Сања Вејновић
Сања Вејновић (Загреб, 8. август 1961) је југословенска и хрватска глумица и продуценткиња. Позната је по многим улогама на филму и у ТВ серијама. Хрватска публика памти је по улози у филму 100 минута Славе (2004), где је тумачила насловни лик Славе Рашкај, једне од најпознатијих хрватских сликарки.[1] Широј публици са територије бивше СФРЈ остала је у сећању по улогама Анђе у филму Бановић Страхиња (1983) и Ружењке Храбалове у филму Варљиво лето ’68.
| Сања Вејновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. август 1961. |
| Место рођења | Загреб, НР Хрватска, ФНР Југославија |
| Породица | |
| Супружник | Горан Мећава |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиСања Вејновић рођена је и одрасла у Загребу, где је завршила средњу школу. Отац јој је био судија који ју је, у циљу васпитања, водио на суђења, па чак и у затвор. У то време Сања је, по угледу на оца, размишљала о каријери правника.
Године 1984. Сања је, на снимању филма О покојнику све најлепше упознала свог сада већ бившег супруга, сниматеља Горана Мећаву, са којим је била у браку до 2015. године, када је поднела захтев за развод брака. Из тог брака Сања и Горан имају сина и ћерку.[1]
Образовање
уредиПосле завршене средње школе Сања се није определила за студије драмских уметности, већ је уписала Филозофски факултет у Загребу. Међутим, глуму је ипак одабрала као животни позив и кроз велико искуство стекла и широку глумачко образовање. Редовно похађа глумачке семинаре широм света.[1]
Професионални рад
уредиСања Вејновић остварила је завидну филмску каријеру улогама у неколико великих филмских телевизијских остварења. Снимала је филмове у иностранству, где је имала прилику да сретне неке од највећих холивудских глумаца, попут Џорџа Клунија, Пирса Броснана, Никол Кидман и Пенелопе Круз. Глумила је у готово свим значајнијим хрватским ТВ новелама, драмским и хумористичким серијама. Никада није била члан ни једног позоришног ансамбла.
Са бившим супругом Гораном Мећавом радила је као продуценткиња на снимању филма Свињари (2015).[1]
Улоге
уреди| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1976. | Дуго путовање у бијело | |
| 1978. | Пријеки суд | син службеног браниоца |
| 1979. | Живи били па видјели | Мартина Сечан |
| 1981. | Краљевски воз | Ана |
| 1981. | Високи напон | Скојевка |
| 1983. | Бановић Страхиња | Анђа |
| 1984. | О покојнику све најлепше | Ружица |
| 1984. | Варљиво лето '68 | Ружењка Храбалова |
| 1984. | Варљиво лето ’68 (ТВ серија) | Ружењка Храбалова |
| 1984. | Како се калио народ Горњег Јауковца | Ружица |
| 1990. | Туђинац | Маде |
| 1991. | Брачна путовања | Свјетлана |
| 1992. | Сокак трију ружа | ТВ новинарка |
| 1993. | Најмањи град на свијету | као Сања Вејновић |
| 1995. | Мртва точка | |
| 1998. | Три мушкарца Мелите Згањер | полицајка Ева |
| 2000. | Новакови | |
| 2004. | 100 минута Славе | Слава Раскај |
| 2004−2005. | Забрањена љубав | Викторија Новак |
| 2006. | Балкан Инц. | Рената Лисјак |
| 2006−2007. | Бибин свијет | Јасна Фриковић |
| 2007−2008. | Завера | професорка Рушковић |
| 2007−2008. | Понос Раткајевих | Вероника Раткај |
| 2010. | The Show Must Go On | премијерка Франк[2] |
| 2011. | Флеке | Ланина мама[3] |
| 2011−2013. | Ларин избор | Мија Божић |
| 2014. | Луд, збуњен, нормалан | Биљана |
| 2014−2016. | Куд пукло да пукло | Милица Мамић |
| 2017−2018. | Чиста љубав | Јасна Лончар |
| 2024. | Залив |
Занимљивости
уредиГодине 2012. филмски портал IMDb прогласио је Сању Вејновић за најлепшу жену старију од 40 година.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „Sanja Vejnović”. Biografija.com. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ „The Show Must Go On”. IMDb. Приступљено 1. 11. 2019.
- ^ „Spots”. IMDb. Приступљено 1. 11. 2019.
Спољашње везе
уреди
- Сања Вејновић на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Sanja Vejnović na stranama Blica”. Blic. Приступљено 1. 11. 2019.
- „Sanja Vejnović na stranama Jutarnjeg lista”. Jutarnji list. Приступљено 1. 11. 2019.