Лебенсраум
Лебенсраум (њем. Lebensraum (помоћ·инфо) — „животни простор”[1]) њемачки је концепт који обухвата политике и праксе насељеничког колонијализма који се пролиферисао у Њемачкој од 1890-их до 1940-их година. Први пут популаризован 1901. године, Лебенсраум је постао геополитички циљ Њемачког царства у Првом свјетском рату, као кључни елемент Септембарског програма територијалне експанзије. Најекстремнији облик ове идеологије подржавала је Нацистичка партија и нацистичкa Њемачка до краја Другог свјетског рата.
Након доласка Адолфа Хитлера на власт, Лебенсраум је постао идеолошки принцип нацизма и главно оправдање за њемачку територијалну експанзију у средњу и источну Европу. Нацистички Генералплан Ост („Главни план Исток”)био је заснован на тим принципима. Планом је одређено да већина аутохтоног становништва средње и источне Европе буде трајно уклоњено (било кроз масовну депортацију у Сибир, убиства или поробљавање), укључујући Пољаке, Украјинце, Русе, Чехе и остале словенске народе који су сматрани расно инфериорним и неаријевцима. Нациситчка влада је имала циљ за поновно насељавање ових области германским колонистима у име Лебенсраума током Другог свјетског рата и касније. Цјелокупно аутохтоно становништво требало је бити десетковано изгладњивањем, дозвољавањем да се од њихових пољопривредних вишака храни Њемачка.
Други светски рат
уредиУ својој књизи Мајн кампф, Адолф Хитлер је детаљно описао своје виђење да је немачком народу потребан лебенсраум, животни простор - земљиште и сировине за Велику Немачку - и да се то има наћи на истоку. Ови науми су били спровођени нацистичком политиком убијања, депортовања германизације и поробљавања Пољака, а касније и Руса и осталих словенских народа, и каснијим насељавањем територија расно чистим немачким народом. Био је план да се целокупна урбана популација истреби изгладњивањем, и на тај начин се створи пољопривредни суфицит којим би се хранила Немачка.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Vasic, Zoran. „lebensraum prevod | Nemacko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com (на језику: српски). Приступљено 17. 11. 2018.