Напуљ
Напуљ (итал. Napoli, нап. Napule) је трећи по величини град у Италији. Напуљ је и главни град истоименог Округа Напуљ и главни град покрајине Кампаније у јужној Италији. Са околним предграђима град има око 4,5 милиона становника.
| Напуљ | |
|---|---|
Напуљ | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија | Кампанија |
| Основан | 600. п. н. е. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 909.048 |
| — густина | 7.749,77 ст./km2 |
| Агломерација | 4.434.136 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 50′ 00″ С; 14° 15′ 00″ И / 40.833333° С; 14.25° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 17 m |
| Површина | 117,3 km2 |
  Напуљ Напуљ на карти Италије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Луиђи Де Маџистрис |
| Поштански број | 80100, 80121-80147 |
| Позивни број | 081 |
| Регистарска ознака | NA |
| Веб-сајт | |
| comune.napoli.it | |
,_Naples.jpg)
.jpg)
.jpg)
Напуљ је широм света познат по низу посебности: оближњем вулкану Везуву и древној Помпеји, по старом историјском језгру (данас под заштитом УНЕСКОа), кулинарском специјалитету пици, као и по наполитанској криминалној организацији Камори.
Порекло назива
уредиДанашњи назив града „Напуљ“ или италијански „Наполи“ је изведен од две старогрчке речи „Неа“ и „Полис“ (старогрчки: Νέα Πόλις), што значи „Нови град“.
Географија
уреди
Напуљ се налази на прелазу из средишње ка јужној Италији. Град се сместио у средишњем делу Кампаније. Од престонице Рима град је удаљен 225 km југоисточно.
Рељеф
уредиНапуљ се развио у истоименом Напуљском заливу, делу Тиренског мора. Град се протеже северном страном залива и на покренутом је терену. Северно од града се протеже Флегрејско побрђе, а 20ак километара источно уздиже се чувени вулкан Везув. Град је познат и по веома незавидном положају што се тиче сеизмике и вулканске активности.
Клима
уредиКлима у Напуљу је средоземна клима. Стога су лета дуга, сува и топла а зиме благе и кишовите.
| Клима Напуља | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
13,5 (56,3) |
15,7 (60,3) |
18,1 (64,6) |
23,0 (73,4) |
26,7 (80,1) |
29,9 (85,8) |
30,3 (86,5) |
26,9 (80,4) |
22,1 (71,8) |
17,1 (62,8) |
14,1 (57,4) |
20,8 (69,4) |
| Просек, °C (°F) | 8,7 (47,7) |
8,8 (47,8) |
11,1 (52) |
13,2 (55,8) |
17,8 (64) |
21,4 (70,5) |
24,3 (75,7) |
24,7 (76,5) |
21,4 (70,5) |
17,1 (62,8) |
12,4 (54,3) |
9,8 (49,6) |
15,9 (60,6) |
| Минимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
4,5 (40,1) |
6,3 (43,3) |
8,4 (47,1) |
12,6 (54,7) |
16,2 (61,2) |
18,8 (65,8) |
19,1 (66,4) |
16,0 (60,8) |
12,1 (53,8) |
7,8 (46) |
5,6 (42,1) |
11,0 (51,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 104,4 (4,11) |
97,9 (3,854) |
85,7 (3,374) |
75,5 (2,972) |
49,6 (1,953) |
34,1 (1,343) |
24,3 (0,957) |
41,6 (1,638) |
80,3 (3,161) |
129,7 (5,106) |
162,1 (6,382) |
121,4 (4,78) |
1.006,6 (39,63) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 9,9 | 9,8 | 9,5 | 8,8 | 5,7 | 4,0 | 2,3 | 3,8 | 5,8 | 8,1 | 10,8 | 10,7 | 89,2 |
| Сунчани сати — месечни просек | 114,7 | 127,6 | 158,1 | 189,0 | 244,9 | 279,0 | 313,1 | 294,5 | 234,0 | 189,1 | 126,0 | 105,4 | 2.375,4 |
| Извор: World Meteorological Organization[1] | |||||||||||||
| Клима Напуља-Каподичина, округа на периферији (алтитуда: 72 metres (236 feet) изнад нивоа мора.[2]) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 21,1 (70) |
22,8 (73) |
27,8 (82) |
27,4 (81,3) |
34,8 (94,6) |
37,4 (99,3) |
39,0 (102,2) |
40,0 (104) |
37,2 (99) |
31,5 (88,7) |
26,0 (78,8) |
24,4 (75,9) |
40 (104) |
| Максимум, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
13,1 (55,6) |
15,6 (60,1) |
17,4 (63,3) |
23,0 (73,4) |
26,5 (79,7) |
29,8 (85,6) |
30,8 (87,4) |
26,8 (80,2) |
22,7 (72,9) |
17,3 (63,1) |
14,3 (57,7) |
20,9 (69,6) |
| Просек, °C (°F) | 8,7 (47,7) |
8,8 (47,8) |
11,0 (51,8) |
12,9 (55,2) |
17,8 (64) |
21,3 (70,3) |
24,3 (75,7) |
24,9 (76,8) |
21,4 (70,5) |
17,1 (62,8) |
12,5 (54,5) |
9,9 (49,8) |
15,88 (60,57) |
| Минимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
4,5 (40,1) |
6,3 (43,3) |
8,4 (47,1) |
12,6 (54,7) |
16,2 (61,2) |
18,8 (65,8) |
19,1 (66,4) |
16,0 (60,8) |
12,1 (53,8) |
7,8 (46) |
5,6 (42,1) |
11,0 (51,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −5,6 (21,9) |
−3,8 (25,2) |
−3,6 (25,5) |
0,8 (33,4) |
5,0 (41) |
9,0 (48,2) |
11,2 (52,2) |
11,4 (52,5) |
5,6 (42,1) |
2,6 (36,7) |
−3,4 (25,9) |
−4,6 (23,7) |
−5,6 (21,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 92,1 (3,626) |
95,3 (3,752) |
77,9 (3,067) |
98,6 (3,882) |
59,0 (2,323) |
32,8 (1,291) |
28,5 (1,122) |
35,5 (1,398) |
88,9 (3,5) |
135,5 (5,335) |
152,1 (5,988) |
112,0 (4,409) |
1.008,2 (39,693) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 9,3 | 9,1 | 8,6 | 9,3 | 6,1 | 3,3 | 2,4 | 3,7 | 6,1 | 8,5 | 10,2 | 9,9 | 86,5 |
| Релативна влажност, % | 75 | 73 | 71 | 70 | 70 | 72 | 70 | 69 | 73 | 74 | 76 | 75 | 72,3 |
| Сунчани сати — месечни просек | 114,7 | 127,6 | 158,1 | 189,0 | 244,9 | 279,0 | 313,1 | 294,5 | 234,0 | 189,1 | 126,0 | 105,4 | 2.375,4 |
| Извор: Servizio Meteorologico[3] and NOAA (1961-1990, humidity)[4] | |||||||||||||
| Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 15 °C (59 °F) | 14 °C (57 °F) | 14 °C (57 °F) | 15 °C (59 °F) | 18 °C (64 °F) | 22 °C (72 °F) | 25 °C (77 °F) | 27 °C (81 °F) | 25 °C (77 °F) | 22 °C (72 °F) | 19 °C (66 °F) | 16 °C (61 °F) | 19,3 °C (66,7 °F) |
Воде
уредиНапуљ се развио у истоименом Напуљском заливу, делу Тиренског мора. У граду нема значајнијих копнених водотока, мада због сеизмичке активности подручја има извора топле и вреле воде.
Историја
уреди
Напуљ су основали Грци између VII и VI века п. н. е. Добио је име Неа Полис (грчки Νέα Πόλις), што значи „Нови град“ и био је део Велике Грчке. Околина града била је поприште великог сукоба током Другог пунског рата.
Током римског периода град је задржао грчки језик и оригиналне обичаје. После римског периода прелази из руке у руку различитих владара (Византија, Ломбарди, Нормани, немачки Свети Римски Цареви, Анжујци, Арагон, Шпанија, Бурбони).
После пада Западног римског царства водио се исцрпљујући Готски рат између Гота и Византије. Византија побеђује, али подручју је требало неколико векова да се опорави од последица тога рата.
После долазе Лангобарди, а у 11. веку Нормани под водством Роберта Гвискара.
Напуљ је био главни град Краљевства Две Сицилије, а постао је и главни град Напуљске краљевине. Напуљ је био једини град поред Јерусалима, где је име краљевства било исто као главни град.
1224. је основан универзитет.
У 17. веку Напуљ је са својих 300.000 становника био други по величини - (после Париза) - град у Европи. Данас се у граду могу наћи споменици свих тих бивших периода власти.
Становништво
уредиПрема резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 978.399 становника.[6]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 831.781 | 865.913 | 1.010.550 | 1.182.815 | 1.226.594 | 1.212.387 | 1.067.365 | 1.004.500 | 978.399 |
2008. године Напуљ је имао нешто преко 960.000 становника, свега 40% више као на почетку 20. века, али за 20% мање него 1970. године. Опадање становништва током протеклих деценија узроковано је сталним пресељењем становништва (махом младих породица) у мирнија предграђа са вишим квалитетом живота. Ово се одражава и на градско становништво, које је изузетно старо и са ниским природним прираштајем. Треба споменути и бројно привремено становништво у виду бројне студентске популације.
Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега.
Напуљ има велико градско подручје са око 4,5 милиона становника, Велики Напуљ, и по томе је други град у Италији, одмах после Великог Милана.
Језик
уредиПоред званичног италијанског језика у граду и околини се говори и наполитански језик, одн. пре локално наречје италијанског језика. Ово је велики понос градског становништва.
Привреда
уредиПривреда Напуља заостаје за величином града. Напуљ прати „баук италијанског југа“, који до дан-данас пати о деловања организованог криминала, великог степена криминалитета, развијености „сивог тржишта“ и велике подмићености чиновништва.
И поред тога град има развијену привреду, махом везану за лучке делатности. Град има развијену прехрамбену индустрију и бродоградњу, а у околини постоје веома развијена туристичка одредишта (Капри, Соренто, Везув и Помпеја).
Знаменитости
уредиИсторијско језгро Напуља уврштено је на Унескову листу Светске баштине. Иако је Напуљ један од најлепших градова у Европи и богат историјским споменицима, мало је занемарен од стране масовног туризма, јер се посећују оближњи атрактивни локалитети. Унутар града постоје многа атрактивна места.
У Напуљу се налази неколико познатих замкова:
- Нови Замак је у самом историјском центру и на листи је Светске баштине.
- Замак дел Ово
- Замак Капуано
- Замак Светог Елма
У Напуљу се налази најстарија активна опера у Европи, Театар Сан Карло, која је основана 1737. У Напуљу је рођен чувени Енрико Карузо.
Знаменитости близу Напуља
уредиБлизу Напуља се налазе рушевине Помпеја и Херкуланума страдалих 79. приликом ерупције Везува.
У Напуљском заливу налазе се острва Капри, Прочида и Искија.
Занимљивости
уреди- Што се тиче хране, Напуљ се сматра постојбином пице. Најстарија пицерија постоји од 1830.
- У Напуљу дејствује криминална орхганизација под називом Камора
- У Напуљу се говори наполитански
- У Напуљу је рођен чувени италијански оскаровац Паоло Сорентино. Сам град аутор врло радо користи као сценографију својих филмова и романа.
Партнерски градови
уреди
Галерија
уреди-
Градска катедрала -
Краљевски двор -
Нови Замак -
Веома позната Галерија Умберто I -
Здање Напуљског универзитета -
Академија лепих уметности -
Трг плебисцита са Црквом Фрање Паулијанског
.jpg)
Референце
уреди- ^ „Weather Information for Naples”. World Meteorological Organization. јун 2011. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2012.
- ^ „GeoHack – San Pietro a Patierno”. wmflabs.org. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г.
- ^ Tabelle climatiche della stazione meteorologica di Napoli-Capodichino Ponente dall'Atlante Climatico 1971–2000 (PDF). Servizio Meteorologico dell'Aeronautica Militare. Retrieved 5 December 2012.
- ^ „Naples (16289) - WMO Weather Station”. NOAA. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ Neapolitan Riviera Climate Архивирано 2014-02-01 на сајту Wayback Machine – weather2travel.com
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
Литература
уреди- Acton, Harold (1956). The Bourbons of Naples (1734–1825). London: Methuen.
- Acton, Harold (1961). The Last Bourbons of Naples (1825–1861). London: Methuen..
- Buttler, Michael; Harling, Kate (март 2008). Paul Mitchell, ур. Naples (Third изд.). Basingstoke, Hampshire, United Kingdom: Automobile Association Developments Limited 2007. ISBN 978-0-7495-5248-0. Приступљено 11. 3. 2010.
- Chaney, Edward (2000). "Inigo Jones in Naples" in The Evolution of the Grand Tour. London: Routledge.
- De Grand, Alexander J. (2001). The hunchback's tailor: Giovanni Giolitti and liberal Italy from the challenge of mass politics to the rise of fascism, 1882–1922. ISBN 0-275-96874-X., Wesport/London: Praeger,
- Snowden, Frank M (1995). Naples in the Time of Cholera, 1884–1911. Cambridge University Press. ISBN 0-521-48310-7., Cambridge:,
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Филмови и фото галерија Напуља Филмови и фото галерија
- Напуљ - некад и сад
- Мапа Напуља
- Јавни градски превоз Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2006)
- Универзитет у Напуљу
- Сателитски снимци Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2006)
- Национални археолошки музеј
- Народна библиотека у Напуљу
