Википедија

Међуратни период

вишезначна одредница на Викимедији

Међуратни период (лат. interbellum) представља израз који се у свом најширем смислу првенствено користи за европску и светску историју од 1918. до 1939. године, односно од завршетка Првог светског до почетка Другог светског рата. Међуратни период су, поготово на почетку, карактерисале драматичне политичке промене изазване пропашћу четири велика царства - Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског кроз стварање мањих националних држава. Једна од значајних последица рата је било и дубоко разочарење предратним друштвеним, економским и културним поретком, а што се одразило кроз тражење алтернатива кроз идеологију комунизма, оличену о новоствореном Совјетском Савезу, односно фашизма чији су представници дошли на влласт у Италији. Ситуација у Европи се значајно смирила тек око пет година након рата, завршетком грађанског рата у Русији и тзв. турског рата за независност, те је започео кратки период релативног просперитета и обнове који се некад назива Бурне двадесете. Њему је дошао крај након слома њујоршке берзе 1929. и почетка Велике економске кризе, која ће изазвати како унутрашњу нестабилност у појединим државама, али и настојање да се економски проблеми преброде агресивном спољашњом политиком у чему ће се истицати Јапанско царство, фашистичка Италија, и на крају Нацистичка Немачка, чија ће инвазија Пољске у лето 1939. том периоду коначно донети крај.

Политичка карта Европе 1923.
Map of Europe with numbered locations
Њујорк Трибјун је 9. новембра 1919. године штампао ову карту оружаних сукоба у средњој и источној Европи 1919. године, годину дана након завршетка Првог светског рата:[1]

Догађања на истоку: Кина и Јапан

уреди
 
Јапански цар Хирохито

Почетком 20. века Кина је била велико царство с дугом традицијом. Међутим велик део кинеске трговине и богатства био је у поседу и под контролом неколико европских велесила.[2] За многе је Кинезе то било понижавајуће, те је од почетка 20. века дошло до пораста национализма. Године 1911. у Кини је избила револуција те је срушено хиљадугодишње кинеско царство и проглашна република. У наредним годинама Кину је потресао низ грађанских ратова, које су искористиле западне велесиле и Јапан да би прошириле утицај у тој земљи.[3][4]

Кинеску је револуцију 1911. године водила Кинеска национална странка (Куоминтанг) која се залагала за грађанску Кину. Међутим, убрзо им се супроставила кинеска Комунистичка партија, која је хтела промене по узору на СССР. Њихов је сукоб од 1927. прерастао у грађански рат. Тај је сукоб привремено прекинула јапанска инвазија на Кину 1937. године, али наставио се и након Другог светског рата.

Јапан се у 20. веку брзо развијао и постао је водећа земља Далеког истока. Јапанске су вође следиле западњачке идеје и почеле да развијају индустрију и науку. Међутим, Јапан се суочавао с два велика проблема. Становништво Јапана се нагло повећавало, те је постојао притисак за ширењем и насељавањем у суседним земљама (Кореји и Кини). Други велики проблем Јапана био је недостатак сировина потребних за убрзани развој индустрије, као што су нафта, жељезна руда и гума.

Стварање Јапанског царства текло је поступно. Победом против Русије 1905. године показао се као велика сила. Убрзо затим окупирао је и анескирао Кореју (1907—1910). Борећи се на страни Антанте у Првом светском рату, преузео је немачке колоније на Пацифику. Ипак, Јапан је након рата, као и Италија био незадовољан својим добицима. Привлачила су га суседна богата подручја, те је у тридесетим годинама започео своје ширење у Кини исцрпљеној грађанским ратовима.

У то је време све важнију улогу у јапанској политици добијала војска која се залагала за агресивнију спољну политику. У тридесетим годинама милитаристички кругови преузели су власт, а јапански цар Хирохито постао је само фигура. Коначно, настојања да освоји богата подручја југоисточне Азије довела су Јапан у сукоб с другим велесилама и суседним државама и уплела га у Други светски рат.

Промене на Блиском истоку

уреди

Велике промене збивале су се и на немирном подручју Блиског истока. Након капитулације Османског царства, снаге Антанте окупирале су Истанбул и теснаце Боспор и Дарданеле, док су грчке снаге заузеле делове Мале Азије. Када је 1920. године склопљен мировни уговор, царство је изгубило контролу над теснацима, Тракију, егејска острва и делове Мале Азије у корист Грчке, те Месопотамију и сва арапска подручја у корист Велике Британије и Француске.

 
Мустафа Кемал, Турски вођа

Међутим, уговор је изазвао велико незадовољство које је убрзо прерасло у отпор и против окупацијских снага и против султановог режима. На челу покрета били су војни кругови и њихов вођа Мустафа Кемал, који су основали националну владу. Сукоб је потрајао до 1923. године када је нова влада испословала измену мировног уговора. Њиме је Турској враћена контрола над теснацима, целом малом азијом и источном Тракијом, те је сведена у своје данашње границе. Неколико месеци касније срушен је султанат и проглашена Република Турска.

Након Првог светског рата Лига народа је бивша османска подручја на Блиском истоку ставила под управу (протекторат) Велике Британије и Француске, с циљем да их се припреми за независност. Под британском управом нашле су се Палестина, Трансјорданија и Ирак, а под француском Сирија и Либан. Уочи и непосредно након Другог светског рата ту је проглашено неколико независних држава.

Досељавање Жидова у Палестину изазвало је сукобе с тамошњим Арапима који трају и данас. Када су 70. године Римљани уништили последњу независну жидовску државу, Жидови су се раселили по читавом Римском царству. Поткрај 19. века развио се међу европским жидовима покрет који је тражио оснивање жидовске државе у Палестини. Назван је ционизам, по тврђави Сион у старом Јерусалиму. У доба британске управе све је више жидова одлазило у Палестину с намером да се тамо трајно населе. Док 1918. године у палестини било 56 000 жидова, двадесет година касније било је 450 000. Арапи који су вековима живели у Палестини сматрали су је својом земљом. Због тога су настали проблеми који ће се распламсати након Другог светског рата.

Референце

уреди
  1. ^ Simonds, Frank H. (9. 11. 1919). „A Year After the Armistice—The Unsettled Disputes”. New-York Tribune. стр. 26. 
  2. ^ Fairbank, John K.; Reischauer, Edwin O.; Craig, Albert M. (1965). East Asia: The modern transformation. Boston: Houghton Mifflin. стр. 501–4. OCLC 13613258. 
  3. ^ Chang, David Wen-wei (2003). „The Western Powers and Japan's Aggression in China: The League of Nations and 'The Lytton Report'”. American Journal of Chinese Studies. 10 (1): 43—63. JSTOR 44288722. 
  4. ^ Yamamuro, Shin'ichi (2006). Manchuria under Japanese Dominion. U. of Pennsylvania Press;  online „Review”. Journal of Japanese Studies. 34 (1): 109—114. 2007. S2CID 146638943. doi:10.1353/jjs.2008.0027. 

Литература

уреди
  • Jacobson, Jon (1983). „Is There a New International History of the 1920s?”. The American Historical Review. 88 (3): 617—645. JSTOR 1864590. doi:10.2307/1864590. 
  • Morris, Richard B. and Graham W. Irwin, eds. Harper Encyclopedia of the Modern World: A Concise Reference History from 1760 to the Present (1970) online
  • Albrecht-Carrié, René. A Diplomatic History of Europe Since the Congress of Vienna (1958), 736pp; a basic introduction, 1815–1955 online free to borrow
  • Berg-Schlosser, Dirk, and Jeremy Mitchell, eds (2002). Authoritarianism and democracy in Europe, 1919–39: comparative analyses. Springer. .
  • Berman, Sheri (2009). The social democratic moment: Ideas and politics in the making of interwar Europe. Harvard UP. .
  • Bowman, Isaiah. The new world: problems in political geography (4th ed. 1928) sophisticated global coverage; 215 maps; online
  • Brendon, Piers (2000). The Dark Valley: A Panorama of the 1930s. ISBN 0375408819.  a comprehensive global political history; 816pp excerpt
  • Cambon, Jules, ed (1935). The Foreign Policy Of The Powers.  Essays by experts that cover France, Germany, Great Britain, Italy, Japan, Russia and the United States
  • Clark, Linda Darus, ed (2001). Interwar America: 1920-1940: Primary Sources in U.S. History. 
  • Dailey, Andy, and David G. Williamson (2012). Peacemaking, Peacekeeping: International Relations 1918–36.  (2012) 244 pp; textbook, heavily illustrated with diagrams and contemporary photographs and colour posters.
  • Doumanis, Nicholas, ed (2016). The Oxford Handbook of European History, 1914–1945. Oxford UP. .
  • Duus, Peter, ур. (1989). The Cambridge History of Japan, vol. 6, The Twentieth Century. стр. 53—153, 217—340. . online
  • Feinstein, Charles H, Peter Temin, and Gianni Toniolo (2008). The world economy between the world wars. Oxford UP. , a standard scholarly survey.
  • Freeman, Robert (2014). The InterWar Years (1919 - 1939). , brief survey
  • Garraty, John A (1986). The Great Depression: An Inquiry into the Causes, Course, and Consequences of the Worldwide Depression of the Nineteen-1930s, As Seen by Contemporaries. .
  • Gathorne-Hardy, Geoffrey Malcolm (1952). A short history of international affairs, 1920 to 1934. Oxford UP. .
  • Grenville, J.A.S. (2000). A History of the World in the Twentieth Century. стр. 77–254.  Online free to borrow
  • Grift, Liesbeth van de, and Amalia Ribi Forclaz, eds (2017). Governing the Rural in Interwar Europe. 
  • Grossman, Mark ed (2000). Encyclopedia of the Interwar Years: From 1919 to 1939. .
  • Hobsbawm, Eric J. (1994). The age of extremes: a history of the world, 1914–1991.  – a view from the Left.
  • Kaser, M. C. and E. A. Radice, eds. The Economic History of Eastern Europe 1919-1975: Volume II: Interwar Policy, The War, and Reconstruction (1987)
  • Keylor, William R. (2001). The Twentieth-century World: An International History (4th изд.). 
  • Koshar, Rudy (1990). Splintered Classes: Politics and the Lower Middle Classes in Interwar Europe. .
  • Kynaston, David (2017). Till Time's Last Sand: A History of the Bank of England, 1694–2013. New York: Bloomsbury. стр. 290—376. ISBN 978-1408868560. 
  • Luebbert, Gregory M (1991). Liberalism, fascism, or social democracy: Social classes and the political origins of regimes in interwar Europe. Oxford UP. .
  • Marks, Sally (2002). The Ebbing of European Ascendancy: An International History of the World 1914–1945. Oxford UP. стр. 121–342. 
  • Matera, Marc, and Susan Kingsley Kent (2017). The Global 1930s: The international decade. Routledge.  excerpt
  • Mazower, Mark (1997), „Minorities and the League of Nations in interwar Europe”, Daedalus, 126 (2): 47—63, JSTOR 20027428 
  • Meltzer, Allan H. (2003). A History of the Federal Reserve – Volume 1: 1913–1951. Chicago: University of Chicago Press. стр. 90—545. ISBN 978-0226520001. 
  • Mowat, C. L. ed (1968). The New Cambridge Modern History, Vol. 12: The Shifting Balance of World Forces, 1898–1945 (2nd изд.).  – 25 chapters by experts; 845 pp; the first edition (1960) edited by David Thompson has the same title but numerous different chapters.
  • Mowat, Charles Loch (1955). Britain Between the Wars, 1918–1940. , 690pp; thorough scholarly coverage; emphasis on politics
  • Murray, Williamson and Allan R. Millett, eds (1998). Military Innovation in the Interwar Period. 
  • Newman, Sarah, and Matt Houlbrook, eds (2015). The Press and Popular Culture in Interwar Europe. 
  • Overy, R.J. The Inter-War Crisis 1919-1939 (2nd ed. 2007)
  • Rothschild, Joseph (2017). East Central Europe between the two world wars. U of Washington Press. .
  • Seton-Watson, Hugh (1945). Eastern Europe Between The Wars 1918–1941 (PDF).  (1945)
  • Somervell, D.C. (1936). The Reign of King George V.  – 550 pp; wide-ranging political, social and economic coverage of Britain, 1910–35
  • Sontag, Raymond James. A broken world, 1919-1939 (1972) online free to borrow; wide-ranging survey of European history
  • Sontag, Raymond J. (1960). „Between the Wars”. Pacific Historical Review. 29 (1): 1—17. JSTOR 3636283. doi:10.2307/3636283. .
  • Steiner, Zara (2008). The Lights that Failed: European International History 1919-1933. New York: Oxford University Press. 
  • Steiner, Zara (2011). The Triumph of the Dark: European International History 1933-1939. New York: Oxford University Press. 
  • Toynbee, A. J (1924). Survey of International Affairs 1920–1923.  online; Survey of International Affairs annual 1920–1937 online; Survey of International Affairs 1924 (1925); Survey of International Affairs 1925 (1926) online; Survey of International Affairs 1924 (1925) online; Survey of International Affairs 1927 (1928) online; Survey of International Affairs 1928 (1929) online; Survey of International Affairs 1929 (1930) online; Survey of International Affairs 1932 (1933) online; Survey of International Affairs 1934 (1935), focus on Europe, Middle East, Far East; Survey of International Affairs 1936 (1937) online
  • Watt, D.C. et al, A History of the World in the Twentieth Century. 1968. стр. 301–530..
  • Wheeler-Bennett, John (1948). Munich: Prologue To Tragedy,.  broad coverage of diplomacy of 1930s
  • Zachmann, Urs Matthias (2017). Asia after Versailles: Asian Perspectives on the Paris Peace Conference and the Interwar Order, 1919-33. 
  • Cornelissen, Christoph, and Arndt Weinrich, eds (2020). Writing the Great War - The Historiography of World War I from 1918 to the Present.  free download; full coverage for major countries.
  • Jacobson, Jon (1983). „Is There a New International History of the 1920s?”. The American Historical Review. 88 (3): 617—645. JSTOR 1864590. doi:10.2307/1864590. 
  • Keith, Arthur Berridale, ed (1938). Speeches And Documents On International Affairs Vol-I.  online free vol 1 vol 2 online free; all in English translation

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међуратни_период&oldid=28840911”