Марко Видојковић
Марко Видојковић (Београд, 1. октобар 1975) српски је писац, телевизијски водитељ и колумниста.
| Марко Видојковић | |
|---|---|
 Марко Видојковић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Марко Видојковић |
| Датум рођења | 1. октобар 1975. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Националност | Србин |
| Занимање | |
| Породица | |
| Супружник | Ђурђија Видојковић |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | српски |
| Утицаји од | Чарлс Буковски |
| Најважнија дела |
|
| Награде |
|
| Званични веб-сајт | |
Биографија
уредиСтудирао је Правни факултет Универзитета у Београду, али није дипломирао.[1] Почео је са писањем 1998. године. Приче је објављивао у многобројним часописима и у збиркама „Пројекат Буковски”, „Подгоричке приче”, „Причај ми о оцу”, „Приче о Косову” и „Орлови поново лете”.[2]
Године 2001. је издао свој први роман „Плес ситних демона” у коме описује одрастање шеснаестогодишњег панкера. Исте године је издао и наставак романа под називом „Ђаво је мој друг”, оба за издавачку кућу Народна књига.
Прославио се романом „Канџе” (2004) за „Самиздат Б92” о грађанским протестима 1996—97. године.
Роман „Све црвенкапе су исте”, издат је 2006. године. За најбољу књигу објављену у 2006. години, проглашен је роман Све црвенкапе су исте и награђен Виталовом наградом за најбољу књигу. Романи „Канџе” и „Све црвенкапе су исте” продати су сваки у по више од 20.000 примерака.
Затим 2009 издаје „Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах”.
Сарадњу са издавачком кућом „Самиздат Б92” прекида 2012. године и прелази у издавачку кућу „Ренде”, напушта место уредника у Плејбоју и постаје самостални уметник. Следећу књигу, „Уредник”, о искуству уређивања часописа и о Лас Вегасу, издаје за кућу „Лагуна” 2014. године, а збирку прича „Приче с дијагнозом” објављује марта 2015. године.[3][4]
Каријера
уредиСвоју прву причу је објавио 2000. године у часопису Збиља. У мају 2000, објавио је причу у часопису Дуга, у едицији „БГ блуз”, и до јуна 2001. у тој едицији објављено је још 20 његових прича. Писао колумне за часописе „Дуга”, „Практика”, „Балкан”, „Марка”, „Belgrade Life” и „Плејбој”. Био је извршни уредник српског издања „Плејбоја”, потом главни и одговорни уредник часописа „Максим”, затим је био заменик уредника „Плејбоја”. Тренутно је самостални уметник.
Његов роман „Канџе” је од октобра 2004. до маја 2005. доживео пет издања, и добитник је награде „Златни бестселер” као једна од најтраженијих књига у српским књижарама и најпродаванија је књига домаћег аутора.[2] За исти роман је у марту 2006. добио награду „Кочићево перо”.
Са Миљенком Јерговићем, 2010. године, био протагониста дугометражног документарног филма „Дуго путовање кроз историју, хисторију и повијест”, а исте године је његов први роман „Плес ситних демона” био адаптиран у позоришну представу, која је са великим успехом играна у београдском Дадову.
Од 2015. године има своју ауторску емисију „390 степени” на Алтернативној телевизији (АТВ) из Бања Луке, која је окончана 2016. Видојковић је изнео незванична сазнања да је угашена зато што је АТВ трпела притиске од стране власти из Србије. У емисији су прелиставане дневне новине у „видојковићевском” стилу са различитим гостима, уз коментаре актуелних догађаја и ситуација[5]. Ту емисију је наследила емисија „400 степени” на Наша ТВ током 2019, а окончала се када је телевизија продата и све емисије на њој укинуте.[6][7]
Од 2017, заједно с новинаром Ненадом Кулачином, водитељ је емисије „Добар лош зао” на РТВ Шабац, која се од 2020. емитује наНова С. Пише и колумне на бањалучком порталу Бука, које углавном излазе четвртком[8].
Компонује, пева и свира бас-гитару. Био је певач панк састава On the Run и певач и басиста метал групе Strap On. Тренутно је гитариста и пратећи вокал у Црвеном ветру.
Романи су му превођени на енглески, немачки, бугарски, македонски, пољски, мађарски, чешки и словеначки језик.
Роман „Е баш вам хвала”, објављен је 23. септембра 2017. за Лагуну. За мало више од једног месеца дошао је на прво место топ листе, где је остао дванаест недеља узастопце. Роман је до сад доживео седам издања. Истовремено је објављен у Хрватској, за Јесенски и Турк, где је био три месеца узастопце међу првих пет на топ листама. У току 2018. године књига ће бити преведена на македонски језик, у издању Просветног гласа, и словеначки, у издању ВБЗ Љубљана.
Роман „Ђубре” објављен је 2020. године и заузео је треће место на Лагуниној топ-листи продаје за ту годину.[9]
Награде
уреди- Награда „Златни бестселер”, 2005.
- Награда „Кочићево перо”, за роман Канџе, 2006.
- Награда „Златни сунцокрет”, за роман Све Црвенкапе су исте, 2007.
Библиографија
уреди- Плес ситних демона, Народна књига, 2001; Самиздат Б92, 2005; Лагуна, 2019.
- Ђаво је мој друг, Народна књига, 2002; Самиздат Б92, 2005; Лагуна, 2015.
- Пикавци на плажи, Народна књига, 2003; Лагуна, 2018.
- Канџе, Самиздат Б92, 2004.
- Све црвенкапе су исте, Самиздат Б92, 2006.
- Бог ти помогао, Самиздат Б92, 2007.
- Хоћу да ми се нешто лепо деси одмах, Самиздат Б92, 2009.
- Канџе 2 — Дилер и смрт, Ренде, 2012.
- Уредник, Лагуна, 2014.
- Приче с дијагнозом, Лагуна, 2015.*
- Бог ти помого, Лагуна, 2015.
- Канџе (1 и 2), са аудио-књигом у изведби Сергеја Трифуновића, Лагуна, 2016.
- Е баш вам хвала, Лагуна, 2017.
- Ђубре, Лагуна, 2020.
Од 2006. године роман Плес ситних демона је преведен на енглески и немачки, док је роман Канџе преведен на словеначки и бугарски. Роман Све црвенкапе су исте је преведен и издат у Македонији у децембру 2010. године. Прича „Вечера” је преведена на пољски 2011. године.
Референце
уреди- ^ „Diplomirani studenti Pravni fakultet Beograd”. www.ius.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 08. 04. 2021. г. Приступљено 2021-05-20.
- ^ а б Биографије учесника пројекта „На трећем тргу” Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2007), Приступљено 12. април 2013.
- ^ Уредник несташног момка српске књижевности Марка Видојковића
- ^ Новости и Лагуна вам поклањају: „Приче с дијагнозом” Марка Видојковића; Добитници су:, Новости, 17. март 2015.
- ^ Званични канал АТВ телевизије и плејлиста са емисијама
- ^ [1]
- ^ Емисије на ТВ Наша
- ^ „Списак Видојковићевих колумни на порталу „бука””. Архивирано из оригинала 02. 12. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ „Top-lista za 2020. | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-04-03.
