Стопа
Стопа (енгл. foot, мн. feet) је јединица мере за дужину у бројним системима мерних јединица: енглеском, империјалном и америчком.[1][2] Одређена је као просечна дужина људског стопала. Њена величина може да варира од система до система али свака је између четвртине и трећине метра (m). Нпр. египатска стопа је 0,26 m, грчка око 0,30 m, а римска 0,295 m. Данас најчешће коришћена стопа је интернационална стопа. Један јард чине три стопе, док једну стопу чини 12 инча. Интернационални стандардни симбол за стопу је ft.
| Стопа | |
|---|---|
| Систем | Империјалне/УС јединице |
| Јединица | Дужина |
| Симбол | ft или ′ |
| Јединична претварања | |
| 1 ft у ... | ... је једнак са ... |
| Империјалне/УС јединице | 1/3 yd 12 in |
| Метричке (СИ) јединице | 0,3048 m 30,48 cm |
Сједињене Државе су једина индустријализована нација која користи међународну стопу и геодетску стопу за мерење (уобичајену јединицу дужине) у односу на метар у својим комерцијалним, инжењерским и стандардним активностима.[3] Стопа је правно признато у Уједињеном Краљевству; путокази морају да користе империјалне јединице (међутим, растојања на путоказима се увек означавају у миљама или јардима, а не у стопама), док је њихова употреба широко распрострањена у британској јавности као мерење висине.[4][5] Стопа је призна као алтернативни израз дужине у Канади[6] званично дефинисана као јединица изведена из метра[7] иако су Уједињено Краљевство и Канада делимично метриковале своје мерне јединице. Мерење надморске висине у међународној авијацији једна је од ретких области у којима се стопало користи ван енглеског говорног подручја.
Историјско порекло
уреди
Историјски гледано, људско тело је коришћено као основа за јединице дужине.[8] Стопало одраслог мушкарца беле расе је обично око 15,3% његове висине,[9] што даје особи од 175 cm (5 ft 9 in) дужину стопала од око 268 mm (10,6 in), у просеку.
Археолози верују да су у прошлости људи Египта, Индије и Месопотамије преферирали лакат, док су људи Рима, Грчке и Кине преферирали стопало. Под харапским линеарним мерама, градови Инда током бронзаног доба користили су стопу од 333,5 mm (13,2 in) и лакат од 528,3 mm (20,8 in).[10] Египатски еквивалент стопала — мера од четири шаке или 16 прстију — био је познат као џесер и реконструисан је као око 30 cm (11,8 in).
Грчко стопало (πούς, pous) имало је дужину од 1/600 стадиона,[11] један стадион је био око 181,2 m (594 ft);[12] дакле стопа је у то време била око 302 mm (11,9 in) Њена тачна величина варирала је од града до града и могла је да се креће између 270 mm (10,6 in) и 350 mm (13,8 in), али сматра се да је дужина коришћена за изградњу храма била око 295 mm (11,6 in) до 325 mm (12,8 in); прва величина је била близу величине римског стопала.
Стандардно римско стопало (pes) је обично било око 295,7 mm (11,6 in) (97% данашње мере),[13] али се у провинцијама користио такозвани пес pes Drusianus (стопало Нерона Клаудија Друза), са дужином од око 334 mm (13,1 in). (У стварности, ово стопало је претходило Друзу.)[14]
Првобитно су и Грци и Римљани делили стопало на 16 прстију, али су у каснијим годинама Римљани такође делили стопало на 12 unciae (од којих су изведене и енглеске речи „инч“ и „унца“).
Након пада Римског царства, неке римске традиције су настављене, али су друге напуштене. Године 790, Карло Велики је покушао да реформише мерне јединице у својим доменима. Његове јединице за дужину биле су засноване на тоазу и посебно на toise de l'Écritoire, растојању између врхова прстију испружених руку човека.[15] Тоаз има 6 pieds (стопа) свака од 326,6 mm (12,9 in).
Он није био успешан у увођењу стандардне јединице дужине у свом целокупном царству: анализа мерења опатије Шарлије показује да је током 9. века коришћено римско стопало од 296,1 mm (11,66 in); када је обновљена у 10. веку, коришћена је стопа од око 320 mm (12,6 in)[Note 1]. У исто време, манастирске зграде су користиле каролиншко стопало од 340 mm (13,4 in).[Note 1][16]
Поступак верификације стопала описан је у постхумно објављеном делу Јакоба Кебела у његовој књизи Geometrei. Von künstlichem Feldmessen und absehen из 16. века:[17][18]
Недељом станите на врата цркве и замолите 16 мушкараца да се зауставе, високих и малих, док случајно излазе када се служба заврши; затим затражите да ставе своје лево стопало један иза другог, и тако добијена дужина биће права и законита полуга за мерење и геодетско премерење земље, а шеснаести део ће бити права и законита стопа.
Дефиниција
уредиМеђународна стопа
уредиМеђународни споразум о јардима и фунти из јула 1959. дефинисао је дужину међународног јарда у Сједињеним Државама и земљама Комонвелта нација на тачно 0,9144 метра. Сходно томе, међународна стопа је дефинисана као тачно 0,3048 метара. Ово је било 2 ппм краће од претходне дефиниције у САД и 1,7 ппм дуже од претходне британске дефиниције[19]
Поређење са другим јединицама
уредиЈедна интернационална стопа је једнака:
У СФРЈ, стопа је била дозвољена као мерна јединица само у поморском и ваздушном саобраћају до 31. децембра 1980. године.
Види још
уредиНапомене
уредиРеференце
уреди- ^ „Recommended Unit Symbols, SI Prefixes, and Abbreviations” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2003. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ BS350:Part 1:1974 Conversion factors and tables Part 1. Basis of tables. Conversion factors. British Standards Institution. 1974. стр. 5, 91.
- ^ „Appendix G – Weights and Measures”. The World Factbook. Washington: Central Intelligence Agency. 17. 1. 2007. Архивирано из оригинала 23. 2. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2007.
- ^ Kelly, Jon (21. 12. 2011). „Will British people ever think in metric?”. BBC. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г.
- ^ Alder, Ken (2002). The Measure of all Things—The Seven-Year-Odyssey that Transformed the World. London: Abacus.
- ^ Weights and Measures Act Архивирано 2014-12-28 на сајту Wayback Machine, accessed January 2012, Act current to 2012-01-18. Basis for units of measurement 4.(1) All units of measurement used in Canada shall be determined on the basis of the International System of Units established by the General Conference of Weights and Measures. (...) Canadian units (5) The Canadian units of measurement are as set out and defined in Schedule II, and the symbols and abbreviations therefore are as added pursuant to subparagraph 6(1)(b)(ii).
- ^ Weights and Measures Act Архивирано 2012-10-16 на сајту Wayback Machine
- ^ Oswald Ashton Wentworth Dilke (22. 5. 1987). Mathematics and measurement. University of California Press. стр. 23. ISBN 978-0-520-06072-2. Приступљено 2. 2. 2012.
- ^ Fessler, Daniel M; Haley, Kevin J; Lal, Roshni D (2005). „Sexual dimorphism in foot length proportionate to stature” (PDF). Annals of Human Biology. 32 (1): 44—59. PMID 15788354. S2CID 194735. doi:10.1080/03014460400027581. Архивирано (PDF) из оригинала 8. 6. 2011. г.
- ^ Kenoyer JM (2010) "Measuring the Harappan world," in Morley I & Renfrew C (edd) The Archaeology of Measurement, 117; „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2015. г. Приступљено 2015-01-11.
- ^ Herodotus; Rawlinson, George (14. 5. 1861). „History of Herodotus : a new English version”. New York D. Appleton — преко Internet Archive.
- ^ „Epidauros, Stadium (Building)”. www.perseus.tufts.edu. Архивирано из оригинала 10. 5. 2017. г.
- ^ Hosch, William L., ур. (15. 8. 2010). The Britannica Guide to Numbers and Measurement. ew York, NY: Britannica Educational Publications. стр. 206. ISBN 978-1-61530-108-9.
- ^ Oswald Ashton Wentworth Dilke (22. 5. 1987). Mathematics and measurement. University of California Press. стр. 26. ISBN 978-0-520-06072-2. Приступљено 2. 2. 2012.
- ^ Russ Rowlett. „How Many? A Dictionary of Units of Measurement”. Center for Mathematics and Science Education, University of North Carolina at Chapel Hill. Архивирано из оригинала 2. 2. 2013. г. Приступљено 28. 2. 2011.
- ^ Sutherland, Elizabeth R (мај 1957). „Feet and dates at Charlieu”. Journal of the Society of Architectural Historians. 16 (2): 2—5. JSTOR 987740. doi:10.2307/987740.
- ^ Jacob Koebel (1535). Geometrei. Von künstlichem Feldmessen und absehen (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г.
- ^ „Geometrey”. digital.slub-dresden.de (на језику: немачки). Saxon State Library. Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено 22. 2. 2019.
- ^ „On what basis is one inch exactly equal to 25.4 mm? Has the imperial inch been adjusted to give this exact fit and if so when?”. National Physical Laboratory. Архивирано из оригинала 7. 8. 2012. г. Приступљено 24. 7. 2012.
Литература
уреди- Bigg, P. H.; Anderton, Pamela (март 1964). „The United Kingdom standards of the yard in terms of the meter”. British Journal of Applied Physics. 15 (3): 291—300. Bibcode:1964BJAP...15..291B. doi:10.1088/0508-3443/15/3/308. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2009.
- Chicago Manual of Style (17th изд.). University of Chicago Press. 2017. ¶ 10.66. ISBN 9780226287058.
- Langland, William (1957), The Book Concerning Piers the Plowman, Translated by Rachel Attwater & al., London: J.M. Dent & Sons.
- Bennett, Keith (2004), The Metrology Handbook, American Society for Quality Measurement, ISBN 978-0-87389-620-7.
- Connor, R.D. (1987), The Weights and Measures of England, HMSO, стр. xxiv, ISBN 978-0-11-290435-9.
- Ewart, William (1862), Report from the Select Committee on Weights and Measures.
- Fowler, W., ур. (1884), Transactions of the Royal Institution of Chartered Surveyors.
- Giles, John Allen, ур. (1866), William of Malmesbury's Chronicle of the Kings of England from the Earliest Period to the Reign of King Stephen with Notes and Illustrations, London: Bell & Daldy.
- Green, Judith A. (1986), The Government of England under Henry I
, Cambridge University Press, ISBN 0-521-37586-X. - Langland, William (1377) [Digitized 2011], Burrow, John; et al., ур., The vision of William concerning Piers Plowman [The Piers Plowman Electronic Archive, Vol. 9: The B-Version Archetype], Boydell & Brewer Ltd. for Medieval Academy of America and Society for Early English & Norse Electronic Texts.
- Liebermann, Felix (1903), Die gesetze der Angelsachsen: Text und übersetzung, Max Niemeyer.
- Oxford English Dictionary, 1st ed., Oxford: Oxford University Press, 1921.
- Ruffhead, Owen, ур. (1765), Statutes at Large, London: M. Baskett.
- The Statutes of the United Kingdom of Great Britain and Ireland (1807–1865), His Majesty's statute and law printers, 1824.
- Thorpe, Benjamin (1840), „The Laws of King Edgar”, Ancient Laws and Institutes of England; Comprising Laws enacted under the Anglo-Saxon Kings from Æthelbirht to Cnut, With an English Translation of the Saxon; The Laws called Edward the Confessor's; The Laws of William the Conqueror, and those ascribed to Henry the First: Also, Monumenta Ecclesiastica Anglicana, From the Seventh to the Tenth Century; And the Ancient Latin Version of the Anglo-Saxon Laws. With a Compendious Glossary, &c., London: Commissioners of the Public Records of the Kingdom.
- Watson, Charles Moore (1910), British Weights and Measures as Described in the Laws of England from Anglo-Saxon Times, London: John Murray.
- Collins Encyclopedia of Scotland
- Scottish National Dictionary and Dictionary of the Older Scottish Tongue
- Weights and Measures, by D. Richard Torrance, SAFHS, Edinburgh. 1996. ISBN 1-874722-09-9. (NB book focusses on Scottish weights and measures exclusively)
- The Diagonal. Yale University Press. 1920. Приступљено 6. 2. 2012.
- Charlton Thomas Lewis; Hugh Macmaster Kingery (1918). An elementary Latin dictionary. American book company. Приступљено 6. 2. 2012. „forearm, ell, cubit.”
- James Robinson (of Boston.) (1857). The American elementary arithmetic. J.P. Jewett & co. Приступљено 6. 2. 2012.
- Daniel O'Gorman (1853). Intuitive calculations; the readiest and most concise methods. Приступљено 6. 2. 2012.
- Teather, Anne; et al. (8. 2. 2019). „Getting the Measure of Stonehenge”. British Archaeology (165): 48—51.
- Great Britain (1762). The statutes at large: from the Magna Charta, to the end of the eleventh Parliament of Great Britain, anno 1761 (continued to 1807). 1. Printed by J. Bentham. Приступљено 30. 11. 2011.
- Zupko, Ronald Edward (1977). British Weights and Measures: A History from Antiquity to the Seventeenth Century. University of Wisconsin Press. стр. 6, 10, 20. ISBN 978-0-299-07340-4.
