Мухамед Филиповић

Мухамед Филиповић (Бања Лука, 3. август 1929 — Сарајево, 26. фебруар 2020), био је босанскохерцеговачки филозофски писац, есејиста о културној историји Босне и Херцеговине и касније (осамдесетих и деведесетих) нарочито је познат као један од најистакнутијих бошњачких националних идеолога. Био је члан Академије науке и умјетности БиХ, предсједник Бошњачке академије наука и умјетности. Био је дугогодишњи редовни професор логике и методологије социјалних истраживања на одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета УНСА. У периоду од 1975. до 1982. године био је уредник у редакцији Енциклопедије Југославије ЈЛЗ за сепарат Босна и Херцеговина.

Мухамед Филиповић
Лични подаци
Датум рођења	(1929-08-03)3. август 1929.
Мјесто рођења	Бања Лука, Краљевина СХС
Датум смрти	26. фебруар 2020.(2020-02-26) (90 год.)
Мјесто смрти	Сарајево, Босна и Херцеговина
Породица
Родитељи	Сулејман Филиповић
Филозофски рад
Интересовања	Логика, Филозофија језика, Методологија, Културна историја БиХ
Идеје	Идеологија и идентитет Бошњачког духа

Биографија

Рођен је 3. августа 1929. године у Бањој Луци у породици Сулејмана и Ђуле.

Филиповић је у родном граду завршио основну и средњу школу. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду и Загребу. Дипломирао је 1952. године, а докторирао 1960. Био је доцент, ванредни и редовни професор логике и методологије социјалних истраживања са методологијом науке на Одсеку за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Аутор је монографија из марксизма, логике, историје филозофије језика, историје културног и књижевног живота Босне и Херцеговине и политичких чланака и монографија.

Током 1980-их Филиповић се трансформисао из идеолога у критичара режима Јосипа Броза. Почетком 1990-их заједно са Алијом Изетбеговићем и Фикретом Абдићем оснива Странку демократске акције, да би се пола године након тога политички разишао са већином чланства СДА и оснива Муслиманску бошњачку организацију, нову политичку партију унутар муслиманског бошњачког народа. МБО је добила незнатан број гласова на општим изборима у СР БиХ 1990. иако је код многих припадника до тада муслиманске нације био сматран идеолошким „оцем бошњачке нације“. Једно вријеме био је присталица муслиманског останка у Југославији. Заједно са Адилом Зулфикарпашићем учествовао је у неуспјелим преговорима у јулу 1991. са тадашњим вођама СДС-а о будућности СР БиХ унутар Југославије и био је склопио краткотрајни Споразум Караџић—Филиповић.

Без обзира на сукобе са СДА и Изетбеговићем током Рата у Босни и Херцеговини био је амбасадор БиХ у Берну у Швајцарској и Лондону у Уједињеном Краљевству.

Филиповић је био члан Академије наука БиХ, (у Академију наука и уметности СР БиХ изабран је 1976. а постао је дописни члан те Академије 1978. године и редовни члан 1987), један је од оснивача и предсједник и националне Бошњачке академије наука и умјетности. Објавио је 14 књига (укупно више од 30 дјела), од којих су неке и преведене на друге језике (Лењин — монографија његове мисли преведена је на седам језика).

Умро је 26. фебруара 2020. године у Сарајеву, у 91. години.

Библиографија Мухамеда Филиповића

• "Religija i moral", "Rad", Beograd, 1958.
• "Bosanski duh u književnosti – šta je to?", Sarajevo, 1967.
• "Lenjin - monografija njegove misli", "Veselin Masleša", Sarajevo, 1969.
• "Etički osnovi humanizma";
• "Marksizam i suvremena filozofija"; "Veselin Masleša", Sarajevo, 1974.
• "Filozofske osnove marksizma", "Komunist", Beograd, 1976.
• "Marksistička teorija i problemi revolucije", "Komunist", Beograd, 1976.
• "Industrija i rad kao predmet znanstvenog proučavanja", "Zaštita", Sarajevo, 1983.
• "Safet Krupić - marksistički filozof, kritičar i estetičar", Veselin Masleša, Sarajevo, 1986.
• "Filozofija jezika I", "Svjetlost", Sarajevo, 1986.
• "Duhovni život Bosne", Publicistički zavod Jugoslavije, Beograd, 1986.
• "Filozofija jezika II"; Sarajevo, 1987.
• "Bošnjačka politika", "Svjetlost", Sarajevo, 1996.
• "Bosna i Hercegovina-najvažnije geografske, demografske,historijske, kulturne i političke činjenice", "Copact-E", Sarajevo 1997.
• Povijest bosanske duhovnosti, "Bosanska knjiga", Sarajevo, 1997.
• "Tunjina nedovršena priča - Banjaluka u kazivanju Muhameda Filipovića", Emin Krkić 1999;
• "Pokušaj jedne duhovne biografije", "Avicena", Sarajevo, 1999.
• "Bio sam Alijin diplomata I i II", "Delta", Bihać, 2000.
• "Deset predavanja o ideji Evrope", Pravni centar Fond otvoreno društvo BiH, Sarajevo, 2000.
• "Jedno dugo, dugo putovanje uz Lim i oko Peštera", "Svjetlost", Sarajevo, 2001.
• "Komunizam i nostalgija", "Svjetlost", Sarajevo, 2001.
• "Pitanje odgovornosti za rat u BiH", "Svjetlost", Sarajevo,
• "Islam i teror", "El-Kalem", Sarajevo, 2002.
• "Metodologija znanosti i znanstvenog rada","Svjetlost", Sarajevo, 2004.
• "Tragedija Bosne"
• "Povijest i naše mišljenje o njoj";
• "Historija duhovnog života na tlu Bosne i Hercegovine, knjige I,II,III,IV", "Svjetlost", Sarajevo, 2005.
• "Devetnaest etida o Mihailu Bahtinu", "Svjetlost", Sarajevo, 2005.
• "Bosanski duh lebdi nad Bosnom", "Prosperitet", Sarajevo, 2006.
• "Ko smo mi Bošnjaci", 2008
• "U susret stogodišnjici Merhameta","Prosperitet", Sarajevo, 2011.
• ”Fenomen Muftija”,
• Filipović, Muhamed (1990). „O pojmu književnosti u primjeni na istraživanja naše duhovne baštine”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 39 (1989): 11—36. 
• Filipović, Muhamed (2007). Ko smo mi Bošnjaci: Ko smo mi Bošnjaci muslimanske vjere i šta mi želimo u našoj domovini Bosni i Hercegovini, u regiji s kojom smo svojim porijeklom i historijom povezani, i u Europi kojoj geopolitički i kulturno pripadamo?. Sarajevo: Prosperitet. 
• ”Roman jedne biografije”, Sarajevo, 2019. (аутобиографија)

Види још

• Бошњачки национализам
• Бошњачки унитаризам
• Бошњачки интегрализам
• Бошњакизација
• Први бошњачки сабор
• Босански унитаризам
• Босански интегрализам

Литература

• Ognjenović, Gorana; Jozelić, Jasna (2014). Politicization of Religion, the Power of State, Nation, and Faith: The Case of Former Yugoslavia and Its Successor States. Palgrave Macmillan. стр. 30. ISBN 978-1-137-47786-6.