Напад НОВЈ на Брач септембра 1944.
Отпочињући операцију ослобађања Далмације, 26. далматинска дивизија ослободила је током септембра 1944. Брач, Хвар и Шолту. Најтеже борбе вођене су на Брачу и трајале су од 12. до 17. септембра 1944.
| Напад НОВЈ на Брач септембра 1944. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
.svg){kind=small} НОВЈ |
 Немачки Вермахт | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Божо Божовић Фрањо Клуз † |
 Хуберт Ламај | ||||||
| Укључене јединице | |||||||
|
Осми далматински корпус (26. далматинска дивизија) Прва ескадрила | 118. ловачка дивизија | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознато | 113 погинулих, 583 заробљених | ||||||
Немци су тешко утврдили место Сумартин са околином на источној обали Брача, са намером да га одсудно бране. Ово место било им је веома важно због контроле пловидбе Брачким каналом између Брача и далматинске обале.
Немачка посада Супетра (ојачан 3. батаљон 738. пука 118. ловачке дивизије) се након борбе 12. септембра повукла према Сплиту, док су за Сумартин вођене четвородневне тешке борбе. Коначно је 17. септембра пред мрак упориште освојено, а током следеће ноћи спречени су покушаји пробијања посаде из окружења и евакуације на копно.
Ту је уништен 2. батаљон 738. пука заједно са четом 118. извиђачког батаљона и артиљеријским деловима. Немачки људски губици на Брачу износили су 113 погинулих и 583 заробљена војника.[1][2]
На Брач се, осим делова 26. далматинске дивизије, искрцао и британски 43. одред командоса, као и знатне артиљеријске снаге. Командоси нису увођени у борбу, а савезничка артиљерија пружала је непосредну подршку јединицама 26. дивизије у борбама.
У операцији су учествовале и савезничке поморске и ваздухопловне снаге. Током напада у циљу ваздушне подршке 14. септембра погинуо је Фрањо Клуз, командант Прве ескадриле НОВЈ.
Резултат напада
уредиБрач је у тој фази рата био од великог значаја за немачки положај. Држање Брача Немцима је омогућавало несметану пловидбу Брачким каналом. Због тога је Команда југоистока након пада Брача, 18. септембра, захтевала изјашњење штаба Друге оклопне армије „зашто је без наређења евакуисано острво Брач“.[3]
Референце
уреди- ^ Никола Анић: ДВАНАЕСТА ДАЛМАТИНСКА УДАРНА БРИГАДА (ПРВА ОТОЧКА) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Мирко Нововић и Стеван Петковић, Прва далматинска пролетерска НОУ бригада Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Ратни дневник команде Југоистока, Национална архива Вашингтон, Т311, ролна 190, превод у Зборнику НОР-а, том XII, књига 4, документ 219, 18. септембар 1944., Приступљено 9. 4. 2013.
Литература
уреди- Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату, том V, књига 33, Војноисторијски институт, Београд
- Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату, том XII, књига 4 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2011), Војноисторијски институт, Београд
- Мирко Нововић, Прва далматинска пролетерска НОУ бригада Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013), Војноисторијски институт, Београд 1986.
- Наша Прва далматинска, сјећања бораца Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013), Слободна Далмација, Сплит 1982.
- Анић, Никола (1984). ДВАНАЕСТА ДАЛМАТИНСКА УДАРНА БРИГАДА (ПРВА ОТОЧКА). Супетар: Домицил 12. далматинске НОУ бригаде. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г. Приступљено 22. 08. 2012.
- Parker, John: Commandos: The inside story of Britain's most elite fighting force. London: Bounty Books. 2000. ISBN 978-0-7537-1292-4