Стево Дошен (Додоши, код Петриње, 13. март 1919Клоштар Подравски, код Вировитице, 21. децембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

стево дошен
Стево Дошен
Лични подаци
Датум рођења(1919-03-13)13. март 1919.
Место рођењаДодоши, код Петриње, Краљевство СХС
Датум смрти21. децембар 1944.(1944-12-21) (25 год.)
Место смртиКлоштар Подравски, код Вировитице, НД Хрватска
Професијаземљорадник
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од20. децембра 1951.

Биографија

уреди

Рођен је 13. марта 1919. године у селу Додоши код Петриње, у средње имућној земљорадничкој породици. Није се бавио политиком све до окупације Југославије и почетка оружаног устанка. Живио је и радио као земљорадник у родном селу.

Кад је почео народни устанак и усташки терор у селима Баније, међу првима је ступио у Народноослободилачку војску. Постао је водник, а убрзо и члан Комунистичке партије Југославије, 1941. године.

С подручја Баније пребацио се ускоро у Славонију и тамо постао командир чете Калничког партизанског одреда, а затим командант Првог батаљона 21. славонске бригаде. Када је, септембра 1943. године, по наређењу Штаба Друге оперативне зоне, формиран Загребачки партизански одред, који је имао 190 људи, Стево Дошен постао је његов први командант. Захваљујући Дошену и његовим саборцима, у околици Загреба су створена јака партизанска упоришта. Био је именован за оперативног официра Штаба новостворене 32. дивизије НОВЈ, а затим и за команданта њезине бригаде „Матија Губец“.

Међу осталим борбама, истакао се и у борби са злогласном БобановомЦрном Легијом“, у лето 1944. године. Тада је, на челу своје бригаде, гонио непријатеља до Копривнице и бригада је тој легији нанела тешке ударце.

Последња битка бригаде „Матија Губец“ коју је предводио Стево Дошен била је код Клоштра Подравског, у близини Вировитице, 20. децембра 1944. године. Борба с Првом козачком коњичком дивизијом код тог места била је жестока. Стево Дошен био је тешко рањен у борби и сутрадан је подлегао ранама.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 20. децембра 1951. проглашен је за народног хероја.

Литература

уреди