким областима.[10]

У неким случајевима, као што је Јуин из приобалног Новог Јужног Велса, особа може имати више тотема различитих типова (лични, породични или клановски, родни, племенски и церемонијални).[8] Лакињери или кланови Нгаринђерија били су повезани са једним или два тотема биљака или животиња, званим ngaitji.[11] Тотеми су понекад везани за међуљудске односе (као што је случај вангарских односа за Jолнгу).[12]

Становници острва Тореског мореуза имају аугуде, који се обично преводе као тотеми.[9] Аугуд би могао бити kai augud („главни тотем“) или mugina augud („мали тотем“).[13]

Рани антрополози су понекад приписивали тотемизам Абориџина и Острвљана Торесовог мореуза незнању о размножавању, са уласком духа предака („тотем“) у жену за коју се верује да је узрок трудноће (а не оплодња). Џејмс Џорџ Фрејзер у Тотемизму и егзогамији је написао да Абориџини „не знају да је размножавању директно повезано са сексуалним односом, и чврсто верују да деца могу да се роде и без тога“.[14] Фрејзерову тезу су критиковали други антрополози,[15] укључујући Алфреда Радклиф-Брауна у Nature 1938. године.[16]

Антрополошке перспективе

уреди
 
Тотем у парку Тандерберд, Викторија, Британска Колумбија

Рани антрополози и етнолози попут Џејмса Џорџа Фрејзера, Алфреда Корта Хадона, Џона Фергусона Мекленана и В. Х. Р. Риверса идентификовали су тотемизам као заједничку праксу међу домородачким групама у неповезаним деловима света, што обично одражава фазу људског развоја.[10][17]

Шкотски етнолог Џон Фергусон Мекленан, пратећи моду истраживања 19. века, бавио се тотемизмом у широкој перспективи у својој студији Обожавање животиња и биљака (1869, 1870).[18][19] Мекленан није настојао да објасни специфично порекло тотемистичког феномена, већ је настојао да укаже на то да је цела људска раса, у древним временима, прошла кроз тотемистичку фазу.[18]

Други шкотски научник, Ендру Ланг, почетком 20. века, заговарао је номиналистичко објашњење тотемизма, наиме, да су локалне групе или кланови, бирајући тотемистичко име из области природе, реаговали на потребу да се разликују.[20] Ако је порекло имена заборављено, тврдио је Ланг, уследио је мистичан однос између објекта — од кога је име некада настало — и група које су носиле ова имена. Кроз митове о природи, животиње и природни објекти су сматрани рођацима, заштитницима или прецима дотичних друштвених јединица.[20]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „totemism | religion | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-24. 
  2. ^ „totemism | religion | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-24. 
  3. ^ Aldred, Lisa, "Plastic Shamans and Astroturf Sun Dances: New Age Commercialization of Native American Spirituality" in: The American Indian Quarterly 24.3 (2000) pp. 329–352. Lincoln: University of Nebraska Press.
  4. ^ WiLLMoTT, C. (2016). Anishinaabe Doodem Pictographs: narrative inscriptions and identities. Together We Survive: Ethnographic Intuitions, Friendships, and Conversations.
  5. ^ Bohaker, H. (2010). Anishinaabe Toodaims: Contexts for politics, kinship, and identity in the Eastern Great Lakes. Gathering places: Aboriginal and fur trade histories.
  6. ^ Viola E. Garfield and Linn A. Forrest (1961). The Wolf and the Raven: Totem Poles of Southeastern Alaska . Seattle: University of Washington Press. стр. 1. ISBN 978-0-295-73998-4. 
  7. ^ Barbeau, Marius (1950). „Totem Poles: According to Crests and Topics”. National Museum of Canada Bulletin. Ottawa: Dept. of Resources and Development, National Museum of Canada. 119 (1): 9. Приступљено 24. 11. 2014. 
  8. ^ а б Donaldson, Susan Dale (2012). „Exploring ways of knowing, protecting, acknowledging Aboriginal totems across the Eurobodalla, Far South Coast, NSW: Final report” (PDF). Eurobodalla Shire Council. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-06-14. г. 
  9. ^ а б Grieves, Vicki (2009). „Aboriginal Spirituality: Aboriginal Philosophy The Basis of Aboriginal Social and Emotional Wellbeing” (PDF). The Lowitja Institute. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2019. г. Приступљено 06. 06. 2022. 
  10. ^ а б Rose, Deborah; James, Diana; Watson, Christine (2003). „Indigenous kinship with the natural world in New South Wales”. www.environment.nsw.gov.au. Приступљено 2019-01-14. 
  11. ^ Howitt, Alfred William (1904). The native tribes of south-east Australia (PDF). Macmillan. 
  12. ^ „Yolngu Culture”. DHIMURRU Aboriginal corporation (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-19. 
  13. ^ Haddon, A. C.; Rivers, W. H. R.; Seligmann, C. G.; Wilkin, A. (2011-02-17). Reports of the Cambridge Anthropological Expedition to Torres Straits: Volume 5, Sociology, Magic and Religion of the Western Islanders (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 155—156. ISBN 9780521179898. 
  14. ^ Frazer, James George (2011). Totemism and Exogamy - A Treatise on Certain Early Forms of Superstition and Society (на језику: енглески). SEVERUS Verlag. стр. 191—192. ISBN 9783863471071. 
  15. ^ Swain, Tony (1993-08-09). A Place for Strangers: Towards a History of Australian Aboriginal Being (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 36—39. ISBN 9780521446914. 
  16. ^ Radcliffe-Brown, A. R. (1938-02-12). „Coming into being among the Australian Aborigines”. Nature (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-07. 
  17. ^ Goldenweiser A., Totemism; An analytical study, 1910
  18. ^ а б MacLennan, J., The worship of animals and plants, Fortnightly Review, vol. 6-7 (1869-1870)
  19. ^ Wolfe, Patrick (22. 12. 1998). Settler Colonialism. Continuum International Publishing Group. стр. 111—. ISBN 978-0-304-70340-1. Приступљено 4. 12. 2012. 
  20. ^ а б Andrew Lang A., Method in the Study of Totemism (1911)

Литература

уреди
  • Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Benton-Banai, Edward. (1979) The Mishoomis Book.
  • Hilger, M. Inez. (1951) Chippewa Child Life and Its Cultural Background.
  • Johnson, Basil. (1990) Ojibway Heritage.
  • Tanner, John. (1830) A narrative of the captivity and adventures of John Tanner, (U.S. interpreter at the Saut de Ste. Marie,) during thirty years residence among the Indians in the interior of North America, ed. Edwin James.
  • Warren, William W. (1851) History of the Ojibway People.
  • Mooney and Thomas. (1910) Handbook of American Indians North of Mexico.
  • Barbeau, Marius (1950) Totem Poles: According to Crests and Topics. Vol. 1. (Anthropology Series 30, National Museum of Canada Bulletin 119.) Ottawa: National Museum of Canada. (PDFs)
  • Barbeau, Marius (1950) Totem Poles: According to Location. Vol. 2. (Anthropology Series 30, National Museum of Canada Bulletin 119.) Ottawa: National Museum of Canada. (PDFs)
  • Feldman, Richard D. (2012). Home Before the Raven Caws: The Mystery of a Totem Pole (Rev. 2012 изд.). Indianapolis: Indiana Historical Society in association with The Eiteljorg Museum of American Indians and Western Art. ISBN 978-0-87195-306-3. 
  • Garfield, Viola E. (1951) Meet the Totem. Sitka, Alaska: Sitka Printing Company.
  • Garfield, Viola E., and Forrest, Linn A. (1961) The Wolf and the Raven: Totem Poles of Southeastern Alaska. Revised edition. Seattle: University of Washington Press. ISBN 0-295-73998-3.
  • Jonaitis, Aldona. (1990) "Totem Poles And The Indian New Deal," European Contributions to American Studies Vol. 18, pp. 267–277.
  • Keithahn, Edward L. (1963) Monuments in Cedar. Seattle, Washington: Superior Publishing Co.
  • Kramer, Pat (2004). Alaska's Totem Poles . Anchorage: Alaska Northwest Books. ISBN 0882405853. 
  • Kramer, Pat (2008). Totem Poles. Vancouver, British Columbia: Heritage House. стр. 22 and 24. ISBN 978-1-89497-444-8. 
  • Malin, Edward (1986). Totem Poles of the Pacific Northwest Coast. Portland, Oregon: Timber Press. ISBN 0-88192-295-1. 
  • Newman, Oscar (2004). Secret Stories in the Art of the Northwest Indian. New York: Catskill Press. ISBN 097201196X. 
  • Reed, Ishmael (ed.) (2003) From Totems to Hip-Hop: A Multicultural Anthology of Poetry across the Americas, 1900-2002. ISBN 1-56025-458-0.
  • Wherry, Joseph H. (1964) The Totem Pole Indians. New York: Thomas Y. Crowell Company.
  • Averill, Lloyd J., and Daphne K. Morris (1995) Northwest Coast Native and Native-Style Art: A Guidebook for Western Washington. Seattle: University of Washington Press.
  • Brindze, Ruth (1951) The Story of the Totem Pole. New York: Vanguard Press.
  • Halpin, Marjorie M. (1981) Totem Poles: An Illustrated Guide. Vancouver, BC: UBC Press.
  • Hassett, Dawn, and F. W. M. Drew (1982) Totem Poles of Prince Rupert. Prince Rupert, BC: Museum of Northern British Columbia.
  • Hoyt-Goldsmith, Diane (1990) Totem Pole. New York: Holiday House.
  • Huteson, Pamela Rae. (2002) Legends in Wood, Stories of the Totems. Tigard, Oregon: Greatland Classic Sales. ISBN 1-886462-51-8
  • Macnair, Peter L., Alan L. Hoover, and Kevin Neary (1984) The Legacy: Tradition and Innovation in Northwest Coast Indian Art. Vancouver, BC: Douglas & McIntyre.
  • Meuli, Jonathan (2001) Shadow House: Interpretations of Northwest Coast Art. Amsterdam: Harwood Academic Publishers.
  • Smyly, John, and Carolyn Smyly (1973) Those Born at Koona: The Totem Poles of the Haida Village Skedans, Queen Charlotte Islands. Saanichton, BC: Hancock House.
  • Stewart, Hilary (1979) Looking at Indian Art of the Northwest Coast. Vancouver, BC: Douglas & McIntyre.
  • Stewart, Hilary (1993). Looking at Totem Poles. Seattle: University of Washington Press. ISBN 0-295-97259-9.

Спољашње везе

уреди
 
Тотем на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тотем&oldid=27923452”