Морнарица НОВЈ

Морнарица НОВЈ била је једна од три вида било Народноослободилачке војске Југославије. Формирана је у Подгори је 28. децембра 1942. Указом маршала Југославије Јосипа Броза Тита од 1. марта 1945. Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ) реорганизовани у Југословенску армију (ЈА), а Морнарица НОВЈ у Југословенску морнарицу.

Морнарица НОВЈ
Застава Морнарице НОВЈ у периоду од 1942 до 1943.
Постојање	1942—1945.
Део	Народноослободилачки партизанских одреда Југославије
Ангажовање	Десант 26. дивизије на Корчулу Напад НОВЈ на Шолту маја 1944. Напад на Брач јуна 1944.
Команданти
Командант	Јосип Черни
Политички комесар	Петар Радовић

Историјат

Активности на мору почеле су илегалним партизанским поморским везама у средњој Далмацији у јуну 1941; у Словеначком приморју основана је омладинска саботажна група, а у мају 1941. основан је Морнарички одред Баошићи (Бока которска). Интензивнији напади на непријатељски поморски саобраћај почели су почетком 1942. Почетком јуна 1942. у Затону (крај Шибеника) формирана је Приморска чета; готово на свим већим отоцима основане су партизанске чете и групе; прва партизанска поморска јединица био је Минерски одред формиран у јулу 1942; од блоковских партизана у децембру је формиран Приморски вод; наредбом Врховног команданта од 18. децембра 1942. при Штабу IV оперативне зоне Хрватске основана је Секција за ратну морнарицу. У Подгори је 28. децембра 1942. основана прва Морнаричка станица, а 23. јануара 1943. Први морнарички одред, који је у свом саставу имао прву партизанску флотилу; у септембру 1943. формиране су морнаричке команде НОВЈ. Наредбом Врховног команданта 18. октобра 1943. основана је Морнарица НОВЈ (командант Јосип Черни); Штаб морнарице у Хвару био је потчињен 8. корпусу; Флоту је чинило 10. н. бр., 30 патролних чамаца, око 200 помоћних бродова и више пароброда (нпр. Бакар), те неколико обалних батерија и противоклопних на острвима. Обално подручје (Соча-Бојана) подијељено је 10. новембра 1943. у шест поморских обалских сектора (I и VI ПОС нису дјеловали). За одбрану острва средње и јужне Далмације Штаб 8. корпуса формирао је оперативне штабове (укључене су и флотиле IV и V ПОС-а); Главни штаб чинио је Штаб Морнарице НОВЈ и Штаб 26. дивизије. Одлуком Врховног команданта од 20. јануара 1944. да се острво Вис утврди и брани, Штаб морнарице потчињен је Врховном штабу на Вису; Вис је постао главна војнопоморска база у борбама за ослобођење обале и острва средње Далмације. При 9. корпусу формирана је у септембру 1944. Морнаричка група у Словенији; нешто послије формиран је и Морнарички одред Копер. Од 20. септембра 1944. острво Вис постао је оперативна база Морнарице НОВЈ; формиран је Кварнерски одред морнаричке пјешадије (8. новембар) и Кварнерски помоћни састав (9. новембар). До краја 1944. у Словенском приморју основани су морнарички одреди V ПОС-а и батаљон морнаричке пјешадије. Прва морнаричка јединица на ријекама била је Морнаричка (Поморска) чета основана 11. септембра 1944. при Главном штабу НОВ и ПО Војводине; Морнаричка база у Кладову, формирана 12. октобра 1944; у Београду је 2. новембра 1944. основана је Команда речне пловидбе (претеча Ријечне ратне флотиле) као орган Повјереништва саобраћаја НКОЈ-а (морнаричке базе у Кладову, Новом Саду и Шапцу). Морнарица НОВЈ 1. марта 1945. преименована је у Југославенску морнарицу, а реорганизирана је 16. марта; укинути су поморски обалски сектори, основане су поморске команде Југословенске морнарице са својим флотилама; а затим и Команда флоте; имала је школе и курсове, снажну обалну артиљерију и морнаричку пјешадију, организирану обалну службу осматрања и јављања, техничку службу с одредима за спашавање пловних објеката, метеоролошку, хидрографску и друге службе. У завршним операцијама за ослобођење Хрватског приморја и Истре морнаричке снаге имале су значајну улогу. На завршетку рата Југословенска имала је: 11 ратних бродова, 8 аоружаних бродова., 66 патролних чамаца, 24 пароброда, 159 моторних једрењака и мањих помоћних бродова те око 14 000 људи. Године 1946. преименована је у Југославенску ратну морнарицу (ЈРМ). – НОВЈ имала је систем школовања кадрова прилагођен развоју Ратне морнарице. Прво организирано школовање започело је Сигналним курсом при V ПОС-у (Вела Лука, октобар-децембар 1943); слиједе Радио-телеграфски курс, Поморски курс при IV ПОС-у и Припремни курс за стројаре, ложаче и мотористе (Вис, 1944), Курс за бродовође мале обалне пловидбе, Течај за службу везе и Течај за подофицире стројаре (Монополи, 1944), Курс за бродовође обалне пловидбе (Вис, 1944), Официрски течај морнарице – за помоћне војне руководиоце, Моторни курс за људство трговачке морнарице, Основни стројарски течај, Течај за морнаре артиљеријске гране, Течај за бродаре и Основни стројарски течај (Монополи–Вис, 1944), Сигнални курс при IV ПОС-у, Диверзантски курс, Курс за бродовође обалне пловидбе и Курс за руководиоце лучких капетанија (Вис, 1944). Од 26. маја 1944. организацију и руковођење школовањем преузела је Управа школа и курсева Морнарице НОВЈ.

Види још

• Евакуација рањеника и болесника пловним средствима у НОБ