Теразијски тунел
Теразијски тунел је саобраћајни тунел и једна од најпрометнијих саобраћајница у Београду. Дугачак је 250 m, источна улазна тачка је на раскрсници Дечанске и Нушићеве улице, а западна представља продужетак Бранкове улице. Тунел представља директну и најближу везу између центра Београда и Бранковог моста, односно Новог Београда и Земуна.[1]
| Теразијски тунел Теразијски тунел | |
|---|---|
 Теразијски тунела седамдесетих година | |
| Преглед | |
| Локација | Стари град, Београд |
| Почетак | Дечанска и Нушићева улица |
| Крај | Бранкова улица |
| Историја | |
| Отворен | 4. децембар 1970. |
| Течнички подаци | |
| Пројектант | Љубомир Порфировић Милослав Видаковић |
| Дужина | 250 м |
| Број трака | 4 |
Почетком педесетих година 20. века, на простору данашњег тунела налазио се ресторан „Јадран”, опасан зеленом баштом, а у оквиру њега налазио се рибњак и фонтана.[2]
Године 1955. архитекта Димитрије Т. Леко предао је нацрт за Градску кућу у којем је уцртан и Теразијски тунел. Здање које данас постоји изнад хотела је зграда зидана у периоду од 1957. до 1960. године. Прво име зграде било је „Савез трговинских комора”, а пројектовала ју је Загорка Мешулам.[3] Зграда је морала да се уклопи у планирани тунел, па је изнад њене основе дуго постојао затворени зид, који је „чувао” простор за тунел. На простору улаза у тунел из правца Дома омладине Београда налазио се паркинг.[4]
Теразијски тунел су пројектовали архитекти Љубомир Порфировић и Милослав Видаковић, а званично су га отворили председник СФРЈ Јосип Броз Тито и његова жена Јованка Броз, председник Скупштине града Београда Бранко Пешић и његов заменик Миладин Шакић 4. децембра 1970. године.[5] Истог дана отворен је Мост Газела и Мостарска петља.[6]
Већ током седамдесетих година било је очигледно да тунел није довољно велики како би се регулисао саобраћај у Београду. Постојао је план изградње „двоструког тунела”, који је требало да повеже Булевар краља Александра и Бранков мост. Према плановима, саобраћај би се спуштао испод земље између моста и Трга Републике, али пројекат никада није реализован.[7]
Током деведесетих година Теразијски тунел је био једна од локација нелегалних трка, које су одржаване најчешће ноћу или викендом када је мањи промет саобраћаја.[2]
Референце
уреди- ^ Zoran Nikolić (18. 12. 2014). „Metropola se rodila tokom noći”. Večernje novosti.
- ^ а б „Kada je Beograd ugledao svetlo na kraju tunela? - Istorijat Terazijskog tunela”. 011info.com. Приступљено 5. 12. 2019.
- ^ S.D. (3. 4. 2010), „Oživljava prolaz u Nušićevoj”, Politika
- ^ BG priče I – III (2018) Zoran Lj. Nikolić стр.59
- ^ „Na današnji dan pre 49 godina otvoreni su auto-put kroz Beograd i Terazijski tunel”. naslovi.net. 4. 12. 2019.
- ^ „Отворени су мост Газела, Теразијски тунел и Мостарска петља”. srpskilegat.rs. Приступљено 5. 12. 2019.
- ^ Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić (30. 9. 2018). „Нови саобраћајни тунели под водом, кроз брдо и центар града”. Politika.
Спољашње везе
уреди
- Снимак отварања Теразијског тунела на сајту Јутјуб