Сретен Ковачевић
Сретен Срета Ковачевић (Голубинци, код Старе Пазове, 4. фебруар 1920 — Нови Сад, 10. март 1995), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине. Од 5. јуна 1973. до новембра 1974. године обављао је функцију председника Народне скупштине САП Војводине.
сретен ковачевић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 4. фебруар 1920. | ||
Место рођења | Голубинци, код Старе Пазове, Краљевство СХС | ||
Датум смрти | 10. март 1995.75 год.) ( | ||
Место смрти | Нови Сад, Србија, СР Југославија | ||
Професија | друштвено-политички радник | ||
Деловање | |||
Члан КПЈ од | 1941. | ||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945. | ||
Председник Народне скупштине САП Војводине | |||
Период | 1973 — 1974. | ||
Претходник | Илија Рајачић | ||
Наследник | Функција укинута | ||
Одликовања |
|
Биографија
уредиСретен Ковачевић рођен је 4. фебруара 1920. године у Голубинцима, код Старе Пазове. Завршио је Високу школу политичких наука у Београду. Пре Другог светског рата био је студент. Године 1941. прикључује се Народноослободилачкој борби и постаје члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
После ослобођења Југославије, био је:
- посланик Републичког и Социјално-здравственог већа Скупштине СР Србије
- секретар Среског комитета Савеза комуниста Србије у Старој Пазови и Сремској Митровици
- члан Извршног одбора Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије за Војводину
- члан Централног комитета СК Србије
- члан Председништва Покрајинског комитета СК Србије за Војводину
- члан Секретаријата и Председништва Републичког одбора СУБНОР Србије
- председник Покрајинског одбора СУБНОР Војводине
- потпредседник Народне скупштине САП Војводине
- председник Народне скупштине САП Војводине од 5. јуна 1973. до новембра 1974. године
- члан Председништва СФРЈ од 1973. до маја 1974. године
Умро је 10. марта 1995. године у Новом Саду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања, међу којима је и Орден југословенске заставе са лентом.
Литература
уреди- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.