Равница

Равница је облик рељефа, тј. мањи тип низије, која није морфолошки индивидуална и ограничена планинским странама. Према структури и настанку могу бити: „струкурне” (настале у хоризонталним или благо нагнутим слојевима и представљају плоче или табле — Патагонија), затим „ерозивне” (настале ерозивним радом у процесу апланације) и „акумулативне” (настале акумулацијом и таложењем материјала на ушћу река, око корита, на обалама мора, језера, океана и сл).^[1]

У долини, равница је затворена са две стране, али у другим случајевима равница може бити оцртана потпуним или делимичним прстеном брда, планинама или литицама. Тамо где геолошка област садржи више од једне равнице, оне могу бити повезане пролазом (понекад званим јаз). Обалске равнице се углавном уздижу од нивоа мора све док не наиђу на узвишења као што су планине или висоравни.^[2]

Равнице су један од главних облика рељефа на Земљи. Оне су присутне на свим континентима и покривају више од једне трећине светске копнене површине.^[3] Равнице се могу формирати од текуће лаве; од таложења седимента водом, ледом или ветром; или формиране ерозијом од стране агенаса са брда и планина. Биоми на равницама укључују пашњаке (умерене или суптропске), степе (полусушне), саване (тропске) или тундре (поларне). У неколико случајева, пустиње и прашуме се такође могу сматрати равницама.^[4]

Равнице у многим областима су важне за пољопривреду, јер тамо где је земљиште наталожено као седимент може бити дубоко и плодно, а заравњеност олакшава механизацију производње усева; или зато што подржавају пашњаке који обезбеђују добру испашу за стоку.^[5]

Типови равница

Мала, урезана алувијална равница из државног парка Ред Рок кањон (Калифорнија).

Поплавна равница на острву Вајт.

Депозиционе равнице

Типови таложних равница укључују:

Абисалне равнице, равне или веома благо нагнуте области дубоког океанског басена.^[6]^[7]
Планиција, латинска реч за равницу, користи се у именовању равница на ванземаљским објектима (планетама и месецима), као што су Хелас планиција на Марсу или Седна планиција на Венери.
Алувијалне равни, које формирају реке и које могу бити један од ових преклапајућих типова:
- Алувијалне равнице, формиране током дужег временског периода тако што је река таложила седимент на њихове поплавне равнице или корита, који постаје алувијално земљиште. Разлика између поплавне равнице и алувијалне равнице је: поплавна равница представља подручја која су поплављена прилично редовно у садашњости или недавно, док алувијална равница укључује подручја на којима је поплавна равница сада и некада била, или подручја која су само поплављена неколико пута у веку.^[8]
- Поплавна равница, у близини језера, реке, потока или мочваре која доживљава повремене или периодичне поплаве.
- Скролна равница, равница кроз коју вијуга река са веома малим нагибом.
Глацијалне равнице, настале кретањем глечера под силом гравитације:
- Испирна равница (такође позната као сандур), глацијална равница испирања формирана од седимената таложених отопљеном водом на крају глечера. Сандар се састоји углавном од раслојеног (слојевитог и сортираног) шљунка и песка.^[9]^[10]
- Тилна равница, глечерска равница формирана када се плоча леда одвоји од главног тела глечера и топи се у месту одлажући седименте које носи. Такве равнице се састоје од несортираног материјала (тила) свих величина.
Језерске равнице, равнице које су се првобитно формирале у језерском окружењу, односно као корито језера.^[11]^[12]
Равнице лаве, формиране слојевима лаве која тече.^[13]

Ерозијске равнице

Ерозијске равнице су заравњене разним агенсима денудације као што су текућа вода, реке, ветар и глечер који троше неравну површину и заглађују је. Равнице настале дејством ових агенаса денудације називају се пенеплејни (скоро равнице), док се равнице настале дејством ветра називају педиплајни.^[14]

Структурне равнице

Структурне равнице су релативно непоремећене хоризонталне површине Земље. То су структурно депресивна подручја света која чине неке од најпространијих природних низија на површини Земље.^[15]

Види још

Референце

^ Rood, Stewart B.; Pan, Jason; Gill, Karen M.; Franks, Carmen G.; Samuelson, Glenda M.; Shepherd, Anita (2008-02-01). „Declining summer flows of Rocky Mountain rivers: Changing seasonal hydrology and probable impacts on floodplain forests”. Journal of Hydrology. 349 (3–4): 397—410. Bibcode:2008JHyd..349..397R. doi:10.1016/j.jhydrol.2007.11.012.
^ Whittow, John (1984). Dictionary of Physical Geography. London: Penguin. стр. 467. ISBN 978-0-14-051094-2.
^ Geoff C. Brown; C. J. Hawkesworth; R. C. L. Wilson (1992). Understanding the Earth (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 93. ISBN 978-0-521-42740-1. Архивирано из оригинала 2016-06-03. г.
^ Gornitz, Vivien, ур. (2009). Encyclopedia of Paleoclimatology And Ancient Environments. Dordrecht: Springer. стр. 665. ISBN 9781402045516.
^ Powell, W. Gabe. 2009. Identifying Land Use/Land Cover (LULC) Using National Agriculture Imagery Program (NAIP) Data as a Hydrologic Model Input for Local Flood Plain Management. Applied Research Project, Texas State University.
^ Goudie, A. S., ур. (2004). „Denudation chronology”. Encyclopedia of Geomorphology. стр. 244—248.
^ Vinogradova, N.G. (1997). „Zoogeography of the Abyssal and Hadal Zones”. The Biogeography of the Oceans. Advances in Marine Biology. 32. стр. 325—387. ISBN 9780120261321. doi:10.1016/S0065-2881(08)60019-X.
^ „Glossary of Landform and Geologic Terms” (PDF). National Soil Survey Handbook—Part 629. National Cooperative Soil Survey. април 2013. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 17. 8. 2016.
^ Magilligan F.J., Gomez B., Mertes L.A.K., Smith, L.C. Smith N.D., Finnegan D., Garvin J.B., Geomorphic effectiveness, sandur development, and the pattern of landscape response during jökulhlaups: Skeiðarársandur, southeastern Iceland, Geomorphology 44 (2002) 95–113
^ Smith L.C., Sheng Y., Magilligan F.J., Smith N.D., Gomez B., Mertes L., Krabill W.B., Garven J.B., Geomorphic impact and rapid subsequent recovery from the 1996 Skeiðarársandur jökulhlaup, Iceland, measured with multi-year airborne lidar. Geomorphology vol. 75 Is. 1–2 (2006) 65–75
^ United States. Department of Conservation. Division of Geology. Glacial Sluceways and Lacustrine Plains of Southern Indiana. By William D. Thornburry. Bloomington: n.p., 1950. Web.
^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2015-12-16. >.
^ „Lava Plateaus”. Архивирано из оригинала 2013-11-14. г. Приступљено 2014-01-26.
^ Migoń, Piotr (2004). „Planation surface”. Ур.: Goudie, A.S. Encyclopedia of Geomorphology. стр. 788—792.
^ „Pediplain”. Encyclopedia Britannica.

Литература

Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд.
Böggemann M.; Purschke G. (2005). „Abyssal benthic Syllidae (Annelida: Polychaeta) from the Angola Basin”. Organisms Diversity & Evolution. 5 (Supplement 1): 221—226. doi:10.1016/j.ode.2004.11.006.
Bohn, J.M. (2005). „On two rare abyssal Myriotrochidae (Echinodermata: Holothuroidea: Apodida) new to the South Atlantic: Siniotrochus myriodontus Gage and Billet, 1986 and Lepidotrochus parvidiscus angolensis subsp. nov”. Organisms Diversity & Evolution. 5 (Supplement 1): 231—238. doi:10.1016/j.ode.2004.11.008.
Brandt A.; Brenke N.; Andres H.-G.; Brix S.; Guerrero-Kommritz J.; Mühlenhardt-Siegel U.; Wägele J.-W. (2005). „Diversity of peracarid crustaceans (Malacostraca) from the abyssal plain of the Angola Basin”. Organisms Diversity & Evolution. 5: 105—112. doi:10.1016/j.ode.2004.10.007.
Condie, Kent C. (1997). Plate Tectonics and Crustal Evolution. Boston: Butterworth-Heinemann Ltd. ISBN 978-0-7506-3386-4. Приступљено 23. 6. 2010.
Csirke, Jorge (1997). „II. The Limits of Marine Productivity” (PDF). Ур.: Laws, Edward A. El Niño and the Peruvian Anchovy Fishery (series: Global Change Instruction Program). Reviews in Fish Biology and Fisheries. 9. Sausalito: University Science Books. стр. 118—121. ISBN 978-0-935702-80-4. S2CID 29314639. doi:10.1023/A:1008801515441. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2011. г. Приступљено 23. 6. 2010.
Gad G. (2005). „Giant Higgins-larvae with paedogenetic reproduction from the deep sea of the Angola Basin- evidence for a new life cycle and for abyssal gigantism in Loricifera?”. Organisms Diversity & Evolution. 5 (Supplement 1): 59—76. doi:10.1016/j.ode.2004.10.005.
Gill Adrian E. (1982). Atmosphere-Ocean Dynamics. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-283520-9.
Gooday A.J.; Nomaki H.; Kitazato H. (2008). „Modern deep-sea benthic foraminifera: a brief review of their morphology-based biodiversity and trophic diversity”. Geological Society, London, Special Publications. 303 (1): 97—119. Bibcode:2008GSLSP.303...97G. S2CID 129698419. doi:10.1144/SP303.8.
Gooday A.J.; Kamenskaya O.E.; Cedhagen T. (2007). „New and little-known Komokiacea (Foraminifera) from the bathyal and abyssal Weddell Sea and adjacent areas”. Zoological Journal of the Linnean Society. 151 (2): 219—251. doi:10.1111/j.1096-3642.2007.00326.x  .
Gooday A.J.; Malzone G. (2004). „Hyperammina micaceus sp. nov.: a new foraminiferan species (Protista) from the Porcupine Abyssal Plain, Northeast Atlantic”. Journal of Micropalaeontology. 23 (2): 171—179. doi:10.1144/jm.23.2.171  .
Janussen D.; Tendal O.S. (2007). „Diversity and distribution of Porifera in the bathyal and abyssal Weddell Sea and adjacent areas”. Deep-Sea Research Part II. 54 (16–17): 1864—1875. Bibcode:2007DSR....54.1864J. doi:10.1016/j.dsr2.2007.07.012.
Markhaseva E.L.; Schulz K. (2006). „Sensiava longiseta (Copepoda, calanoidea): a new genus and species from the abyssal of the Weddell Sea”. Zootaxa. 1368: 1—18. doi:10.11646/zootaxa.1368.1.1.
Mühlenhardt-Siegel U. (2008). „Phalloleucon abyssalis, a new cumacean genus and species (Crustacea: Peracarida: Leuconidae) from the Peru Basin”. Zootaxa (1829). стр. 61—68.
Mursch, A.; Brenke, N.; Wägele, J.W. (2008). „Results of the DIVA-1 expedition of RV "Meteor" (Cruise M48:1): Three new species of Munnopsidae Sars, 1864 from abyssal depths of the Angola Basin (Crustacea: Isopoda: Asellota)” (PDF). Ур.: Martinez, Pedro; Brix, Arbizu & Saskia. Bringing light into deep-sea biodiversity (Zootaxa 1866). Auckland, New Zealand: Magnolia Press. ISBN 978-1-86977-260-4. Приступљено 23. 6. 2010.
Nozawa F.; Kitazato H.; Tsuchiya M.; Gooday A.J. (2006). „'Live' benthic foraminifera at an abyssal site in the equatorial Pacific nodule province: abundance, diversity and taxonomic composition”. Deep-Sea Research Part I. 53 (8): 1406—1422. Bibcode:2006DSRI...53.1406N. doi:10.1016/j.dsr.2006.06.001.
Sabbatini A.; Morigi C.; Negri A.; Gooday A.J. (2007). „Distribution and Biodiversity of Stained Monothalamous Foraminifera from Templejord, Svalbard”. Journal of Foraminiferal Research. 37 (2): 93—106. doi:10.2113/gsjfr.37.2.93.
Schrödl M.; Linse K.; Schwabe E. (2006). „Review on the distribution and biology of Antarctic Monoplacophora, with first abyssal record of Laevipilina antarctica”. Polar Biology. 29 (9): 721—727. S2CID 23753587. doi:10.1007/s00300-006-0132-7.
Schwabe E.; Bohn J.M.; Engl W.; Linse K.; Schrödl M. (2007). „Rich and rare – first insights into species diversity and abundance of Antarctic abyssal Gastropoda (Mollusca)”. Deep-Sea Research Part II. 54 (16–17): 1831—1847. Bibcode:2007DSR....54.1831S. doi:10.1016/j.dsr2.2007.07.010.
Sebastian S.; Raes M.; De Mesel I.; Vanreusel A. (2007). „Comparison of the nematode fauna from the Weddell Sea Abyssal Plain with two North Atlantic abyssal sites”. Deep-Sea Research Part II. 54 (16–17): 1727—1736. Bibcode:2007DSR....54.1727S. doi:10.1016/j.dsr2.2007.07.004.
Seifried S.; Plum Ch.; Schulz M. (2007). „A new species of Parabradya Lang, 1944 (Copepoda: Harpacticoida: Ectinosomatidae) from the abyssal plain of the Angola Basin” (PDF). Zootaxa. 1432: 1—21. doi:10.11646/zootaxa.1432.1.1. Приступљено 5. 12. 2013.
Smith, Craig R.; Paterson, Gordon; Lambshead, John; Glover, Adrian G.; Gooday, Andrew; Rogers, Alex; Sibuet, Myriam; Kitazato, Hiroshi; Galéron, Joëlle; Menot, Lenaïck (2008). „Biodiversity, species ranges, and gene flow in the abyssal Pacific nodule province: predicting and managing the impacts of deep seabed mining” (PDF). International Seabed Authority Technical Study: No.3. Kingston, Jamaica: International Seabed Authority. ISBN 978-976-95217-2-8. OCLC 236437700. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 07. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2010.
Stewart, Robert H. (2007). Introduction to Physical Oceanography (PDF). College Station: Texas A&M University. OCLC 169907785.
Willen E. (2005). „A new species of Paranannopus Lang, 1936 (Copepoda, Harpacticoida, Pseudotachidiidae) with atrophic mouthparts from the abyssal of the Angola Basin”. Organisms Diversity & Evolution. 5 (Supplement 1): 19—27. doi:10.1016/j.ode.2004.10.002.
Yasuhara M.; Cronin T.M.; Martinez Arbizu P. (2008). „Abyssal ostracods from the South and Equatorial Atlantic Ocean: biological and paleoceanographic implications”. Deep-Sea Research Part I. 55 (4): 490—497. Bibcode:2008DSRI...55..490Y. doi:10.1016/j.dsr.2008.01.004.

Спољашње везе

Monterey Bay Aquarium Research Institute (3. 11. 2009). „Deep-sea Ecosystems Affected By Climate Change”. ScienceDaily. Приступљено 18. 6. 2010.

[1] Rood, Stewart B.; Pan, Jason; Gill, Karen M.; Franks, Carmen G.; Samuelson, Glenda M.; Shepherd, Anita (2008-02-01). „Declining summer flows of Rocky Mountain rivers: Changing seasonal hydrology and probable impacts on floodplain forests”. Journal of Hydrology. 349 (3–4): 397—410. Bibcode:2008JHyd..349..397R. doi:10.1016/j.jhydrol.2007.11.012.

[2] Whittow, John (1984). Dictionary of Physical Geography. London: Penguin. стр. 467. ISBN 978-0-14-051094-2.

[Wilson-3] Geoff C. Brown; C. J. Hawkesworth; R. C. L. Wilson (1992). Understanding the Earth (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 93. ISBN 978-0-521-42740-1. Архивирано из оригинала 2016-06-03. г.

[4] Gornitz, Vivien, ур. (2009). Encyclopedia of Paleoclimatology And Ancient Environments. Dordrecht: Springer. стр. 665. ISBN 9781402045516.

[5] Powell, W. Gabe. 2009. Identifying Land Use/Land Cover (LULC) Using National Agriculture Imagery Program (NAIP) Data as a Hydrologic Model Input for Local Flood Plain Management. Applied Research Project, Texas State University.

[6] Goudie, A. S., ур. (2004). „Denudation chronology”. Encyclopedia of Geomorphology. стр. 244—248.

[Vino1997-7] Vinogradova, N.G. (1997). „Zoogeography of the Abyssal and Hadal Zones”. The Biogeography of the Oceans. Advances in Marine Biology. 32. стр. 325—387. ISBN 9780120261321. doi:10.1016/S0065-2881(08)60019-X.

[LandformGloss-8] „Glossary of Landform and Geologic Terms” (PDF). National Soil Survey Handbook—Part 629. National Cooperative Soil Survey. април 2013. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 17. 8. 2016.

[9] Magilligan F.J., Gomez B., Mertes L.A.K., Smith, L.C. Smith N.D., Finnegan D., Garvin J.B., Geomorphic effectiveness, sandur development, and the pattern of landscape response during jökulhlaups: Skeiðarársandur, southeastern Iceland, Geomorphology 44 (2002) 95–113

[10] Smith L.C., Sheng Y., Magilligan F.J., Smith N.D., Gomez B., Mertes L., Krabill W.B., Garven J.B., Geomorphic impact and rapid subsequent recovery from the 1996 Skeiðarársandur jökulhlaup, Iceland, measured with multi-year airborne lidar. Geomorphology vol. 75 Is. 1–2 (2006) 65–75

[11] United States. Department of Conservation. Division of Geology. Glacial Sluceways and Lacustrine Plains of Southern Indiana. By William D. Thornburry. Bloomington: n.p., 1950. Web.

[12] „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2015-12-16. >.

[13] „Lava Plateaus”. Архивирано из оригинала 2013-11-14. г. Приступљено 2014-01-26.

[Migon-14] Migoń, Piotr (2004). „Planation surface”. Ур.: Goudie, A.S. Encyclopedia of Geomorphology. стр. 788—792.

[Brit-15] „Pediplain”. Encyclopedia Britannica.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]