Сава
Сава је река у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.
| Сава | |
|---|---|
.jpg) Сава у Београду | |
 Ток Саве | |
| Опште информације | |
| Дужина | 990 km |
| Басен | 97713.2 km2 |
| Пр. проток | 1.564 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | од Сиска до Београда |
| Водоток | |
| Извор | настаје спајањем Саве Бохињке и Саве Долинке у Словенским Алпима, Словенија |
| В. извора | ~833 m |
| Ушће | Дунав код Београда |
| В. ушћа | 68.28 m |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Словенија Хрватска Босна и Херцеговина Србија |
| Насеља | Крањ, Загреб, Сисак, Брчко, Градишка Сремска Митровица Шабац, Београд |
| Притоке | Купа, Уна, Врбас, Босна, Дрина |
| Река на Викимедијиној остави | |
Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 km²) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.
Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд . Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини 2⁄3 њене дужине пловним.
Извор
уредиРијека Сава настаје спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке у сјевернозападној Словенији. Подручје на коме настаје ријека, обухвата неколико притока, укључујући 52 км дугу Сору, 27 км дугу Тржичко Бистрицу и 17 км дугу Радовну — које се уљевају у Саву у ушћу које се налази на истоку низводно код Медводе.
Сава Долинка извире у Зелници код Крањске горе у Словенији, у долини која раздваја Јулијске Алпе од планинског вијенца Караванке. Извор се налази у близини словеначко-италијанске границе на 833 м надморске висине, у вододјелници између јадранског и дунавског басена. Извор Саве Долинке настаје од подземних вода које вјероватно настају бифуркацијом извора крашког издана у савски и сочански басен. Надижа, поток који понире у близини, извор је вода у Зелници. Сава Долинка се сматра почетком Саве и њен ток је дуг 45 км.
Сава Бохињка настаје у Рибчевом Лазу, на ушћу са кратким водотоком Језерницом, који излази из Бохињског језера и ријеке Мостнице. Према појединим изворима, Језерница се дефинише као дио Саве Бохињке, наводећи да Бохињка излази непосредно из језера, док према другим изворима укључује Савицу.
Ток
уредиПосле састава код Радовљице река Сава тече ка југоистоку поред Крања и Љубљане, остављајући их на западу. Ту река прави велике Љубљанско поље, „жилу-куцавицу“ Словеније. Од Љубљане Сава мења правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у њу улива Савиња, река мења ток ка југоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Долењске.
Од ушћа реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава постаје права низијска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправљени у скоријим временима). Протиче кроз веома ниску алувијалну раван, која је плавна и стога мочварна. Данас је овај део Посавине под заштитом, као Парк природе "Лоњско поље". Једино значајније градско насеље је Сисак.
Код Јасеновца река Сава добија значајну десну притоку, реку Уну и мења правац из југоисточног ка истоку, који мање-више задржава до ушћа у Дунав. Од Јасеновца река постаје и граница између Хрватске и Босне и Херцеговине (већим делом Републике Српске). У овом делу река постаје велика, захваљујући великим, десним притокама, са „босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због постојеће вишевековне границе „двојни“: Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Славонски Шамац. Код Брчког река прави значајнију окуку ка југозападу.
15 km западно од ушћа Дрине река пролази тромеђу Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, своје највеће и најзначајније притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново значајну окуку ка југозападу, где се у темену окуке, на десној обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скреће ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Србије, река Сава се улива у већи Дунав.
За речне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.
.jpg)
_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D1%83%D1%88%D1%9B%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D1%83_(%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE)_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5_(River_Una_at_mouth_at_Donja_Gradina,_Republika_Srpska).jpg)
Притоке Саве
уредиЛеве притоке су:
- Словенија: Савиња, Сутла
- Хрватска: Сутла, Крапина, Лоња, Орљава, Мрсуња, Ријека Глоговица.
- Србија: Босут
Десне притоке су:
- Словенија: Крка
- Хрватска: Купа, Уна
- Босна и Херцеговина (Република Српска): Уна, Врбас, Укрина, Босна, Дрина
- Србија: Дрина, Колубара.
Проток Саве
уреди
Средњи проток Саве на станицама Загреб, Сремска Митровица и Београд :[1][2][3][4]
| Године | Средњи проток (m³/s) | |||
|---|---|---|---|---|
| Београд | Сремска | Загреб | Шабац | |
| 1991[5] | 1603 | |||
| 1992 | 1537 | 1474 | 313 | |
| 1993 | 1178 | 1121 | 251 | |
| 1994 | 1595 | 1531 | 255 | |
| 1995 | 1676 | 1610 | 281 | |
| 1996 | 1958 | 1888 | 377 | |
| 1997 | 1555 | 1492 | 264 | |
| 1998 | 1534 | 1471 | 302 | |
| 1999 | 1838 | 1770 | 297 | |
| 2000 | 1360 | 1300 | 269 | |
| 2001 | 1676 | 1610 | 266 | |
| 2002 | 1543 | 1480 | 221 | |
| 2003 | 1055 | 1000 | 146 | |
| 2004 | 1828 | 1760 | 316 | |
| 2005 | 1899 | 1830 | 271 | |
| 2006 | 1757 | 1690 | 275 | |
| 2007 | 1228 | 1170 | 234 | |
| 2008 | 1340 | 1280 | 315 | |
| 2009 | 1442 | 1380 | 314 | |
| 2010 | 2418 | 2338 | 399 | |
| 2011 | 961 | 908 | 183 | |
| 2012 | 1157 | 1096 | 183 | |
| 2013 | 1859 | 1793 | 382 | |
| 2014 | 2316 | 2245 | 472 | |
| 2015 | 1533 | 1470 | 249 | |
| 2016 | 1615 | 1550 | 310 | |
| 2017 | 1289 | 1234 | 289 | |
| 2018 | 1665 | 1595 | 312 | |
| 2019 | 1380 | 1320 | 314 | |
| 2020 | 1065 | 1010 | ||
| 2021 | 1513 | 1450 | ||
| 2022[6] | 1110 | |||
| Просјек | 1559 | 1483 | 288 | |
Градови на Сави
уредиЗначајни градови (по државама) на току Саве су:
Галерија
уреди-
Сава код Крања, Словенија -
Сава код Радеча, Словенија -
Сава у Кршком, Словенија -
Потопљено Лоњско поље, Хрватска -
Сава у Славонском Броду, Хрватска -
Мост преко Саве у Брчком, БиХ-Хрватска -
Савско приобаље код Шапца, Србија -
Сава код Шапца. -
Некадашње савско острво - Ада Циганлија -
Сава у Београду -
Сава са Калемегдана
.jpg)
Старе разгледнице
уреди-
Савско пристаниште 1925. године -
Београдско Савско пристаниште, седамдесете године 20. века
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Republički hidrometeorološki zavod”.
- ^ „The Study of Water for Pollution Reduction on the Sava River Basin in the Republic of Croatia” (PDF). 2001.
- ^ Petar, Božanović (2018). „Promjene protočnog režima Save kod Zagreba”.
- ^ „International Sava River Basin Commission”.
- ^ Хидролошки годишњак - 1991 (PDF). Београд. 1992. стр. 111. Приступљено 14. 11. 2023.
- ^ „Република Србија РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД ХИДРОЛОШКИ ГОДИШЊАК 1. ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ 2022.” (PDF): 123. Приступљено 14. 11. 2023.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
уреди- Наставни филм - Пловидба реком Савом (МОС и ВС - Званични јутјуб канал)
- Професионалци: Милан Грубор - капетан унутрашње пловидбе (РТС Приказује - Званични јутјуб канал)
