Милица Мандић
Милица Мандић (Београд, 6. децембар 1991) српска је репрезентативка у теквонду и чланица теквондо клуба Галеб. Двострука олимпијска шампионка у теквондоу у категорији преко 67 кг на играма 2012. и 2020. године. Тренира је Драган Јовић.
| Милица Ђуричић | |
|---|---|
 Милица Мандић 2012. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. децембар 1991. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Држављанство | Србија |
| Висина | 1.80 м |
| Маса | 72 kg |
| Спортске информације | |
| Спорт | Теквондо |
| Клуб | Теквондо клуб Галеб |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорд | 77:40[1] |
| Награде | „Златна значка“ Спорта (2012) Најбоља спортисткиња по избору ОКС (2012, 2017) Спортиста године по избору УСНС (2012) Награда града Београда (2012) Мајска награда (2013) |
Награде и медаље
| |
Спортска каријера
уредиНа Летњим олимпијским играма 2012. године такмичила се у категорији преко 67 kg у којој је освојила златну медаљу, након победа над Таталигом Кроли (1 рунда: 16-2), Маријом Еспинозом (ЧФ: 6-4), Анастасијом Баришњиковом (ПФ: 11-3) и Ан Каролин Граф (Ф: 9-7).
То је трећа медаља коју је Србија освојила на Летњим олимпијским играма 2012. године и прва златна откако Србија учествује као самостална држава.[2][3]
Крајем 2012. године Олимпијски комитет Србије прогласио ју је за најбољу спортисткињу, а добила је и „Златну значку“ дневног листа Спорт.
У мају 2013. године Милица је освојила златну медаљу у категорији до 73 килограма, на Отвореном првенству Шпаније у Аликантеу.[4] На Медитеранским играма у Мерсину за своју земљу освојила је сребрну медаљу.
Почетком маја 2014, окитила се сребрном медаљом на континенталном шампионату, које се одржавало у Бакуу. Редом је побеђивала: Марину Тадејеву (13:1), Елпиду Димитропулу (13:5), а у полуфиналу Александру Кжемјенецку (10:2). У финалу губи од Иве Радош (6:3). На турниру Г1 у Аустрији осваја златну медаљу. У првом колу побеђује Суде Булут (4:1), затим Зузану Пијетке (13:0), а у полуфиналу Фуркану Ајдин (6:4). У финалу побеђује Решмие Огинк на златни бод. У Лозани на турниру Г1 такође осваја златну медаљу. Редом је победила: Аурелију Санфилипо (7:1), Иву Радошин на златан бод, а у финалу опет Решмие Огинк на златан бод. На позивном турниру Г4 у Кини окитила се бронзаном медаљом. Победила је: Мелду Акцан (6:2), затим Донгуа Ли (3:2), а у четвртфиналу Решмие Огинк (5:1). У полуфиналу изгубила је од Брисаиде Акосте (7:1). Ово је био уједно и први турнир на којем се уручују новчане награде, па је Милица добила 1.000 $. На турниру Г2 категорије у Кореји у финалу победила је Ферузуа Јергешову (9:0).
Другу златну медаљу је освојила на Летњим олимпијским играма 2020. године у Токију, а такмичила се у категорији преко 67 kg, победила је у финалу Дабин Ли из Јужне Кореје са 10:7.[5]
Награде
уредиДруге награде
уреди- 2012: Награда Браћа Карић
- 2022: Награда Браћа Карић
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „MANDIC, Milica : Taekwondo Data”. taekwondodata.com. Приступљено 16. 8. 2016.
- ^ „Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji zlatnu medalju u Londonu!”. sport.blic.rs. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. Приступљено 12. 8. 2012.
- ^ Стевовић, Дејан (11. 8. 2012). „Милица Мандић освојила златну медаљу”. Politika Online.
- ^ РТС: Ново злато за Милицу (4. мај 2013)
- ^ „Милица Мандић донела Србији прво злато у Токију!”. Приступљено 27. 7. 2021.
