Милан Живадиновић

Милан Живадиновић (Београд, 15. децембар 1944 — Београд, 17. јул 2021) био је српски фудбалски тренер и југословенски фудбалер.

Милан Живадиновић
Милан Живадиновић, 2018. године
Лични подаци
Надимак	Жива, Бард
Датум рођења	(1944-12-15)15. децембар 1944.
Место рођења	Београд, ДФ Југославија
Датум смрти	17. јул 2021.(2021-07-17) (76 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Позиција	везни
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1962—1964 1964—1965 1965—1966 1966—1968 1968—1972 1968—1970 1970—1971 1972—1974	Црвена звезда Челик Вардар Слобода Ужице Црвена звезда → Ријека → Црвенка Судвест	2 8 23 52 0 33 23	(0) (1) (4) (13) (0) (8) (2)
Тренерска каријера
1974—1975 1975—1977 1977—1979 1979—1980 1980—1981 1981—1983 1983—1984 1985 1986—1987 1987—1988 1989—1990 1990—1991 1991—1992 1992—1994 1996—1998 1998—1999 1999—2000 2000—2001 2002 2002 2003—2004 2004—2005 2007 2011	Спартак Суботица Нови Сад (помоћник) Црвена звезда (млађе категорије) Рад Сутјеска Никшић Сакарјаспор Нови Сад Сакарјаспор Будућност Раднички Ниш Ал-Шахаб ОФК Београд Будућност Црвена звезда Југославија до 21 Југославија Ал-Наср Ирак Обилић Јемен Гана Сава Батери Чангша Ђинде Мјанмар

Каријера

Играчка

Прошао је омладинску школу Црвене звезде, а шансу у првом тиму је добио 1963. године, као веома млад фудбалер. Пружио је запажене партије у Рапан купу исте године, када је одиграо пет утакмица и постигао гол против Полоније из Битома у победи од 4:3. Одиграо је и два меча у шампионату, али је повреда зауставила даљи напредак његове каријере. Играо је још за Челик из Зенице, Вардар, Слободу из Ужица, Ријеку, Црвенку и немачки Судвест Лудвигсхафен, где је завршио каријеру 1974. године. Најбоље партије имао је у дресу Ријеке, где је у сезони 1969/70 постигао осам голова у Другој лиги.

Тренерска

У изузетно богатој тренерској каријери водио је велики број клубова и репрезентација. Био је тренер у јуниорима Црвене звезде од 1977. до 1979. године. Први тим црвено-белих водио је од 1992. до 1994. године и освојио један национални куп 1993. године, када је Звезда против Партизана у другој утакмици финала стигла до трофеја бољим извођењем пенала. Популарни Жива је тада у финишу меча на терен послао резервног голмана Милана Симеуновића, који је постао јунак утакмице, када је одбранио ударац Мијатовића, а затим реализовао последњи шут за освајање трофеја. Био је тренер Звезде у тешком времену за државу, када је свим клубовима било забрањено учешће у Европи због санкција. Жива је био један од заслужних за долазак Дејана Савићевића у клуб, а забележио је и највећи број вечитих дербија као тренер Црвене звезде у последње две и по деценије, рачунајући и ревијалне мечеве, који су играни у то време.

Поред Звезде, у тренерској каријери водио је још Нови Сад, суботички Спартак, Рад, Сутјеску, Сакаријаспор из Турске, Будућност, Приштину, нишки Раднички, Ал Шахаб, ОФК Београд, Аполон са Кипра, Ал Наср, Обилић, Саба Батери, са којим има освојен Куп Ирана 2005. године и Чангша Ђинде из Кине. Био је селектор младе репрезентације Југославије. У периоду од 1998. до 1999. водио је национални тим као селектор на шест утакмица у време када је репрезентација била шеста на ФИФА ранг листи. Остварио је учинак од три победе, два ремија и једног пораза, а остаје забележено да није изгубио утакмицу у квалификацијама за Европско првенство (све три победе), и то у време када је репрезентација због политичке ситуације играла мечеве ван Србије и Црне Горе. Водио је још и националне селекције Ирака, Јемена, Гане и Мјанмара.

Остало

Познат је и по гостовањима у емисији КЦН Спорт Дејана Анђуса, где је био стални стручни сарадник.

Смрт

Преминуо је у Београду 17. јула 2021. године од последица можданог удара.

Спољашње везе

• Милан Живадиновић на сајту ФК Црвена звезда