Мирослав Чангаловић
Мирослав Чангаловић (Гламоч, 18. фебруар/3. март 1921 — Београд, 1. октобар 1999) је био српски оперски и концертни пјевач, бас, једно је од највећих имена у историји српске и, шире, југословенске, музичке умјетности.[1]
Мирослав Чангаловић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 3. март 1921. |
| Место рођења | Гламоч, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1. октобар 1999. (78 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
Биографија
уредиРођен је у Гламочу. Захваљујући пријатељству са породицом Душана Трбојевића, истакнутог српског пијанисте и композитора, упознаје се са пјевањем и концертним музицирањем. Свој оперски деби је имао године 1946, у београдском Народном позоришту, улогом тамничара у Пучинијевој опери Тоска[2]. Од 1946. до 1954. године учио је пјевање код Зденке Зикове, познате оперске пјевачице и педагога.[1]
Репертоар
уредиЧангаловићев оперски репертоар је обухватао више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Његове најславније улоге су, на првом мјесту, улога Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и улога Досифеја, из опере Хованшчина, истог композитора. Многи музички критичари сматрају га, послије Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим. Слиједе улоге Дон Кихота (Маснеов Дон Кихот), Кончака и Галицког (Бородинов Кнез Игор), Мефиста (Гуноов Фауст), Филипа Другог (Вердијев Дон Карлос), Фигара (Моцартова Фигарова женидба), Кучобеја (Мазепа Чајковског), Ивана Грозног (Псковитјанка Римског Корсакова), Митке (Коњовићева Коштана), и друге.
Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло пјесама, циклуса пјесама, кантата и ораторијума, чији је велик дио сачињавало премијерно извођење многих дјела југословенских композитора. Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на одржаних територији бивше Југославије и око 160 концерата широм свијета.[2]
Преминуо је 1. октобра 1999. године у Београду.
Признања
уреди
Носилац је бројних југословенских и међународних признања и одликовања међу којима су:
- Октобарска награда (1955)[1],
- Вукова награда (1966)[3],
- Седмојулска награда (1966)[1],
- АВНОЈ-ева награда (1973)[1],
- Награда Међународног жирија критике као најбољи пјевач сезоне на фестивалу Театар нација у Паризу за улогу Мефиста (1959)[2],
- Награда Међународног жирија за улогу Бориса Годунова (1961)[3],
- Орден Витеза реда уметности и литературе француске владе, у знак признања за његов допринос афирмацији дела француске музике ван граница Француске.[3]
Као истакнути културно-просветни радник 1963. године изабран је за посланика Просвјетно-Културног већа Скупштине СР Србије.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „ЧАНГАЛОВИЋ Мирослав”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024.
- ^ а б в г „Miroslav Čangalović”. zapadnisrbi.com. Приступљено 22. 1. 2024.
- ^ а б в „Iz arhive Radio Beograda”. rts.rs. Приступљено 22. 1. 2024.
Литература
уреди- Трбојевић, Душан (2000). Казивања Мирослава Чангаловића (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Библиотека града Београда. стр. Стр. 188. ISBN 86-7191-041-5.
Спољашње везе
уреди- РТС: Сећање на Мирослава Чангаловића, 15. 5. 2010. (језик: српски)
- РТС: 90 година од рођења Мирослава Чангаловића, 31. 3. 2011. (језик: српски)
- Званична презентација Народног позоришта у Београду[мртва веза] (језик: српски)
- Гламочани и Матица српска обиљежавају вијек од рођења Мирослава Чангаловића (Глас Српске, 5. септембар 2021)
- Век од рођења Мирослава Чангаловића („Политика”, 10. септембар 2021)
- Објављена монографија „Мирослав Чангаловић певач–глумац” („Политика”, 10. септембар 2021)
