Сладолед
Сладолед је хладан десерт, направљен од млечних производа, као што је згуснуто млеко, комбиновано са вештачким укусима и заслађивачима, као што је шећер. Ова мешавина се приликом хлађења меша да би се избегло формирање кристала леда.
 Сладолед са шлагом и вафером. | |
| Врста јела | Десерт |
|---|---|
| Главни састојци | Млеко сисара/биљно млеко или крем. |
 Медији: Сладолед | |
Историја
уредиРано смрзнути десерти
уредиПорекло смрзнутих десерта је нејасно, иако постоји неколико извештаја о њиховој историји. Неки извори описују храну налик сладоледу као пореклом из Персије још 550. године пре нове ере..[1][2][3] Користећи ледене куће и ледене базене, Персијанци су могли да служе и производе фалудех и шeрбет током целе године.[4]
Какигори је био јапански десерт са ледом и ароматизованим сирупом. Порекло какигорија датира још из хејанског периода у јапанској историји, када су блокови леда сачувани током хладнијих месеци бивали обријани и сервирани са слатким сирупом јапанској аристократији током лета.[5] Какигоријево порекло се помиње у Записима пред сан, књизи запажања коју је написао Сеи Шонагон, који је служио на Царском двору током хејанског периода.[6][7]
Најранији познати записани поступак за вештачко прављење леда није познат из кулинарских текстова, већ из списа арапског историчара Ибн Аби Усајбије из 13. века у његовој књизи Kitab Uyun al-anba fi tabaqat-al-atibba (Књига извора информација о класама лекара) о медицини у којој Ибн Абу Усајбија приписује процес још старијем аутору, Ибн Бактавајхи, о коме се ништа не зна.[8]
Производња сладоледа је постала лакша са открићем ендотермног ефекта.[9] Пре тога, крема се могла лако охладити, али не и замрзнути. Додавање соли које снижава тачку топљења леда, има ефекат извлачења топлоте из креме и омогућава јој да се замрзне.
Јужна Азија
уреди
У шеснаестом веку, Могулско царство је користило штафете коњаника да донесу лед са Хиндукуша у свој главни град Делхи. Лед је коришћен у воћним шербетима.[10] Такође је коришћен за прављење кулфија, популарног замрзнутог млечног десерта са Индијског потконтинента који се често описује као „традиционални индијски сладолед“.[11]
Европа
уреди
Техника „замрзавања“ није позната ни у једном европском извору пре 16. века.[9] Током шеснаестог века, аутори су помињали ефекат расхладног средства који се дешавао када је со додата у лед и узроковала његово смрзавање. Али тек у другој половини седамнаестог века, шербети и сладоледи су прављени овим процесом.[12]
Распростирање сладоледа широм Европе понекад се приписује маварским трговцима, али чешће Марку Полу. Иако се то не помиње ни у једном од његових списа, Полу се често придају заслуге за увођење десерта у стилу шербета у Италију након што је то научио током својих путовања у Кину.[13] Каже се да је италијанска војвоткиња Катарина де Медичи увела ароматизовани шербет у Француску када је довела италијанске куваре са собом у Француску након удаје за војводу од Орлеана (Хенри II од Француске) 1533. године.[14][15] Сто година касније, Чарлс I из Енглеске је наводно био толико импресиониран „замрзнутим снегом“ да је свом произвођачу сладоледа понудио доживотну пензију у замену за чување формуле у тајности, тако да је сладолед могао да буде краљевски прерогатив.[16] Нема доказа који подржавају многе од ових легенди.[13][17]
Француска
уредиГодине 1651, Италијан Франческо деј Колтели отворио је кафић за сладолед у Паризу, а производ је постао толико популаран да је током наредних 50 година отворено још 250 кафића у Паризу.[18][19]
Енглеска
уредиПрво забележено помињање сладоледа у Енглеској било је 1671. Елијас Ешмол је описао јела која су сервирана на празнику Светог Ђорђа у Виндзору за Чарлса II 1671. године, што је укључивало „један тањир сладоледа“.[20] Једини сто на банкету са сладоледом био је краљев.[21] Први рецепт за сладолед на енглеском објављен је у Рецептима госпође Мери Илс, књизи посвећеној посластичарству, у Лондону 1718. године.[22][23][24][20]
Занимљивости у вези са сладоледом
уреди
- Упалу грла од сладоледа углавном добијају они којима је грло већ нападнуто бактеријама.
- Сладолед се у Русији више једе зими него лети, јер је високо калоричан.
- Британска председница владе Маргарет Тачер, по занимању инжењерка технологије, своју каријеру је започела проналаском хемијског једињења које се додаје сладоледу да би био кремаст.[25]
- Занимљива анегдота о пореклу корнета приписује се Ернесту Хамвију који је радећи на Светском сајму у Сент Луису 1904. године, приметио да је продавац сладоледа на оближњем штанду остао без чашица за сервирање. Хамви је дошао до савршеног решења - савио је један од својих вафла у облик корнета, пустио да се охлади и тако је настао најпопуларнији начин послуживања сладоледа. Посуђе и кашике више нису биле потребне.[26]
- Први сладолед на штапићу настао је заслугом Криса Нелсона посластичара из Ајове, који је био инспирисан дечком по имену Даглас Ресенден који није могао да одлучи између лизалице и сладоледа.
- Универзитет Ђелато у близини Болоње привлачи хиљаде посластичара из различитих земаља заинтересованих за усавршавање својих вештина у производњи сладоледа.
- Познати су случајеви неких посластичара који су у сладолед додавали антибиотике, да би сладолед био бактериолошки исправан, а то може бити веома опасно за оне који су алергични на антибиотике.
Излог сладоледа у Риму.
Извори
уреди- ^ Farrokh, Dr Kaveh. „The Unknown Origins of Ice Cream in Ancient Iran”. Dr. Kaveh Farrokh (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-05.
- ^ Book of Firsts (на језику: енглески). RW Press. ISBN 978-1-909284-29-6. „c. 550-530 BC, First mention of flavoured snow or ice : during the Persian Empire”
- ^ Marks, Gil (2010-11-17). Encyclopedia of Jewish Food (на језику: енглески). HMH. ISBN 978-0-544-18631-6.
- ^ „Yakhchal: Ancient Refrigerators”. Earth Architecture. 9. 9. 2009.
- ^ „Nice ice, baby: what's in those pricier Japanese shaved ice desserts”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2019-08-18. Приступљено 2020-04-08.
- ^ „The Pillow Book”. World History Encyclopedia. Приступљено 2020-04-08.
- ^ Yako, Nao (2019-09-26). „Natural ice becoming popular source for shaved frozen treat”. Honolulu Star-Advertiser (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-09.
- ^ Weir, Caroline; Weir, Robin (2010). Ice Creams, Sorbets & Gelati:The Definitive Guide. стр. 217.
- ^ а б Goldstein, Darra, ур. (2015). The Oxford Companion to Sugar and Sweets.
- ^ Tannahill, Reay (1989). Food in History
. New York: Three Rivers Press. ISBN 0-517-88404-6. OCLC 32450569.
- ^ Caroline Liddell, Robin Weir (15. 7. 1996), Frozen Desserts: The Definitive Guide to Making Ice Creams, Ices, Sorbets, Gelati, and Other Frozen Delights, Macmillan, 1996, ISBN 978-0-312-14343-5, „'... Kulfi is the traditional Indian ice cream and has a strongly characteristic cooked-milk flavor and dense icy texture. ... The basis of making kulfi is to reduce a large volume of milk down to a very small concentrated amount ...'”
- ^ Day, Ivan (2009). Cooking in Europe, 1650-1850. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-34625-5. OCLC 428816114.
- ^ а б Weir, Caroline; Weir, Robin (2010). Ice Creams, Sorbets & Gelati:The Definitive Guide. стр. 9.
- ^ Powell, Marilyn (2005). Cool: The Story of Ice Cream . Toronto: Penguin Canada. ISBN 978-0-14-305258-6. OCLC 59136553.
- ^ Migoya, Francisco J. (2008). Frozen Desserts. The Culinary Institute of America. стр. 2. ISBN 978-0470118665.
- ^ Goff, H. Douglas. „Ice Cream History and Folklore”. Dairy Science and Technology Education Series. University of Guelph. Приступљено 9. 8. 2008.
- ^ Clarke, Chris (2004). Science of Ice Cream . Royal Society of chemistry. стр. 4.
- ^ Visser, Margaret (1999). Much Depends on Dinner (illustrated изд.). Grove Atlantic Press. стр. 297. ISBN 978-0-8021-3651-0. Приступљено 13. 5. 2009.
- ^ „Restaurant Le Procope” (на језику: италијански). procope.com. Приступљено 13. 5. 2009.
- ^ а б Davidson, Alan (2014). Tom Jaine, ур. The Oxford Companion to Food. Illustrated by Soun Vannithone (3rd изд.). Oxford University Press. стр. 403. ISBN 978-0-19-967733-7. OCLC 890807357.
- ^ Stallings, W.S. Jr. (новембар 1979). „Ice Cream and Water Ices in 17th and 18th Century England”. Petit Propos Culinaires (3).
- ^ Eales, Mary (1985) [1718]. Mrs. Mary Eales's Receipts. London: Prospect Books. ISBN 0-907325-25-4. OCLC 228661650.
- ^ „Mrs. Mary Eales's Receipts”. www.gutenberg.org.
- ^ Grace, Maria (2018). How Jane Austen Kept her Cool - An A to Z History of Georgian Ice Cream. Great Britain: White Soup Press. ISBN 9780998093796.
- ^ „The official site of the Prime Minister’s Office”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2008. г. Приступљено 01. 12. 2009.
- ^ „The Murky, Delicious History of the Ice Cream Cone”.
Литература
уреди- „Business Outlook: ice cream manufacturing (based on a report to be found through www.ibisworld.com.au)”. Reed Business Information. 2005. Архивирано из оригинала 2006-04-27. г. Приступљено 2006-03-03.
- „Tike web page on consumer habits”. Архивирано из оригинала 2009-06-23. г. Приступљено 2010-12-28.
- Visser, Margaret (1999). Much Depends on Dinner (illustrated изд.). Grove Atlantic Press. стр. 297. ISBN 978-0-8021-3651-0. Приступљено 2009-05-13.
- „Restaurant Le Procope” (на језику: Italian). procope.com. Приступљено 2009-05-13.
- „New Year's Day in France”. timanddate.com. Приступљено 2009-05-13.
- Weiss, Laura B. (2012-01-01). Ice Cream: A Global History (на језику: енглески). Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-992-7.
- „Ice Cream in Germany”. EuroMonitor.com. Приступљено 29. 6. 2015.
- „Ice cream nation: German market most valuable in Europe”. DW.com. Приступљено 29. 6. 2015.
- „Norway - the official site in the United States”. What's Cooking: (N)ice and cold. The Government of Norway et al. 2005. Приступљено 2006-11-04.
- „ReadWriteThink”. Commercial ice cream is first sold in the U.S. in 1786. The International Reading Association (IRA), the National Council of Teachers of English (NCTE), and the Verizon Foundation. 2006. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2006-11-04.
- „Ice Cream Industry in India | Other business opportunities | Opportunities | DARE - Because Entrepreneurs do |”. Архивирано из оригинала 2011-12-29. г. Приступљено 2012-01-13.
- „Ice Cream in India”. Архивирано из оригинала 2011-03-11. г.
- {{cite web|url=http://www.thecolorsofindia.com/interesting-facts/business/india-largest-selling-icecream.html |title=India's Largest Selling Ice Cream - Largest Selling Icecream in India - Largest Selling Indian Ice-cream |publisher=Thecolorsofindia.com |date= |accessdate=2021-11-30}
- Edmund Forte. „Hokey Pokey and All That: The history of ice cream”. Архивирано из оригинала 2007-06-30. г. Приступљено 2010-12-28.
- Weinstein, Bruce (1999). „Peach Ice Cream, Philadelphia Style”. epicurious. Архивирано из оригинала 2008-10-25. г. Приступљено 2008-09-24. reprinted from William Morrow and Co.'s The Ultimate Ice Cream Book
- Rombauer, Irma S.; Marion R. Becker (1975). The Joy of Cooking. Indianapolis, Indiana: Macmillan Publishers. ISBN 978-0-672-52385-4.
- National Dairy Council (2000). „Ice Cream”. Wisconsin Milk Marketing Board. Архивирано из оригинала 2008-08-27. г. Приступљено 2008-08-09.
- „FDA Frozen Desserts 21 CFR 135.110(a)(2)”. FDA. Приступљено 17. 7. 2010.
