Попис становништва Босне и Херцеговине 1879.

Попис становништва Босне и Херцеговине 1879 је био први попис у Босни и Херцеговини^[1], којег су извршили Аустроугари. Према попису, 1879. у БиХ је било:^[2]

1.158.440 становника,
550.651 становници женског пола,
607.789 становници мушког пола,
22,6 становника/1 km²
189.662 домаћинстава
5.042 села
43 града

Попис

Заступљеност по вјерском опредјељењу ‍

грко-православци	496.761	42,88%
мухамеданци	448.613	38,72%
римокатолици	209.391	18,08%
јевреји	3.426	0,30%
остали	249	0,02%

Округ Бања Лука

Котар\Религија	мухамеданци	грко-православци	римокатолици	јевреји	остали	укупно
Бања Лука	12.350	64.186	9.486	187	0	86.209
Бербир	5.592	15.563	1.179	3	0	22.337
Дервент	7.497	16.815	14.989	83	1	39.385
Тешањ	12.697	16.300	4.210	13	0	33.220
Жепче	3.906	1.670	3.300	16	0	8.892
укупно	42.042 (22,12%)	114.534 (60,27%)	33.164 (17,45%)	302 (0,16%)	1 (0,00%)	190.043

Округ Бихаћ

Котар\Религија	мухамеданци	грко-православци	римокатолици	јевреји	остали	укупно
Бихаћ	11.224	5.155	1.843	72	0	18.294
Цазин	24.902	2.867	3	0	0	27.772
Кључ	5.816	6.999	106	0	0	12.921
Костајница	6.654	20.819	802	0	0	28.725
Крупа	12.981	15.369	0	0	0	28.350
Петровац	2.970	14.578	61	0	0	17.609
Приједор	11.698	12.411	550	5	0	24.664
Сански мост	6.060	11.058	1.713	0	0	18.381
укупно	82.305 (46,57%)	89.256 (50,51%)	5.078 (2,88%)	77 (0,04%)	0 (0,00%)	176.716

Округ Мостар

Котар\Религија	мухамеданци	грко-православци	римокатолици	јевреји	остали	укупно
Мостар	11.447	6.280	22.928	35	6	40.696
Билек	2.101	11.625	2	0	0	13.728
Фоча	17.906	7.343	1	0	0	25.250
Гацко	3.827	5.467	1	0	0	9.295
Коњица	9.862	2.167	4.575	0	0	16.604
Љубиње	1.970	5.605	2.708	0	0	10.283
Љубушки	2.846	145	20.205	0	3	23.199
Невесиње	3.336	8.880	109	0	0	12.325
Почитељ	2.345	1.565	5.769	0	0	9.679
Столац	5.029	3.565	3.410	0	0	12.004
Требиње	4.599	11.735	150	0	1	16.485
укупно	65.268 (34,43%)	64.377 (33,96%)	59.858 (31,58%)	35 (0,02%)	10 (0,01%)	189.548

Округ Сарајево

Котар-град\Религија	мухамеданци	грко-православци	римокатолици	јевреји	остали	укупно
Град Сарајево	14.848	3.747	698	2.077	7	21.377
Котар Сарајево*	10.101	16.043	1.336	6	50	27.536
Чајниче	3.852	1.974	0	6	0	5.832
Фојница	6.278	399	11.065	13	6	17.761
Горажда	5.724	2.024	4	5	0	7.757
Кладањ	5.036	2.218	630	28	0	7.912
Рогатица	10.797	9.189	2	6	0	19.994
Високо	15.043	6.278	9.563	38	0	28.922
Вишеград	6.665	5.416	0	37	0	12.118
укупно	78.344 (52,51%)	47.288 (31,69%)	21.298 (14,27%)	2.216 (1,49%)	63 (0,04%)	149.209

* Котар Сарајево не укључује и град Сарајево.

Округ Травник

Котар\Религија	мухамеданци	грко-православци	римокатолици	јевреји	остали	укупно
Травник	23.371	5.833	14.515	428	0	44.147
Гламоч	1.886	8.114	196	0	0	10.196
Јајце	10.885	30.112	7.408	3	0	48.408
Ливно	3.835	10.212	11.010	0	0	25.057
Прозор	4.062	0	5.357	0	0	9.419
Доњи Вакуф	12.548	10.727	10.490	0	0	33.765
Жупањац	1.656	1.051	10.705	0	0	13.412
укупно	58.243 (31,59%)	66.049 (35,82%)	59.681 (32,36%)	431 (0,23%)	0 (0,00%)	184.404

Округ Тузла

Котар\Религија	мухамеданци	грко-православци	римокатолици	јевреји	остали	укупн
Доња Тузла	32.073	5.247	6.231	21	84	43.656
Бијељина	10.601	23.728	1	149	0	34.479
Брчко	10.402	7.472	5.668	46	0	23.588
Грачаница	12.075	6.938	572	26	0	'19.611
Градачац	12.056	9.980	5.333	24	0	27.393
Маглај	8.277	14.864	1.265	3	2	24.411
Орашје	1.644	7.420	11.242	38	5	20.349
Сребреница	15.036	13.025	0	0	84	28.145
Власеница	6.985	12.427	0	8	0	19.420
Зворник	13.262	14.156	0	50	0	27.468
укупно	122.411 (45,59%)	115.257 (42,92%)	30.312 (11,29%)	365 (0,14%)	175 (0,06%)	268.520

Извори

^ „Становништво Босне и Херцеговине по пописима” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала 19. 09. 2013. г. Приступљено 29. 09. 2013.
^ „Резултати пописа становништва 1879. у Босни и Херцеговини” (PDF) (на језику: (језик: српски) и (језик: немачки)). Приступљено 2. 1. 2014.

[попис-1] „Становништво Босне и Херцеговине по пописима” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала 19. 09. 2013. г. Приступљено 29. 09. 2013.

[попис_1879-2] „Резултати пописа становништва 1879. у Босни и Херцеговини” (PDF) (на језику: (језик: српски) и (језик: немачки)). Приступљено 2. 1. 2014.

[1]

[2]